У 55. емисији Разбуђивање гостовала је Јелена Карановић, чији је рођени брат Марко убијен у хрватском логору Ракитије у Загребу 30. септембра 1991.
Марко Утржан је рођен у Кикинди маја 1971. године. Одрастао је у типичној југославенској породици и био васпитаван да буде добар човек. Штавише, он није био зао, није био проблематичан, а осмех никада није скидао са лица. Весељак по природи, са мноштво другова којима је увек био подршка у сваком часу.
Крајем 1990. године засновао је радни однос у Нафтној Индустрији Србије (НИС).
У марту 1991. године добија позив од државе да одслужи редовни војни рок (законска обавеза сваког младића у СФРЈ) у трајању од 12 месеци. Прва касарна и обука му је била у Љубљани (СР Словенија). Неколико месеци касније бива прекомандован у Загреб. Тамо је наставио да служи војни рок, али није учествовао у оружаним акцијама.
Крајем септембра 1991. хрватске паравојне снаге су извршиле напад на његову касарну, где је било и велико складиште муниције за потребе ЈНА. Како је пала издаја од хрватских официра у ЈНА, сви војници из његове групе су били ухапшени и спроведени у логор Ракитије. Тамо су свирепо мучени односно прошли су кроз монструозну тортуру: батинања, вређања, понижавања, гладовања, жеђи, лажна стрељања и сл.
Међу хрватским мучитељима се посебно истицао лик по имену Бранко Шиптар или "Зеф"... заправо право име му је Бећир Бериша. Он је имао најмање 13 убијених војника ЈНА у својој листи жртава. Иначе Бериша је рођен 1962. године у околини Витине (југо-источни делови КиМ), али је пред разбијање СФРЈ дошао у Загреб и приступио ткз. Зенговцима. Породица Утржан је обавештена 4. октобра 1991. о Марковој погибији, када је допремљен и ковчег са посмртним остацима. Сахрани је присуствовао велики број суграђана и свих оних који су познавали Марка.
Иако је спроведена званична истрага о убиству Марка Утржана, у службеним забелешкама постоји низ нелогичности. Према званичној верзији Марко је напао стражара у логору, а овај га је наводно упуцао у самоодбрани. Потпис на такав лажни документ ставио је и један од преживелих војника ЈНА јер се плашио за свој живот.
Специјализовани лекарски тим за обдукцију је направио ексумацију када је утврђено да је Марко убијен једним метком из ватреног оружја, а да је то могло да се изведе само у клечећем или лежећем положају.
Тек 2016. године МУП Републике Србије је основао тим стручњака који су направили професионалну истрагу, радили даноноћно и дошли до мноштва информација. Све је то предато Специјалном тужилаштву за ратне злочине у Београду (Устаничка улица) које је 2022. године подигло оптужницу против Бранка Тунића (злочинац променио име).
У Кикинди се већ деценијама ћути и стидљиво прича о убиствима војника ЈНА из раних деведесетих година. Споменик "Туга" који је постављен у центру града је више пута доживео промене, али се јасно види да градски челници не желе такве ствари "у свом дворишту". Јелена Карановић не одустаје од истине и правде за којом вапи деценијама.