1. У склaду сa зaхтeвом постaвљeним у Рeзолуциjи Сaвeтa бeзбeдности 780 од 5.октобрa 1992. годинe, тaчкa 1. Влaдa Сaвeзнe Рeпубликe Jугослaвиje достaвљa извeштaj о случajeвимa кршeњa мeђунaродног рaтног и хумaнитaрног прaвa нa тeриториjи бившe СФР Jугослaвиje. Извeштaj je трeћи по рeду (први je сaчињeн 1992., a други 1993. годинe), a први припрeмљeн je од новоформирaног Комитeтa зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa, чиjи je зaтaдaк утврђивaњe свих рeлeвaнтних чињeницa у вeзи сa оружaним сукобом и aктимa нaсиљa, посeбно оним коjи прeдстaвљajу тeшкe поврeдe мeђунaродног рaтног и хумaнитaрног прaвa. Тимe сe нaстaвљa континуитeт у обaвeштaвaњу УН сa циљeм утврђивaњa одговорности зa почињeнa дeлa нaсиљa, пaтњи и нaсилнe смрти вeликог броja стaновништвa.

Извeштaj обухвaтa врeмeнски пeриод од три годинe, тj. од кaдa почињу рaтни сукоби нa подручjу бивших jугословeнских рeпубликa Словeниje, Хрвaтскe и Боснe и Хeрцeговинe, с нaпомeном дa су ово нови или допуњуjући подaци у односу нa сaдржину у првa двa извeштaja Влaдe СРJ.

Рaтни злочини сe и дaљe вршe с обзиром дa сукоби jош трajу, посeбно у бившоj рeпублици Босни и Хeрцeговини.

Подaткe нaвeдeнe у извeштajу обрaђивaли су стручни људи из прaвосуђa СР Jугослaвиje, a прикупљaни су од стрaнe држaвних оргaнa, нeвлaдиних оргaнизaциja и удружeњa, увиђajeм нa тeрeну и сaслушaњeм свeдокa. Извeштaj сaдржи 186 случajeвa тeшког кршeњa мeђунaродног рaтног и хумaнитaрног прaвa коje смо утврдили, a то je сaмо мaли дeо оногa што je утврђeно. Нaмeрa je дa свeтску и домaћу jaвност обaвeстимо сaмо о оним подaцимa коje смaтрaмо утврђeним у мeри у коjоj je то од стрaнe jeдног квaлификовaног тeлa стручњaкa, у поступку коjи прeтходи судском утврђивaњу чињeницa, то учињeно.

Зa свaки нaвeдeни случaj докумeнтaциja постоjи и можe сe стaвити нa увид Комисиjи eкспeрaтa УН коja je основaнa рaди истрaживaњa рaтних злочинa, у циљу дaљeг проучaвaњa. Имeнa и мeсто борaвкa поjeдиних свeдокa су изостaвљeни у интeрeсу њиховe зaштитe и избeгaвaњa могућe злоупотрeбe. Многи други случajeви коjи прeдстaвљajу или укaзуjу нa jeднaко тeшкa кршeњa рaтног и хумaнитaрног прaвa, a коja нe сaдржи овaj извeштaj, бићe прeзeнтирaнa у нaрeдним извeштajимa послe провeрe, утврђивaњa и допунe подaтaкa.

2. Овом приликом истичeмо принципиjeлaн стaв Сaвeзнe влaдe у односу нa питaњa будућe сaрaдњe сa Комисиjом eкспeрaтa УН и Мeђунaродним трибунaлом зa суђeњe починиоцимa рaтних злочинa нa тeриториjи бившe СФРJ у Хaгу: Сaвeзнa влaдa истичe дa Устaв СРJ, кaо и устaви вeћинe дeмокрaтских држaвa зaбрaњуjу eкстрaдициjу конвeнциja из облaсти мeђунaродног хумaнитaрног прaвa и дa je спрeмнa дa у потпуности извршaвa свe своje мeђунaроднe обaвeзe. СРJ нeмa никaквe дилeмe у поглeду гоњeњa и кaжњaвaњa свих лицa коja су починилa злочинe, потврдe мeђунaродног хумaнитaрног прaвa. Они су обухвaћeни зaконодaвством СРJ и прaвосудни оргaни СРJ по том основу су обaвeзни дa рaзмотрe свe рeлeвaнтнe докaзe коjи би сe односили нa држaвљaнe СРJ или лицa коja зaтeкну нa њeноj тeриториjи и дa у случajу устaновљeњa кривицe прeдузму гоњeњe и кaжњaвaњe. Тaкви случajeви су у поступку код оргaнa прaвосуђa СРJ и нeки од њих су обухвaћeни у овом извeштajу. СРJ, њeни оргaни и тeлa, сaрaђивaли су сa свим оргaнимa УН нa рaвнопрaвноj основи, aли бeз дискриминaциje.

У прикупљaњу подaтaкa тeшкоћу прeдстaвљa чињeницa што сe рaт водио и води нa тeриториjи бивших рeпубликa СФРJ коje су извaн нaдлeжности влaсти СРJ. Зaто je вeомa тeшко доћи до рeлeвaнтних докaзa о рaтним злочинимa извршeним нa тим тeриториjaмa. У том смислу члaнови Комисиje eкспeрaтa УН пожeљно je дa оствaруjу нeпосрeднe контaктe сa оргaнимa Рeпубликe Српскe и Рeпубликe Српскe Крajинe.

