"Невидљиви хероји са Кошара" је емисија која прича причу о јунацима из Трећег Косовског боја, односно војницима Војске Југославије који су бранили караулу Кошаре на српско-албанској граници 1998-1999, када је на Космету буктао рат са албанским терористима из тзв. Ослободилачке Војске Косова, који су имали помоћ НАТО пакта и војске Републике Албаније.

Први део приче је посвећен Владимиру Радојичићу стар само 19 година, из Београда, који је свој живот положио на бранику отаџбине у јужној српској покрајини.

Мобилисан је у јуну 1998. године и послат у Ниш. Два месеца је провео на обуци, а онда послат на караулу Кошаре, где су се водиле најжешће борбе са албанским терористима. Три дана после доласка на Кошаре, Владимир Радојичић је погинуо 1. октобра 1998. године.

О његовом детињству, мобилизацији, смрти и шта се све дешавало након његове погибије говори његова мајка Лозанка Радојичић. Говори да је и држава и војска заборавила на јунаке са Кошара, да их се одрекла, баш као што жели да се одрекне Космета.

Од 3. октобра 1998. када је Владимир сахрањен, креће борба мајке која је изгубила свог сина, да га још једном не убију - заборавом. Њен сан је да прошета стазом од карауле Кошаре до места синовљеве погибије и да баш ту подигне спомен плочу за свог мртвог сина.

У војној књижици Владимира Радојичића, коју је мајка Лозанка тек касније успела некако да добије не пише да је Владимир погинуо, нити да је послат на Кошаре.

Други део приче је посвећен воднику Томиславу Рачићу, из Крагујевца, који је преживео Пакао Кошара. Томислав Рачић није имао безбрижно детињство, а сањао је да постане музичар, свирао је кларинет и клавир. Уписао је Музичку академију у  Приштини, као самофинансирајући студент. Финансијска негигурност га је овела на војне школе, где га упућују на Косово и Метохију где је већ трајао рат са албанским терористима.

Сви војници за које је Томислав био задужен на Кошарама, су преживели. Он је једини херој са Кошара који је успео да зароби живог албанског терористу. Након рата, није пристао да чисти клозете у војсци па су га отпустили. Данас ради у кладионици.

Његов ратни пут је почео са 23 године живота у Косовској Митровици, одакле је пребачен код Пећи, па на планину Јуник, и на крају на Кошаре стиже 20. новембра 1998. Тамо је био у минобацачкој јединици.

9. априла 1999. још док је трајало бомбардовање СР Југославије од НАТО пакта, покренут је силовит напад албанских терориста... Томислав Рачић, иако је већ требао да се врати за Пећ, одлучује самовољно да се врати на Кошаре и да помогне са друговима одбрану Србије.

Томислав Рачић је са још два војника последњи који су напустили караулу Кошаре.

Ова прича је емисија је емитована 11. маја 2016. у серијалу Живот прича на ТВ Прва.