БОЖИЋНИ УСТАВ
Устав СР Хрватске из децембра 1990. године или тзв. Божићни Устав је назив за хрватски устав који је изгласан у Народном сабору на дан 21. децембра 1990. а свечано проглашен дан касније, непосредно пред католички Божић, па је зато и назван Божићни.
Његова суштина је у две веома битне промјене у односну на претходне Уставе СР Хрватске, а то су: избацивање Срба, као конститутивног народа у овој југославенској републици. Друго, што је избрисан назив "социјалистичка" испред назива републике.
Хрватски Сабор је тада имао већину посланика из странке Хрватска Демократска Заједница, лидера Фрање Туђмана, који су имали отворене сепаратистичке и шовинистичке планове. Они су отворено показивали симпатије према клеро-фашистичкој творевини НДХ и Усташком покрету, са њиховим предводницима.
Многи аналитичари сматрају да је управо овај догађај покренуо лавину нетрпељивости и подигао тензије, а истовремено онемогућио Србима да се кроз легална политичка средства боре за своја права... Све то је у наредним мјесецима довеле до рата у авнојевској Хрватској, са катастрофалним последицама по све грађане који су живели тамо, више од 4 деценије.
ПОЗАДИНА
Још за вријеме Другог светског рата у Топуском на Кордуну 8. и 9. маја 1944. на III засједању Земаљског Антифашистичкох Вијећа Народног Ослобођења Хрватске изгласан је први Устав Хрватске из новијег доба. Он се темељио на заштити људских права и слобода, као и на антифашистичким идејама.
У том Уставу Хрватска је дефинисана као будућа федерална јединица Југославије.
Засједање ЗАВНОХ-а у Топуском на Кордуну
Исто тако је јасно назначено у том Уставу да Срби у Хрватској, због своје бројности и огромног доприноса за антифашистичку борбу и дјеловање, постају конститутиван народ. Док Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци постају националне мањине. И сви каснији устави које је Народни сабор (скупштина) СР Хрватске изгласавао били су слични том уставу који је изгласан у Топуском 1944. године.
У Београду је 1974. године Народна скупштина СФРЈ изгласала савезни Устав по коме су свих шест република чланица и двије аутономне покрајине добиле велика овлаштења у погледу вођења политике. Заправо уведена је радикална децентрализација власти, која је касније довела и до растурања Југославије.
Устав СФРЈ из 1974. је био одговор комунистичког руководства на МАСПОК тј. "Хрватско прољеће", када је дошло до великих побуна у СР Хрватској, са фашистичком тематиком, а против заједничког живота са осталим народима у Југославији. Маспок је оцијењен од највишег руководства СФРЈ као деструктиван и да нагиње ка Усташству, те као такав угушен почетком 1972.
Сарадници или противници?... Туђман и Рачан
Крајем 1989. године у Југославији је изгласан вишепартијски систем, који је ступио на снагу 1. јануара 1990. године. То је довело до тога да се посље више од четири деценије оснивају нове странке на подручију од Вардара па до Триглава.
У СР Хрватској су током априла и маја 1990. године организовани предсједнички, парламентарни и локални избори. Главни ривали су били странка Хрватска Демократска Заједница и њен лидер Фрањо Туђман, а са друге стране Савез Комуниста Хрватске који је предводио Ивица Рачан.
ХДЗ и Туђман су однијели побједу на предсједничким и парламентарним изборима. Док су на локалним изборима резултати били подијељени. ХДЗ је победио у чисто хрватским срединама и националним мјешовитим са хрватском већином. Док је су комунисти побјеђивали тамо гдје су били Срби у релативној већини. При чему је постојала и странка СДС Јована Рашковића, али они нису имали посланике у свим мјестима.
Током изборне кампање у прољеће 1990. године Ивица Рачан казује једну историјски занимљиву реченицу:
„ХДЗ је странка опасних намјера“
Већ крајем маја 1990. године ХДЗ и Фрањо Туђман су формирали власт у СР Хрватској, преузели су контролу над јавним предузећима, медијима, тужилаштвом, локалном самоуправом и полицијом.
Водећи трио: Месић, Туђман и Манолић
Полиција до маја 1990. године је била углавном попуњена са србским или национално мјешаним кадорвима, преко 70%, а врло мало са Хрватима. Разлог томе је што Хрвати нису осећали Југославију као своју домовину (већ искључиво Хрватску), па су и државне органе и институције углавном бојкотовали.
Навијачки нереди на Максимирском стадиону у Загребу у недјељу 13. маја 1990. године су послужили Фрањи Туђману и ХДЗ да очисти прво загребачку Полицију, а онда и цијели МУП Социјалистичке Републике Хрватске од србских и национално мјешаних кадрова, под изговором да је полиција "неспособна" односно сноси кривицу за споменуте нереде.
У сред љета, тачније 25. јула 1990. хрватски Сабор доноси одлуку по коме шаховница постаје симбом СР Хрватске, уместо звјезде петкокраке. Исто тако је и Предсједништво СР Хрватске усвојило одлуку, коју је упутило хрватском Сабору којом предлаже доношење новог Устава до краја године. Ова одлука је подржана од стране сва три вијећа: Вијеће удруженог рада, Вијеће општина и Друштвено-политичког вијећa.
Почетак одбране у србским мјестима
Средином августа 1990. на подручију сјеверне Далмације и јужне Лике ничу барикаде локалних мјештана, који су били у страху од упада припадника хрватске полиције, која је сада имала измјењен национални састав, већином хрватски. Носили су калашњихове (АК-47) и ручне бомбе.