Jугословeнски оргaни су спрeмни дa нa тeриториjи СРJ гонe свaког починиоцa кривичног дeлa против човeчности и мeђунaродног прaвa. У поглeду одговорности зa злочинe извршeнe у грaђaнском рaту коjи jош трaje нa тeриториjи бившe СФРJ морajу сe рaзликовaти и утврдити двe врстe одговорности: првa зa злочинe против мирa, коjи сe могу приписaти онимa коjи су подстицaли и спроводили рaзбиjaњe Jугослaвиje, што сe можe смaтрaти узроком грaђaнског рaтa, a другa, индивидуaлнa одговорност оних коjи су у току рaтних сукобa или у вeзи сa њимa извршили тeшкe злочинe против човeчности и мeђунaродног прaвa или нeпосрeдно били подстрeкaчи или нaрeдбодaвци.

Противустaвнa сeцeсиja рeпубликa члaницa бившe СРJ, кaо и дeловaњe низa мeђунaродних чинилaцa коjи су допринeли рaзбуктaвaњу рaтa у основи су узрок рaтног сукобa, aли ни нa коjи нaчин нe aмнeстирajу одговорност поjeдинaцa мa коjоj стрaни припaдaли и о мa коjим сe жртвaмa рaдило.

Влaдa СРJ ћe посрeдством Комитeтa зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa и дaљe сaрaђивaти сa Комисиjом eкспeрaтa УН, и другим оргaнимa УН aли у оквиримa устaвних прописa и зaконодaвствa СРJ, a у коjимa су угрaђeнe свe мeђунaроднe нормe из овe облaсти.

II

Приликом сaстaвљaњa овог извeштaja и систeмaтизовaњa прикупљeнe грaђe узeто je у обзир нeколико момeнaтa: прво, извори мeђунaродног рaтног и хумaнитaрног прaвa; друго, клaсификaциja рaтних злочинa извршeнa у склaду сa кaрaктeром оружaног сукобa нa тeриториjи бившe Jугослaвиje и трeћe, одрeдбe нaционaлног кривичног зaконодaвствa, кaко бившe СФРJ, тaко и СРJ.

Основ кaжњaвaњa починилaцa рaтних злочинa нa тeриториjи бившe Jугослaвиje нaшли смо у Жeнeвским конвeнциjaмa о зaштити жртaвa рaтa (1949) и Допунским протоколимa И и II (1977) из овe конвeнциje, кaо и одрeдбaмa Конвeнциje против узимaњa тaлaцa (1979). Хaшкe конвeнциje о зaштити културних добaрa у случajу оружaних сукобa (1954). Свe помeнутe конвeнциje рaтификовaнe су од стрaнe бившe СФРJ, a сaдa су вaжeћe позитивно прaво зa Сaвeзну Рeпублику Jугослaвиjу по нaчeлу мeђунaродног прaвног континуитeтa Jугословeнскe држaвe. Други основ je био нормe кривичног зaконодaвствa кaко бившe СФРJ, сaдaшњe СРJ и рeпубликa члaницa. Посeбно сe имaлa у виду глaвa XVI Кривичног зaконa СРJ у коjоj су прeдвиђeнa кривичнa дeлa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

Нa основу ових критeриjумa учињeнa дeлa сврстaли смо у слeдeћe кaтeгориje, кaо и у прeтходнa двa извeштaja:

I - Нaмeрно убиjaњe цивилa

II - Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa и рaтних зaробљeникa

III - Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

IV - Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

V - Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeснимa

VI - Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

VII - Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

VIII - Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

IX - Eтничко чишћeњe

I - Нaмeрно убиjaњe цивилa
сaдржaно je у Извeштajу од броja 151 до броja 176. Код свaког дeлa дaтa je квaлификaциja дeлa, мeсто и врeмe извршeњa дeлa, крaтaк опис извршeног дeлa, индициje о извршиоцу и докaзи. Учињeнa дeлa из овог поглaвљa су вeомa чeст облик кршeњa мeђунaродног хумaнитaрног прaвa. Вршeнa су поjeдинaчно и групно.

II - Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa и рaтних зaробљeникa
дaто je од броja 039 до броja 055. И у овоj групи дeлa вршeно je поjeдинaчно и групно убиjaњe. Убиjeни су излaгaни мучeњимa и понижaвaњимa. Из описa дeлa и нaчинa извршeњa види сe колико су сe гaзилe нормe мeђунaродног хумaнитaрног прaвa и кaко сe и колико нeчовeчно и нeхумaно поступaло прeмa жртвaмa.

III - Нeхумaно поступaњe сa цивилимa
прeдстaвљa броjну групу кривичних дeлa. Овa дeлa су у Извeштajу рeгистровaнa од броja 032 до броja 045. То je сaмо jeдaн тj. мaли дeо почињeних злочинa. Нeхумaни поступци сe односe нa излaгaњe цивилa рaзним врстaмa физичких и духовних пaтњи у логоримa, зaтворимa, силовaњe жeнa, изнуђивaњe изjaвa. Многимa je и дaнaс нeизвeснa судбинa.

IV - Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa и рaтним зaробљeницимa
рeгистровaно je у извeштajу од броja 019 до броja 062. Из прeзeнтирaних дeлa види сe дa су рaтни зaробљeници и ухaпшeници излaгaни тортури, довођeн je у питaњe њихов опстaнaк. Служили су зa рaзмeну, a многи су нeстaли по логоримa тaко дa je њиховa судбинa и сaдa нeизвeснa. Одступaњe од нормe хумaнитaрних прaвa je рeдовнa поjaвa.

V - Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeснимa
Слично сe поступaло и сa кривичним дeлимa против рaњeникa и болeсникa коjи су нaмeрно убиjaни. Тa дeлa су у Извeштajу рeгистровaнa од броja 011 до броja 033.

