СОЛУНСКИ ФРОНТ
Солунски (Македонски) фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске монархије и Краљевине Бугарске.
Експедиција савезника је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а сама експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој (тзв. Национална шизма).
На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од Јонског мора до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918. године, која је резултовала каснијом капитулацијом Бугарске две недеље касније и ослобођењем Србије јесени исте године.
Погинули војници (србски, руски, француски и италијански) на Солунском фронту су сахрањени у склопу србског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, које деценијама чувају мушкарци из породице Михаиловић.
Поред тога у месту Евзони, општина Поликастро на северу Грчке републике направљен је Споменик савезничким војницима који су пробили Македонски фронт 1918. године.
ПРЕТХОДНИЦА
У лето 1914. године, Аустроугарска монархија је искористила Видовдански атентат односно убиство аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.
Ко хоће да живи нек' 'мре, ко коће да 'мре нек' живи
Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати односно Јулски ултиматум у десет тачака. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.
Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над Србима цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу, Љубовији и др.
Вешање Срба цивила у Мачви, Јадру и Подрињу
од домобрана из хрватске 42. Вражје дивизије
Друга армија Војске Краљевине Србије под командом тада генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године. Била је то и прва велика победа у Великом рату, што је громогласно одјекнуло у читавом свету.
Савезници су одмах после победе Срба у Церској бици, издали директиву Српској Врховној команди, да изврши са својим снагама пробој у Срем и тако одвуку Аустро-угарима што више јединица.
Тако је и било, али се неуспешно завршило на Легет Пољу, 6. септембра 1914. године код Сремске Митровице, када су настрадали војници Тимочке дивизије.
.jpg)
Артиљеријски пук Србске војске у Мачви
Аустроугарска војска је поново напала Србију у долини реке Јадар и Подрињу... на Гучеву 6. септембра 1914. и касније на планини Јагодњи, односно Мачковом камену 19. септембра 1914. где су аустроугарске снаге значајно успорене и заустављене односно остварили су пирову победу.
Аустроугарска је наставила са реорганизацијом своје балканске војске и попуном нових (свежих) јединица, па је нови удар направљен 16. новембра 1914. на Сувобору, чиме је отпочела сташна Колубарска битка. Борбе су биле жестоке и крваве, а хиљаде војника је изгинуло на обе стране, рањених још више.
Почетком децембра те године стање на фронту међу Србима је било веома тешко, чак се очекивала и капитулација. Међутим, Врховна команда Краљевине Србије шаље генерала Живојина Мишића на Рајац, који за пар дана успева консолидује Прву армију и већ 14. децембра у потпуности сломи и порази ра аустроугарску војску која се повукла у паници и нереду према Босни.
Настаје период затишија скоро годину дана, односно прегруписавање снага. Аустријски генерал Оскар фон Поћорек је смењен, а доведен је немачки генерал Аугуст фон Макензен.
Тако су октобра 1915. године удружене: бугарске, немачке и аустро-угарске снаге са преко 950.000 војника кренуле на Краљевину Србију, са севера, запада и истока.
Нико не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пешке
Србска Врховна команда издаје наређење да се војска повуче, ка југу, према Грчкој, а са њима је кренио и добар део народа.
Овај догађај је у историји познат као Голгота Срба преко Албаније, јер је Бугарска изненада ушла у Први светски рат на страни Централних сила, желећи да присвоји Вардаску Македонију.
Тако је промењен правац кретања, уместо преко Вардара, Срби су морали ићи преко албанских гудура и црногорских планина до Јонског мора. Тамо су их сачекали савезнички бродови који су 250.000 Срба превезли на острва: Видо, Крф, Корзика, а неке чак и у северну Африку (француске колоније).
ФОРМИРАЊЕ ФРОНТА
Солунски (Македонски) фронт је формиран у мају месецу 1916. године, са циљем да савезничке снаге разводне немачке и аустро-угарске јединице, а истовремено да Грчка не би преокренула се и ушла у рат на страни Сила Осовине.
Србске снаге су опорављене дошле у северне делове Грчке почетком септембра 1916. године скупа са француским снагама отпочеле бој са Бугарима на Горничеву 12. септембра 1916. године. Та битка је трајала 4 дана и била је претходница каснијем Ослобађању Кајмакчалана.