Видјевши да нема војску, хрватска Влада одлучује да илеглано увезе наоружање из иностранства и тако формира себи борбене формације за обрачун са грађанима србске националности и ЈНА. Ова операција незаконитог наоружавања Хрватске се десило у највећој тајности октобра и новембра 1990. године, а вођено је од министара у Влади СР Хрватске: Мартина Шпегеља и Јосипа Бољковца. Државни и војни врх СФРЈ је њемо ћутато на ово.
Пошто се су се тог љета у земљама источне Европе: Пољска, Чехословачка, Румунија, Бугарска... дешавале крупне друштвено-економске промјене (усљед ткз. Обојених револуција подметнуте од западних сигурносно-обавјештајних служби), дошло је и до разбијања Варшавског пакта који је био под патронатом Совјетског Савеза.
Црвена армија се повлачила у матицу и остављала је велику количину наоружања у тим земљама. Шпегељ и Бољковац су са повјерљивим сарадницима купили на црном тржишту углавном пјешадијско наоружање и организовали допремање у СР Хрватску. О томе је Контраобавјештајна служба ЈНА снимила документарни филм и касније приказала на ТВ Београд, у коме је Шпегељ причао своје монтруозне планове обрачуна са Србима и ЈНА.
ИЗГЛАСАВАЊЕ
Изгласавање ткз. Божићног Устава десило се у хрватском Сабору 21. децембра 1990. године, у Загребу. Тај устав је креиран од истакнутих чланова политичког и академског дијела хрватске јавности.
У односу на раније Уставе СР Хрватске овај Божићни устав је имао јако битне промјене.
Прва је та да је Хрватска одбацила социјализам као начин друштвено-економског управљања државом, као и дефинитивно увођење вишепартијског система.
Друга битна промјена је избацивање Срба из Устава односно у Хрватској је укинута деценијска конститутивност и сведени су на националну мањину. Сви дотадашњи Устави СР Хрватске су дефинисали Хрватску као "дом Хрвата и Срба и других националних мањина“, а у Божићном Уставу, Хрватска је дефинисана као "дом Хрвата и других националних мањина“.
Дана 22. децембра 1990. у хрватском Сабору је свечано проглашен нови Устав СР Хрватске, уз присуство великог броја званица из јавног и политичког живота тадашње Хрватске, интонирања хрватске химне "Лијепа наша домовино". Присуствовали су гости из СР Словеније и СР Босне и Херцеговине. Из осталих југославенских република није био нико.
ПОСЉЕДИЦЕ
Због своје искључивости односно укидања конститутивности Србима из СР Хрватске, овај Устав многи сматрају да је један од повода за рат у СР Хрватској који је почео неколико месеци касније. Срби у Хрватској су овим ткз. Божићним Уставом практично обесправљени.
Упад хрватске полиције у Борово Село
Наредне 1991. године хрватска (пара)војска и полиција отпочињу нападе на србска и национално мјешовита насеља у Хрватској:
- Пакрац 1. марта 1991,
- НП Плитвице 31. марта 1991.
- Борово Село 2. маја 1991.
- Задар 2. маја 1991.
Током љета и јесени 1991. године хрватске снаге су отпочеле и са нападнима на касарне Југословенске Народне Армије, једине међународно признате војне силе на територији СФРЈ до јануара 1992. године, у којима су највећим дијелом били војници тј. регрути на редовном одслужењу војног рока.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О ткз. Божићном Уставу до данас није написана ниједна књига, озбиљно историјско штиво, нити је снимљен неки документарни филм. Појављује се као видео прилог углавном на хрватској телевизији која се емитује као дио неког подсјећања, шта се десило на данашњи дан.
Ријеч је о томе да у Хрватској се само доношење тог контраверзног устава не види као проблем, већ као дио легалне политичке борбе... док код највећег дијела Срба овакве теме су углавном постале непопуларне па им се не придаје великог значаја.
Удружење Србски Светионик је у Новом Београду 24. децембра 2015. поводом четврт вијека од усвајања ткз. Божићног устава организовало трибину, гдје су говорили Саво Штрбац испред ДИЦ Веритас и др Коста Новаковић, оба су свједоци тих тешких догађаја.
ЗАКЉУЧАК
Божићни Устав је био почетак геноцидног ланца који се на Србе обрушио у посљедњој деценији 20. стољећа на тлу авнојевске Хрватске од стране Фрање Туђмана и странке ХДЗ.
Циљ је био политички Србе обесправити и онемогућити им било какву шансу да се политичким средствима боре за оно што им припада у својој земљи. Пристуство, тј. постојање србског живља на тлу СР Хрватске је вишевијековно, односно, бројни културно-историјски споменици као и друховна баштина говоре у прилог томе. Такође, многи србски добровољци из Лике, Баније, Билогоре, Кордуна, Славоније и Далмације у Првом свјетском рату су гинули за идеале стварање слободне земље. Док су у Другом свјетском рату управо партизанске јединице попуњавали највећим дијелом Срби, до краја 1944. чиме су изнијели највећи терет тековине НОБ.
И Божићни Устав и потоњи догађаји у Југославији 1990-их година се могу посматрати у контексту стварања униполарног свијета, односно, НАТО пакт је нестанком Варшавског савеза постао најмоћнија војна организација. Они су у СФРЈ видјели непријатеља, а у Словенцима, муслиманима и Хрватима савезнике како би срушили "Србославију".
С обзиром да су Срби у ратовима на тлу бивше Југославије означени као једини кривци, тешко је вјеровати да ће неко у Хрватској бити изложен било каквој јавној критици, а камоли правној осуди за изгласавање Божићног Устава, који је суштински упалио фитиљ рата у Хрватској 1991. године и довео до несагледиве катастрофе.
Tags:
Оцените нам овај чланак:
Посећено је:
9,813 пута
Број гласова:
41