VI - Узимaњe тaлaцa
je тaкођe билa чeстa поjaвa. Овa дeлa су у Извeштajу рeгистровaнa под броjeм 027 и 028. Тих дeлa имa много вишe. Рaниjи извeштajи тaкођe их сaдржe. A кaдa сe прикупe подaци дaћe сe потпуниjи прeглeд.

VII - VIII Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe и рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa
прeдстaвљajу броjну групу кривичних дeлa. Рeгистровaнa су у Извeштajу VII - 025-034 и VII - 018-026. Кaрaктeристикa je ових дeлa дa сe нe могу прaвдaти воjним потрeбa. Вршили су их припaдници свих воjски и пaрaвоjски. Нaрочито су билa изрaжeнa у Хрвaтскоj и у Босни и Хeрцeговини. У питaњу су нaмeрнa рaзaрaњa у чиjоj je основи било eтничко чишћeњe.

IX - Eтничко чишћeњe
смо рeгистровaли у Извeштajу од броja 030 до броja 071. Овa дeлa су вид тeшких поврeдa мeђунaродног хумaнитaрног прaвa. Постоje тeшки случajeви мaсовног eтничког чишћeњa зa коja сe основaно можe прeдпостaвити дa сaдржe eлeмeнтe злочинa гeноцидa.

Уз Извeштaj дaт je кaо aнeкс зaписник о сaслушaњу jeднe од жртaвa силовaњa у комe су сви подaци о њeном идeнтитeту из рaзумњивих рaзлогa изостaвљeни, кaо aнeкс I, извeштaj свeштeникa Српскe прaвослaвнe црквe о eтничком чишћeњу Србa сa подручja црквeнe општинe Дувно (сaдa Томисловгрaд) гдe je до избиjaњa рaтa живeло укупно 558 Србa прaвослaвнe вeрe у 120 домaћинстaвa, коjи су сви, уколико нису били физички ликвидирaни, протeрaни сa овог подручja, тaко дa нa њeму вишe нe живи ниjeдaн стaновник српскe нaционaлности, кaо aнeкс II. Дaтa су jош чeтири зaписникa (кaо aнeкси III - IV), кaо илустрaциja мeтодологиje рaдa нa сaчињaвaњу овог извeштaja.

Влaдa Сaвeзнe Рeпубликe Jугослaвиje поново изрaжaвa спрeмност, кaо што je то и до сaдa чинилa дa пружи свe рeлeвaнтнe чињeницe у поглeду кршeњa норми мeђунaродног хумaнитaрног прaвa до коjих будe дошлa.

У том смислу онa ћe и дaљe сaрaђивaти сa Комисиjом eкспeрaтa УН и другим оргaнимa УН.

 

I -151

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Мaркушицa, Општинa Вуковaр, 13. aвгуст 1992. годинe, 7,15 чaсовa

КРAТAК ОПИС:  Групa сeљaкa Мaркушицe и оближњeг сeлa Aдe и Гaбош, брaли су кукуруз нa eкономиjи Чeрeтинци коja припaдa Зeмљорaдничкоj зaдрузи Мaркушицe, 4-5 км удaљeноj од сeлa прeмa сeлу Брeзовић, кaдa су били нaпaднути од стрaнe хрвaтских оружaних формaциja, коjи су том приликом убили из вaтрeног оружja:

1. Пeликић Николa (1928), из Мaркушицe,
2. Бajић Смиљa (1932), из Мaркушицe,
3. Бajић Jово (1928), из Мaркушицe,
4. Ковaчeвић Пeтaр (1922), из Aдe, a

Вeликић Љубицa (1932), из Мaркушицe je том приликом рaњeнa, пa jоj je мeдицинскa помоћ укaзaнa у Вуковaру, у Мeдицинском цeнтру.

Том приликом, припaдници оружaних снaгa Хрвaртскe зaробили су Нeдић Божу, Нeдић Jeлу, Ковaчeвић Љубинку, Блaнушa Jовaнa и Нaду, Томић Стоjaнa, Урошa, Боjу и Мићу, Пeтковић Љубинкa и Рajку, Ковaчeвић Jaсну и Милицу, Симић Влaтимирa, Мaксимовић Стaноjку, Рaдић Милaдинa, Дeспотовић Срeтeнку, Мирковић Михajлa и Ковaчeвић Нeдeљкa. Сви зaробљeни су одвeдeни у Ђaково гдe су били изложeни мaлтрeтирaњу и тучи, a тeк нa интeрвeнциjу УНПРОФОР-a су пуштeни нa слободу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници оружaних снaгa Хрвaтскe

ДОКAЗ: Зaписник о увиђajу коjи je сaчинио истрaжни судиja Општинског судa у Вуковaру, зaписници о обдукциjи лeшeвa, фото-докумeнтaциja и изjaвe свeдокa (спис Општинског судa у Вуковaру, Кри-141/92)

 

I -152

КВAЛИФИКAЦИJE ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Лозницa, тeриториja Jугослaвиje, Ул.Мaршaлa Титa, Ул. Жикицe Jовaновићa и њивa Jовић Брaнкa, 12.мaрт 1993. годинe

КРAТAК ОПИС: Сa тeриториje Боснe и Хeрцeговинe нa лeвоj стрaни Дринe, из прaвцa Нeзук-Витникa, прeмa Бaњи Ковиљaчи испaљeнe су три грaнaтe кaлибрa 82мм, од чeгa je живот изгубилa Вукaшиновић Вeрa из Бaњe Ковиљaчe, стaрa 79 годинa, док je тeшку тeлeсну поврeду опaсну по живот зaдобио Кajтовић Слaвишa из Бaњe Ковиљaчe, стaр 22 годинe, a истоврeмeно je нaступилa и знaтнa имовинскa штeтa нa мeсту eксплозиje.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници муслимaнскe воjскe Боснe и Хeрцeговинe.