Дринска дивизија је после две недеље крвавих борби успела коначно 30. септембра 1916. године да ослободи Кајмакчалан, највиши врх планине Ниџе на самој граници Јужне Србије и Грчке. А онда 19. новембра 1916. године ослобођен је град Битољ. Србска војска је имала око 4.500 погинулих војника на Солунском фронту, само током борби 1916. године.
Током 1917. године није било значајнијих напредовања на Македонском фронту, обе стране су држале своје положаје... Једино што је Грчка се отворено сврстала на страну Сила Антанте.
ПРОБИЈАЊЕ ФРОНТА
Немачка војска је у мају 1918. изгубила значајне положаје на Западном фронту, Царска влада у Бечу је била у потпуном хаосу, док је Османлијско царство било пред колапсом.
Бугарима је тако опао страховито морал, јер нису хтели више да гину за "изгубљену ствар". Грчки војници, као и припадници Чешке Легије, који су били доведени са руског фронта прикључили су се Савезнима и стављени су под комадну француског генерала Франша Д'Епареа.
Дана 14. септембра 1918. године код Доброг Поља креће жестока артиљеријска паљба по бугарским рововима, а дан касније кренуло је силни јуриш Прве и Друге србске армије, заједно са франскуцким снагама.
Бугарски војници су се почели повлачити што се наредиих дана претворило у свеопшту бежанију. Тако је Солуски фронт практично пробијен. Војници Краљевине Србије су незадрживо напредовали, а онда је 30. септембра 1918. године, Бугарска потписала капитулацију и њена војска је избачена из рата.
"...говоре гробови ратника из славног врмена!"
Британске снаге су крениле источно ка Османлијском царству, а француске снаге заједно са србским снагама на север. Тако је кренло ослобађање Србије и касније србских територија под аустро-угарском окупацијом.
ПОСЛЕДИЦЕ
Солунски фронт је највише допринео крају Првог светског рата, јер је бугарска армија, која је имала 800.000 војника избачена из ратних операција, а такође и аустро-угарске снаге су почеле да се распадају на балканском фронту.
Турска Влада и Бечки двор су затражили октобра 1918. примирије. Хабзбуршка монархија се 4. новембра распала.
Драгутин Матић - извиђач србске војске
Дана 11. новембра 1918. године у градићу Компјењу, француске области Пикардија Немачка потписује капитулацију чиме је окончан Први светски рат, до тада највећи оружани сукоб на планети.
Наредне 1919. године јуна месеца на мировној конференцији у Версају, код Париза, поражена страна тј. Силе осовине, морале су прихватити услове Савезника. Овде су изнети детаљи (документацију сачнио др Рудолф А. Рајс) о злочинима немачких, аустроугарских и бугарских окупационих снага на тлу Краљевине Србије, при чему су наведена имена одговорних злочинаца који су учествовали у масовним злоделима против цивилног становништва. Међутим, Савеници су се оглушили о те захтеве, те крвници никада нису изведени пред лице правде.
Територија Аустроугарске је подељена на више делова, па су тако настале државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца... док су један део хазбурших територија добиле Италија, Румунија и Пољска.
СПОМЕНИЦИ
У малом месту Евзони, на северу Грчке, општина Поликастро, постоји споменик савезничким војницима (србским, руским, британским, француским и италијанским), који су учествовали у борбама на Солунском фронту.
Док су кости погинулих савезничких војника однете углавном у град Солун где је 1926. године направљено војничко гробље - Зејтинлик. Ово место постало је место ходочашћа на који долазе Срби не само из Србије, већ и дијаспоре, јер су многима дедови учествовали у борбама на Солунском фронту.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О Солунском фронту је написано на десетине књига у домаћој књижевности, али и у страној... Једна од свакако најпознатијих је "Солунци говоре", аутора Антонија Ђурића, која је издата 1984. године и ту су забележене аутентичне исповести и приче ратника који су преживели пакао Солунског фронта, а потом у силном јуришу ослободили отаџбину за два месеца.
Поред тога снимљено је и неколико документарних филмова, са тематиком Првог светског рата, где се говори о пробијању Солунског фронта.
Tags:
Посећено је:
8,485 пута
Број гласова:
49