МАЧКОВ КАМЕН 1914
Битка на Мачковом камену је четврта битка између србске и аустро-угарске војске у Првом светском рату. Сматра се једном од најжешћих и најкрвавијих битака Великог рата. Одиграла се од 19. септембра до 22. септембра 1914. године, на западу Шумадије, на планини Јагодња, недалеко Крупња и Лознице и представља део већег војног сукоба познати као Битка на Дрини.
Србска војска у овој бици на "платоу смрти" није победила, док је аустро-угарска војска била пиров победник. Обе стране су имале велике губитке, јер се битка одвијала на незгодном и тешком терену, где је било пуно кише и магле.
Главнину битке на Мачковом камену изнела је Дринска дивизија србске војске, а остаће упамћена по легендарном комаданту 4. пука "Стефан Немања" из Ужица - Душану Пурићу, који је херојски погинуо последњег дана битке. Он је силно мотивисао своје борце да издрже битку.
После рата, ту на платоу Мачковог камена подигнута је спомен-костурница од камена 1931. године, а на улазу пише "Отаџбина палим херојима".
ПРЕТХОДНИЦА
Краљевина Србија је након Мајског преврата 1903. године потписала трговински споразум са САД, Француском и Русијом, па је преко луке Солун почела да извози своје производе у прекоморске земље.
То је довело до великог економског успона, а што је засметало Бечком двору који је гледао у Србији великог супарника пошто је Србија у то време имала највећу економску стопу раста у Европи. Истовремено велики број Срба је живео на окупираним територијама Хазбурговаца (Славонија, Војводство, Банија, Лика, Барања, Кордун...).
Србска се труба с' Косова чује Србина сваког да обрадује
Војска краљевине Србије је ослободила своје јужне поробљене територије (Рашка, Косово и Метохија и Вардарска Македонија) од Турака у Првом Балканском рату, тако што су у јесен 1912. године јединице под командом војводе Петра Бојовића оствариле велике победе код Куманова, Прилепа и Битоља, а Трећа армија под командом генерала Божидара Јанковића код Приштине... и тако дефинитивно истерале Османлије са Балкана...
Годину дана после односно у лето 1913. године заштитили су Вардарску Македонију од Бугара у Другом Балканском рату. Тиме је србска национална револуција настављена, започета још почетком 19. века од Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића.
У лето 1914. године, Аустроугарска монархија је искористила Видовдански атентат односно убиство аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.
Ко хоће да живи нек' 'мре, ко коће да 'мре нек' живи
Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати односно Јулски ултиматум у десет тачака. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.
Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над Србима цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу, Љубовији и др.
Вешање Срба цивила у Мачви, Јадру и Подрињу
од домобрана из хрватске 42. Вражје дивизије
Друга армија Војске Краљевине Србије под командом тада генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године. Била је то и прва велика победа у Великом рату, што је громогласно одјекнуло у читавом свету.
Србска војска, под командом генерала Степе Степановића је успела да истера аустро-угарске војнике из Мачве и Поцерине 20. августа 1914. године, чиме је територија Краљевине Србије, постала слободна. Касније је током Сремске офанзиве 6. септембра 1914. доживела један велики пораз у Бици на Легет пољу, код села Чеврнтије, недалеко Ср. Митровице.
УВОД
Аустро-Угарска је спремала нове нападе на Србију и то преко реке Дрине. Бечки двор је одморио и попунио своју 5. и 6. армију и прешли су у напад 6. септембра 1914. код Лознице.
Србска друга армија је успела да задржи 5. аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла Србску трећу армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску планину.
Србска прва армија под командом генерала Петра Бојовића противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник...