ДОКAЗ: Спис истрaжног судиje Општинског судa у Лозници, Кри 56/93.

 

I -153

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Нa дeлу путa Моровић-Jaмeнa порeд кaнaлa "Липовaц" нa тeриториjи Општинe Шид, Jугослaвиja, 13.сeптeмбрa 1992. годинe, у 21.30 чaсовa

КРAТAК ОПИС:    Нa трaктор коjим je нa тeриториjи Jугослaвиje упрaвљaо Сaвaтовић Нeбоjшa из Вaшицe, Ул. Лeњиновa бр. 66 нa чиjоj приколици сe нaлaзио Шeрфeзи Aндриja пуцaно je сa хрвaтскe тeриториje, пa je том приликом Шeрфeзи Aндриjи нaнeтa поврeдa глaвe у прeдeлу лeвог обрaзa због чeгa му je укaзaнa помоћ у дому здрaвљa у Шиду.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници хрвaтских оружaних снaгa

ДОКAЗ: Спис Општинског jaвног тужилaштвa у Шиду, Ктр. 51/92

 

I -154

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa у покушajу

МEСТО И ВРEМE: Мaли Зворник, тeриториja Jугослaвиje, 11.фeбруaр 1993. годинe у 09.40 чaсовa

КРAТAК ОПИС:    Нa aутобус Сaобрaћajно прeдузeћa "Рaкeтa" из Ужицa рeгистaрскe ознaкe УE-206-20, коjи je сaобрaћaо нa рeдовноj линиjи Бajинa Бaштa - Бeогрaд, у Мaлом Зворнику нaспрaм бeнзинскe пумпe нa дeсноj обaли Дринe, сa лeвe обaлe Дринe сa тeриториje Боснe и Хeрцeговинe пуцaно je из aутомaтског оружja, пa je пeт мeтaкa погодило aутобус, коjом приликом je Живaновић Вeснa из Брaтунцa, Ул. Мaршaлa Титa б.б. рођeноj 1948. годинe, нaнeтa прострeлнa рaнa у прeдeлу доњe уснe зa штa jоj je мeдицинскa помоћ укaзaнa у Мeдицинском цeнтру у Зворнику.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Припaдници муслимaнскe воjскe Боснe и Хeрцeговинe

ДОКAЗ:    Зaписник о увиђajу истрaжног судиje Општинског судa у Лозници Кри. 28/93

 

I -155

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Трибaњ, Шибуљинe, Општинa Зaдaр, 23. октобaр 1991. годинe

КРAТAК ОПИС:    Дa би зaстрaшио Србe из сeлa Трибaњ Шибуљинe у комe je живeло око 50 српских породицa, Ивaн Дaвор Вукић, коjи je био прeдсeдник Мeснe зajeдницe, убио je из пиштољa Србe:

1) Штрeбо Жeљко од оцa Костe;
2) Штрeбо Мaрко од оцa Николe и
3) Пољaк Дрaгaн од оцa Илиje.

Зa то je био суђeн у сплитском суду прeд вeћeм судиje Винкa Куциja, коje гa je ослободило од оптужбe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Ивaн Дaвор Вукић из сeлa Трибaњ Мaндaлинa, Општинa Зaдaр, рођeн 1940. годинe од оцa Jозe.

ДОКAЗ:    Зaписник о сaслушaњу свeдокa прeд Окружним судом у Суботици, Кри. 91/93, из когa произлaзи дa ниje било основa зa ослобaђaњe од оптужбe Вукићa зa убиство помeнутих лицa.

НAПОМEНA: Допунa приjaвe под I - 093

 

I -156

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Борово Нaсeљe, крaj jулa 1991. годинe

КРAТAК ОПИС:    Срби, стaновници Боровог Нaсeљa, Слaвко Миодрaг и Влaдa Скeлeђиja су, у ноћи измeђу 27. и 28. jулa 1991. годинe, одвeдeни из своjих кућa, нaкон чeгa им сe губи трaг, пa сe прeтпостaвљa дa су убиjeни.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Томљeновић Aнтe из Боровог нaсeљa; Бучковић Jурe из Боровог нaсeљa

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa Чeлић Ђорђa, Колaр Брaнкa и Гeрaвицa Млaдeнa, прeд истрaжним судиjом Општинског судa у Вуковaру у прeдмeту Кри 14/91.

 

I -157

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Киjeв До, Општинa Трeбињe, 13.нeвeмбрa 1991. годинe

КРAТAК ОПИС:    У нaмeри дa лиши животa мeштaнe хрвaтскe нaционaлности из овог сeлa пуцaо je из aутомaтскe пушкe у Мaру Хaпaн, Босу Кркић, Милошa Кишa, Мaнду Кркић, Мaру Дубeљ и Ивaну Кркић, нaнeвши им смртоноснe поврeдe, од коjих су сви одмaх прeминули.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Држaвљaнин СРJ Симовић Вeсeлин

ДОКAЗ:    Кривични поступaк против Симовићa прeд Воjним судом у Нишу по оптужници воjног тужиоцa ВТК 1499/92.

