Видите ли како бљешти?
Не видите?
Па, како да видите, када је мрак прекрио све живо?
Данас је у Београду, српској престолници, одржан парастос жртвама злочиначке акције Бљесак, у којој су учествовале јединце војске и полиције Републике Хрватске, почетком маја 1995. када су извршили агресију на северозападни део Републике Српске Крајине, односно Западну Славонију.
У та два дана 1. и 2. маја несрећне 1995. године, Хрватска је буквално збрисала Србе из Новске, Окучана, Пакраца, Дарувара и Грубишног Поља. Хрватска војска није само гађала војне циљеве Српске Крајине, већ и цивилне. Авиони хрватског ратног ваздухопловства су гађали колоне српских цивила - прогнанка, који су желели што пре да дођу до Саве и тако у Српској Републици у БиХ нађу спас. Током Бљеска је убијено око 300 Срба, око 20.000 их је прогнано, а 1.450 их је заробљено и одведено у логоре у Бјеловар, Вараждин и Нову Градишку.
Понављам намерно ове чињенице, јер трагично је то што свега 1 или 2% људи у Србији зна ове податке. Међутим и поред овог сазнања, мислим да 0,0001% долази на парастос.
Јел треба да напоменем да нико од налогодаваца и извршилаца није одговарао за ове злочине?
Београд има скоро два милиона људи, од тога је бар пола милиона пореклом из авнојевске Хрватске, а нас на данашњи парастос је дошло свега 300, са све фоторепортерима и камерманима. Туга!
Поражавајуће је то што једно те исти људи долазе на парастосе, промоције књига о Крајини и сл. Шта се то десило са нама? Где нам је национална свест? Бојим се управо те чињенице, што велики број људи нема појма о томе шта је то национална свест, шта је то национални понос, идентитет. За њих је национални понос односно постају свесни иденитета и порекла, када неко од спортиста (Новак Ђоковић, Милорад Чавић, кошаркаши, одбојкаши...) освоји неки пехар, медаљу, па ето онда смо “поносни на њих“... Још ако је спортиста из њиховог завичаја, онда срећи нигде краја. Овакав поражавајући резултат је плод дугогодишње небриге и нерада са младима. Сада нам се то све враћа, као бумеранг. У будућности ће бити још горе.
Прошле године смо урадили један транспарент за Олују, а ове године други за Бљесак. Транспарент где смо исписали тужну статистику српске катастрофе у Западној Славонији, током етничког чишћења Западне Славоније у мају 1995. године.
Развили смо тај транспарент данас нешто после 10:30 сати. Пар момака и девојака су држали овај подсетник испред цркве Св. Марка, на степеницама, све док није почео парастос. У цркви на самом парастосу је као што рекох било свега 300 људи. Пале се свеће, свештенство држи молитвено сећање и помен за наше западнославонске мученике.
Након тога, по изласку из цркве, људи су отишли у Ташмајдански парк, како би положили цвеће код споменика свим невино пострадалим жртвама на подручију бивше Југославије, у ратовима 1990-их година. Није то дуго трајало, али је била прилика да у миру се положи цвеће и ода почаст жртвама. Поред наших момака који су стајали поред тог споменика, било је и 7-8 чланова Удружења "Славонија у срцу" , који су имали аутентичне ношње Срба из Западне Славоније.
Док сам се враћао кући, размишљао сам о још једној важној “ситници“... А то је недолазак, оних који би овде свкако требало да дођу, без обзира колико других људи долази.
Државна свита и министри у влади Србије нису дошли, вероватно нису хтели да једу печење које би се охладило док они дођу после парастоса или можда мисле да су српске жртве из Западне Славоније мање вредне од оних српских жртава из Книнске Крајине, које су убијене у злочиначкој операцији Олуја.
Чланови опозиционих странка (СРС, ДСС, Двери, ДС и др.) такође нису дошли, вероватно из истог разлога као и ови прве које сам споменуо.
Што се тиче патриотских покрета и организација, који се бусају у прса са Србијом, сви редом (Заветници, Образ, 1389, Наши, Срб Акција и др.) су добили са наше електронске адресе поруку, у понедељак. Мада ако ћемо реално, шта има ко њих да подсећа за парастосе... ако им је стало до Српства, онда не видим ни најмањи разлог да овакве догађаје не посећују, тачније да имају једну или две особе која ће их данима раније подсећати на то.
Иако се сви они хвале великом бројношћу, тек 4-5 чланова Образа је дошло (“Једна ласта не чини пролеће“). Нешто не видим да су бројни на парастосима у цркви, изузев парастос који се организује 4. августа, већ 20 година уназад. С тим да ту долазе, вероватно да би привукли потенцијалне чланове у своје покрете. Да није тако, не би правили разлику међу српским жртвама.
На тргу Димитрија Туцовића популарној “Славији“, видех око 10 сати и присталице радничких партија и синдиката. Није их било више од 250. Они су носили црвене пролетерске заставе, па чак и ове југословенске, односно заставе СФРЈ. Још један доказ наше националне (не)свести.
Три стотине људи што су дошли на парастос, стварно заслужују похвале... Сутра ће имати са нечим да изађу пред Милоша (Обилића) и остале српске витезове.
Томислав Ковач
1.5.2015.