БИТКА
Србски 5. прекобројни пук уз подршку пољске артиљерије је почео напад на аустроугарску одбрану на Мачкова камен ујутро 19. септембра 1914. али је због снажног отпора одбијен. Напади србске војске се настављају током дана уз губитке, али тек око 17 часова 5. прекобројни и 9. пук I позива из дивизијске резерве заузимају јуришем предње положаје непријатеља. Противнапад Аустроугара је одбијен око 18:30 часова, али највиши врх остаје у њиховим рукама. Ноћу 19/20. септембра аустроугарска 6. бригада врши препад на србске трупе, али без успеха.
Ујутро Аустроугари изводе нов безуспешан напад са 6. и 7. брдском бригадом. Послеподне србска војска напада са 5. прекобројним пуком и Деветим пуком I и II позива да би заузели врх и гребен Мачковог камена. На уском простору, изложене јакој артиљеријској ватри, јединице трпе велике губитке и напад је прекинут. Срби тад привлаче резерве и пољску артиљерију и уништавају блиском ватром истакнута митраљеска гнезда непријатеља. Сва три пука крећу поново у напад праћени артиљеријском ватром и око 19 часова јуришом освајају врх Мачковог камена (кота 923).
Држање Мачковог камена је увелико зависило од држања коте 940 (Кошутња стопа) удаљене око 1.500 метара. Командант Прве србске армије врши због тога прегруписавање снага ноћу 21/22. септембра за напад на коту 940.
Да би преотео Мачков камен, командант 16. аустро-угарског корпуса напада ујутру 21. септембра 1914. године са 1., 2., и 7. брдском бригадом. У трену кад су аустријске снаге потисле србске војнике са гребена око Мачковог камена, пристиже србски батаљон 4. пука I позива из Ужица. Врши се напад аустријске снаге у леви бок и уз подршку артиљерије (2. и 5. пољска батерија) их тера у повлачење.
Тиме србска војска поново овладава гребеном око Мачковог камена. Предвече су уследила још два напада аустријских снага и други напад успева да потисне Србе са североисточног дела Мачковог камена. У збрци долази до напуштања србских топова, али су они поново заузети по повлачењу аустријских снага противнападом 4. пешадијског пука I позива. Послуга топова се неколико пута помера напријед-натраг носећи са собом затвараче и нишанске справе при померању пешадије..
Падом ноћи аустријске снаге су ојачане са још 2 батаљона и уз подршку артиљерије крећу у напад после поноћи. И поред тешке ситуације и унакрсне ватре на њихове положаје, србске трупе су се одржале на својим положајима. У зору 22. септембра 1914. непријатељ поново напада од Кошутње стопе гребеном ка Мачковом камену са 1. и 2. брдском бригадом и Скадарским одредом (доведен из Скадра), 7. брдском од Ужиналишта, 6. брдском на Перуници, и 13. брдском од Липничке главе (Липник) ка Црвењу.
После жестоких борби са наизмјеничним узастопним јуришима и борбама прса о прса, аустроугарске снаге успевају да одбију србске трупе због велике надмоћности артиљерије. У једном јуришу гине командант 4. пука I позива потпуковник Душан Пурић.
После овога србски 4. пук Дринске дивизије почиње да одступа, а око 16 часова и остали пукови, на линију Шанац-Рујевачке рудине-Ободњик.
ГУБИЦИ
Губици у бици износе:
Србска војска - око 800 погинулих, 5.700 рањених и ван строја,
Аустроугари - око 1.200 погинулих, остали губици непознати.
Забележено је више сведочења војника о овој бици, а неки међу њима су и одликовани Карађорђевом звездом. Један од погинулих је био књижевник Чедомир Павић (1882-1914). У бици на Мачковом камену учествовао је и принц Ђорђе Карађорђевић (син краља Петра I Карађорђевића) и своје сећање на то описао у својој аутобиографији.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Захвална отаџбина палим србским војницима подигла је више споменика. Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931. године, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и венци.
У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску.
2017. године први пут у Крупњу је покренут марш на Мачков камен, у знак сећања на јунаке србске војске.
Tags:
Посећено је:
6,053 пута
Број гласова:
51