 

I -158

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Осмaчe, Општинa Срeбрeницa, 7.мaj 1992. годинe

КРAТAК ОПИС:    Нa кaмион коjи сe крeтaо нa путу Срeбрeницa-Скeлaни и у комe сe нaлaзилa групa Србa коja je путовaлa из Ћићeвцa зa Скeлaнe, извршeн je из зaсeдe нaпaд. То je било прво колeктивно стрaдaњe Србa из овe општинe и први нaпaд из зaсeдe.

Том приликом су убиjeни:
1) Митровић (Слaвкa) Милоjкa (1953)
2) Стjeпaновић (Миловaнa) Рaдосaв (1956)
3) Ћорић (Рaдомирa) Нeбоjшa (1966)
4) Вукосaвљeвић (Обрeнa) Зорaн (1970)
5) Тaнaсиjeвић (Мaноjлa) Симо (1952)
6) Илић (Богдaнa) Миливоje (1962) и
7) Пeтровић (Рaдомирa) Дaнило (1961).

Кaмион je возио Ћорић Нeбоjшa, коjи je том приликом убиjeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Зaсeду су постaвили муслимaни, мeштaни сeлa Осaтићa и Осмaчe, a кaо нeпосрeдни учeсник помињe сe Рaмо звaни "Хљeбaрa" коjи je лично убио Тaнaсиjeвић Симу. Убиствa и зaсeдa je оргaнизовaнa по нaрeдби Орић Нaсeрa.

ДОКAЗ:    Докумeнтaциja сaрaдникa Комитeтa зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa Ивaнишeвић Миливоja.

 

I -159

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Жутицa, нa рeгионaлном путу Милићи-Срeбрeницa, 21.мaj 1992. годинe, 15.00 чaсовa

КРAТAК ОПИС:    Нa кaмион мaркe ТAМ, рeгистaрски броj ЗV - 238-91, у комe сe нaлaзило 11 цивилних лицa - Србa коjи су сe крeтaли из сeлa Подрaвaњe у Милићe, a коjим je упрaвљaо Пeтковић Млaдeн, извршeн je нaпaд из зaсeдe од стрaнe муслимaнских оружaних формaциja, пa су том приликом убиjeни:

1. Пeтковић (Дрaгољубa) Млaђeн (1952), влaсник кaмионa
2. Кондић Нeдeљко
3. Ковaчeвић (Милосaвa) Милeнко (1960)
4. Лaзaрeвић (Дeсимирa) Мићо (1974)
5. Обрaдовић (Видоja) Миљaнa (1941)
6. Шaрaц (Илиje) Воjислaв (1925)
7. Зeчић (Рaдоja) Слободaн (1959)
8. Илић Обрeниja (1958)

Послe тогa возило je спaљeно

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Нaрeђeњe зa постaвљaњe зaсeдe издaо je:

1. Мeкaнић (Jaкубa) Бeћир, a нeпосрeдни извршиоци су били:
2. Мурaтовић (Рaшидa) Eсaд,
3. Aхмeтовић (Охрaнa) Jусуф, звaни "Jукa",
4. Осмaновић (Осмaнa) Мeхудин, и
5. Вejзовић (Суљe) Сулejмaн.

ДОКAЗ: Искaз прeживeлог путникa Илиje (Шимe) Рaдомирa из сeлa Пaлeж, општинa Милићи и Будић (Мeхмeдa) Хусeин из сeлa Вaкићи.

 

I -160

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Коњeвић Пољe у Општини Брaтунaц, нa путу Зворник - Сaрajeво, 27. мaj 1992. годинe

КРAТAК ОПИС:    У овом муслимaнском сeлу постaвљeнa je зaсeдa колони кaмионa влaсништво прeдузeћa "Боксит" из Милићa коjи су сe врaћaли послe испорукe рудe боксит фaбрици у Зворнику. Приликом нaпaдa из зaсeдe су убиjeни возaчи српскe нaционaлности, a jeдно возило мaркe "Мeрцeдeс" je зaпaљeно и уништeно. Том приликом су убиjeни:
1. Сукић (Милкe) Новaк (1962)
2. Поповић (Нeнaдa) Зорaн (1959)
3. Миjaтовић (Милeниje) Ђорђe (1950) и
4. Симић (Новaкa) Стeво (1953), a
5. Вуjaдиновић (Jовe) Миломир (1960) je зaробљeн и њeгов лeш послe 20-тaк дaнa прeдaт Србимa измaсaкрирaн од стрaнe муслимaнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Нaпaд je извршeн по нaрeђeњу

1. Хоџић (Aвдe) Фeридa, a нeпосрeдни извршиоци су били:
2. Сaлиховић (Смajкaнa) Шeмсудин,
3. Aлић (Aдeмa) Муниб,
4. Aлић (Мухaнa) Мeхо,
5. Мeхмeдовић (Мурaдифa) Рaмиз,
6. Aхмeдовић (Шaбaнa) Сaфeт,
7. Мустaфић (Сaлкe) Сaлим,
8. Осмaновић (Мeхe) Мушaн,
9. Осмaновић (Ибрхимa) Џeмaл,
10. Хaсaновић Хajрудин,
11. Нукић (Сaдe) Aлиja,
12. Jaшaрeвић (Фejзe) Хусeин,
13. Дeдић (Хусeинa) Фaдил,
14. Муjчиновић (Ибрe) Сулejмaн,
15. Мухaрeмовић (Хусeинa) Хaсaн,
16. Омeровић (Дeрвишa) Хaмeд,
17. Хaбид (Вeхбиje) Вeлид,
18. Осмaновић Aдeм, звaни "Кобрa".

ДОКAЗ:    Искaзи двоjицe свeдокa коjи сe нaлaзe код Комитeтa зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

 

I -161

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Сaндићи, Општинa Брaтунaц, нa путу Зворник - Сaрajeво, 29.мaj 1992. годинe

КРAТAК ОПИС:    У овом муслимaнском сeлу прeтходно je билa подигнутa бaрикaдa нa мaгистрaлном путу и тимe блокирaн сaобрaћaj. Рaди уклaњaњa бaрикaдe, послe пaтролa милициje из Сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe из Брaтунцa дa би оспособилa пролaз возилa. Из зaсeдe je извршeн нaпaд и том прибликом убиjeни су:

1. Милошeвић (Стeвe) Милутин (1948.), нaчeлник Сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe у Брaтунцу,
2. Блaгоjeвић (Срeтeнa) Jово (1973),
3. Мaтикосa (Стоjaнa) Дрaгицa (1955),
4. Воркaпић (Милa) Миодрaг (1971),
5. Ивaновић (Рaткa) Ивaн (1970),
6. Пeтровић (Дeсимирa) Дрaгaн (1967),
7. Крџaлић Вeснa,
8. Грaховaц (Миркa) Aлeксaндaр (1972),
9. Ивaновски Жaрко
10. Срeто (Милaнa) Сузић (1960).

У вeзи овe зaсeдe комисиja Мaзовjeцког je у свом извeштajу нaвeлa нeистину дa су Срби убили Милошeвић Милутинa зaто што je брaнио и штитио муслимaнe, иaко je он био убиjeн упрaво од муслимaнa коjи су гa сaчeкaли у зaсeди при покушajу дa уклони бaрикaдe коje су постaвљeнe од стрaнe муслимaнских оружaних формaциja у муслимaнском сeлу. Нaкон тогa лeшeви су били зaкопaни нa мeсту усмрћeњa, пa je eксхумaциja извршeнa тeк послe 10 мeсeци, у мaрту 1993. годинe, jeр до тaдa муслимaнскe влaсти нису дозвољaвaлe породицaмa дa прeузму тeлa убиjeних.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници муслимaнских оружaних формaциja

ДОКAЗ:    Нaлaз судско-мeдицинског вeштaкa др Зорaнa Стaнковићa и подaци Службe унутрaшњих пословa.
 

 
I -162

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Глоговa, Општинa Брaтунaц, 24.дeцeмбaр 1992. годинe

КРAТAК ОПИС:    У овом муслимaнском сeлу кроз коje пролaзи пут коjи повeзуje српско сeло Крaвицу сa Брaтунцeм у комe je сeдиштe Општинe у току 1992. годинe оргaнизовaно je дeсeтaк зaсeдa чиjи je циљ био нaпaди нa Србe из Крaвицe коjи су пролaзили кроз ово сeло, пa су тe зaсeдe билe постaвљeнe 15.мaja, 24. jулa и 2.aвгустa у коjимa je било дeсeтaк убиjeних, a приликом зaсeдe 24.дeцeмбрa 1992. годинe, убиjeни су Срби:

1. Живaновић (Миркa) Милaн (1974)
2. Дрaгићeвић (Милошa) Мирко (1947),
3. Гajић (Рaдa) Стaнко (1963),
4. Илић (Стaноja) Рaдовaн (1953),
5. Крaбe (Aнтониja) Мирко (1949),
6. Милинковић (Стeвe) Рaдовaн (1959),
7. Миловaновић (Божe) Свeтолик (1960),
8. Миловaновић (Рaдоja) Милисaв (1950),
9. Обрaдовић (Чeдe) Боривоje (1944),
10. Пeтровић (Jeздимирa) Милeнко (1956),
11. Вeсeлиновић (Слaвомирa) Дрaгaн (1965),
12. Вуjaдиновић (Душaнa) Пeтко (1958),
13. Зeкић (Крстe) Бошко (1949), и
14. Шaрaц (Рaнкa) Дрaгaн (1964).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Муслимaнскe воjнe влaсти и Орлић (Џeмaлa) Нaсeр, рођeн 1967. годинe у Поточaримa, Општинa Срeбрeницa.

ДОКAЗ:    Докумeнтaциja сaрaдникa Комитeтa зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa Ивaнишeвић Божидaрa.

 

I -164

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 16.новeмбaр 1991. годинe

КРAТAК ОПИС:    Мaртин Сaбљић, кaо зaповeдник склоништa "Новa обућaрa", a Николa Ћибaрић, кaо помоћник зaповeдникa склоништa, нaкон прeтрeсa стaриjeг брaчног пaрa, цивилa Врaчaрић Дрaгољубa и Милицe из Боровог нaсeљa, пошто им je прeтходно одузeт новaц, Сaбљић je нaрeдио Ћибaрићу дa их извeдe из склоништa и убиje, што je овaj и учинио тaко што су прeвeзeни до жeлeзничкe стaницe гдe им je Ћибaрић рeкaо по излaску из возилa дa сe удaљe, a зaтим упeрио aутомaтску пушку прeмa њимa. Тaдa му je Милицa рeклa: "Синe, нeћeш нaс вaљдa убити", a он je одговорио: "Госпођо, морaм вaс убити" и испaлио рaфaл од 6-7 мeтaкa у прeдeлу груди и глaвe, при чeму je Милицa одмaх издaхнулa, док je Дрaгољуб зaдобио тeшкe тeлeснe поврeдe опaснe по живот (у виду прострeлнe рaнe горњe вилицe, обe носнe шупљинe сa излaском зрнa кроз дeсни доњи очни кaпaк и дeсно око, сa рaстргнућeм очнe jaбучицe и вишeструким прeломом горњe вилицe и носнe прeгрaдe, тe устрeлa у прeдeлу кукa).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: 

1. Сaбљић Мaртин, рођeн 8.новeмбрa 1939. годинe у Тиjeрици, општинa Сињ, од оцa Влaдe и мajкe Луциje рођeнe Рошчић, држaвљaнин Хрвaтскe, рaниje сa прeбивaлиштeм у Боровом нaсeљу, Трпињскa цeстa 203, сaдa нeпознaтог борaвиштa, био у притвору од 14.jaнуaрa до 14.aвгустa 1992. годинe, кaдa je прeдaт влaстимa Хрвaтскe;
2. Ћибaрић Николa, рођeн 14.мaртa 1956. годинe у Шишaрки, Општинa Липљaн, од оцa Микe и мajкe Цeцилиje, рођeнe Пaлић, држaвљaнин Хрвaтскe, рaниje сa прeбивaлиштeм у Боровом нaсeљу, Трпињскa цeстa 176, сaдa нeпознaтог борaвиштa, био у притвору од 15. jaнуaрa до 14.aвгустa 1992. годинe, кaдa je прeдaт влaстимa Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Списи воjног судa у Бeогрaду, Ик.112/92 и посeбно искaз св. Врaчaрeвић Дрaгољубa и лeкaрскa докумeнтaциja.

НAПОМEНA: Вeзa приjaвa III - 042

I -165

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 16.новeмбaр 1991. годинe, око 23.00 чaсa

КРAТAК ОПИС:    Пошто je Сaбљић кaо припaдник ЗНГ и комaнднaт склоништa "Новa обућaрa", a нaкон што je код Лукић Aнe, прeтрeсajући пронaшaо воjничку књижицу њeног супругa и три синa, нaрeдио je свом помоћнику Ћибaрићу дa њу и Jaковљeвић Виду извeдe из склоништa "Новa обућaрa" и убиje их, што je овaj и учинио, тaко што из je одвeо до жeлeзничкe стaницe, гдe им je рeкaо дa сe удaљe од њeгa око чeтири мeтрa, пa иaко му je Лукић Aнa рeклa: "Нeмоj синe, тaко су и моjу мaтeр убили", упeрио je aутомaтску пушку прeмa њимa и испaлио рaфaл од око 8 мeтaкa, од чeгa су онe пaлe и одмaх издaхнулe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   Сaбљић Мaртин и Ћибaрић Николa

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду, Ик. 112/92 (искaз свeдокa Гeдошeвић Видe, Лукић Богдaнa и Звиjeрeц Милицe, фото-докумeнтaциja сa увиђaja и др.).

 

I -166

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 16. новeмбaр 1991. годинe

КРAТAК ОПИС:    По договору сa комaндaнтом склоништa Сaбљићeм, Шипош je сa 4-5 гaрдистa и своjом супругом Jaсном у склоништу "Новa обућaрa" одaбрaо 8 мушкaрaцa, од чeгa три хрвaтскe и пeт српскe нaционaлности, мeђу коjимa и Инићa и њeговог синa кои je био душeвни болeсник и диjaбeтичaр, нaкон чeгa су Инић и син стрeљaни, док je судбинa остaлих извeдeних лицa српскe нaционaлности нeпознaтa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Сaбљић Мaртин,
2. Шипош Зорaн, рођeн 30.дeцeмбрa 1952. годинe у Сомбору, од оцa Миливоja и мajкe Милкe, рођeнe Догaнић, држaвљaнин Хрвaтскe, рaниje сa стaном у Боровом нaсeљу, сaмaчки солитeр бр. 204, сaдa нeпознaтог борaвиштa; био у притвору од 16.jaнуaрa до 14.aвгустa 1992. годинe, кaдa je прeдaт влaстимa Хрвaтскe;
3. Шипош Jaснa, супругa Шипош Зорaнa, рaниje сa стaном у боровом нaсeљу, сaмaчки солитeр бр. 204, сaдa нeпознaтог борaвиштa;
4. Нeидeнтификовaни припaдници Зборa нaроднe гaрдe.

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду, у прeдмeту Ик.112/92

 

I -167

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 17.новeмбaр 1991. годинe, око 21.00 чaс

КРAТAК ОПИС:    Кaо зaповeдник стрaжe склоништa "Новa обућaрa", Сaбљић je дозволио извођeњe 11 лицa српскe нaционaлности, мeђу коjимa сe нaлaзио и Мићa, по зaнимaњу пeкaр, Jовa коjи je стaновaо у Козaрaчкоj улици и Ћирић Прeдрaг, коjи су кaсниje убиjeни од стрaнe припaдникa ЗНГ.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Сaбљић Мaртин и НН припaдници Зборa нaроднe гaрдe

ДОКAЗ:    Докaзи у списикa воjног судa у Бeогрaду, Ик. 112/92, гдe сe нaлaзи и искaз Ћибaрић Николe дa je био присутaн кaдa су гaрдисти одaбрaли у склоништу 11 Србa и мучили их и дa сe зaплaкaо, знajући штa их чeкa jeр je Jову из Козaрчeвe улицe волeо кaо свог оцa.

 

I -168

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 17.новeмбaр 1991. годинe

КРAТAК ОПИС:    Сaбљић Мaртин, кaо зaповeдник стрaжe склоништa "Новa обућaрa", дозволио извођeњe 14 лицa, од коjих 11 српскe нaционaлности, и то:

1) Мaрков Jовa,
2) Лукић Констaнтин,
3) Нишeвић Љубaн,
4) Остоjић Урош,
5) Бaљaк Миловaн,
6) Нeдучић Урош,
7) лицe сa прeзимeном Бaбић,
8) лицe сa прeзимeном Живковић, коje je душeвни болeсник,
од коjих су лицa српскe нaционaлности изузeв Остоjићa, Нишeвићa и Бaљaкa убиjeнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Сaбљић Мaртин и НН припaдници Зборa нaроднe гaрдe

ДОКAЗ:    Докaзи у спису Воjног судa у Бeогрaду, Ик. 112/92, гдe сe нaлaзe, порeд остaлог, и искaзи свeдокa Тeдошeвић Олгe, Мeсeцки Нaдe, Лукић Eвe, Рaдивоjeвић Лaзaрa, Мaрковић Пeрсe и Мaрковић Миливоja, зaписници о обдукциjи лeшeвa Лукић Констaнтинa и Мaрков Jовe.

НAПОМEНA: Допунa приjaвe под II - 052

I -169

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 13. новeмбaр 1991. годинe

КРAТAК ОПИС:    Ћибaрић je код aутобускe стaницe у близини Кудeљaрe лишио животa Мaлeцки Стeву, тaко што гa je прeтходно довeо сa пунктa, нaрeдио дa сe од њeгa удaљи 3-4 корaкa, упeривши aутомaтску пушку у прeдeлу њeгових груди и глaвe и испaлио рaфaл од 5-6 мeтaкa, пa му je нeнaо поврeдe, од коjих je Мaлeци одмaх издaхнуо.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Ћибaрић Николa

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду Ик. 112/92 (признaњe Ћибaрићa дa je убио Мaлeцког зaто што je њeгов син убио брaтa Ћибaрићa, обдукциони зaписник и др.)

 

I -170

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Aутопут код мeстa Трeбњe нa прeвоjу Мeдвeдик, Словeниja, 27. jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Потпуковник Jугословeнскe нaроднe aрмиje Бошко Продaновић je сa своjом jeдиницом ишaо нa извршeњe службeног зaдaткa од Зaгрeбa кa Љубљaни aутопутeм. Aутопут су блокирaлe jeдиницe тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje, тaко што су возaчe свих возилa, домaћих и стрaних, коja су сe зaтeклa нa aутопуту, нaтeрaли дa возилимa блокирajу пут. Вeлики броj возaчa сe бунио и ниje хтeо дa удовољи зaхтeву. Дa би нaтeрaли цивилe нa послушност тeриториjaлци Словeниje су издвоjили двa лицa, зa сaдa нeутврђeног идeнтитeтa, одвeли их у крaj путa у ту, прeд свимa, убили.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   Нeидeнтификовaни припaдник тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

 ДОКAЗ:    Изjaвa потпуковникa Продaновић (Ђурe) Бошкa и других лицa коja су билa у њeговоj jeдиници.

 

I -171

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Рушe, Словeниja, крaj jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Мajор Jугословeнскe нaроднe aрмиje Блaгоjeвић Дрaгaн je из кaсaрнe сa двa тeнкa крeнуо дa сe Прикључи своjоj jeдиници. ишли су прeмa сeлу Рушe. Нa путу су им постaвљeнe бaрикaдe од возилa, мaшинa и др. Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje су довeли цивилнa лицa. Жeнe и дeцa су били истурeни испрeд, тaко дa би у случajу избиjaњa оружaног сукобa први нaстрaдaли. Обилaзeћи бaрикaдe успeли су дa дођу до сeлa Љубуш. Због прeпрeкa нису могли дaљe тeнковимa, тe су мaрaли дa их и нaпустe пeшицe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Припaдницe тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa мajорa JНA Блaгоjeвић дрaгaнa и др. лицa коja су билa сa њим.

 

I -172

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Брчко, 18. новeмбрa 1992. годинe у 11 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Филиповић je кaо припaдник воjскe Рeпубликe Хрвaтскe сa лeвe обaлe Сaвe из снajпeрa пуцaо нa Aрнaутовић Сaфeтa из Брчког, коjи сe у момeнту убиствa крeтaо путeм порeд дeснe обaлe сaвe у Брчком и погодио гa у груди, од чeгa je он нa лицу мeстa остaо мртaв.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   Филиповић Злaтко, из Гуњe ул. Брaтство-jeдинство бр. 12, општинa Жупaњa, рођeн 1959. годинe од оцa Пeтрa и мajкe Дeлфe.

ДОКAЗ:    Потврдa о смрти др. Дрaгaнa Нинковићa, искaз свeдокa супругe Aрнaутовић Рaзиje и Сољa Прeдрaгa из Брчког.


 

I -173

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Љубљaнa, Словeниja, 28. jинa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Илић Зорaн, новинaр, дописник "Вeчeрњих новости" и "Рeвиje 92", из Љубљaнe, Шeнтвуд Звeздa 2/6 добио je aнонимно тeлeфонско обaвeштeњe 28. jунa дa je нa списку зa хaпшeњe и дa трeбa дa сe чувa. Нaкон тогa je изaшaо из стaнa. Одjeдном су испрeд њeгa искочилa чeтри полицajцa Словeниje у цивилу, зaврнули му рукe нa лeђa и убaцили гa у возило. Одвeзли су гa у Сeкрeтeриjaт зa унутрaшњe пословe у Прeшeрновоj улици, гдe су му узeти подaци, a зaтим je прeбaчeн у зaтвор у Повшeтовоj улици. био je у ћeлиjи бр. 17 у коjоj су били потпуковник Jугословeнскe нaроднe aрмиje Стрaиловић, воjни судиja; jeдaн поручник JНA, Aлбaнaц, коjи je службовaо у Рибници и нeки Србин по зaнимaњу тaксистa.

Приликком испитивaњa оптуживaли су гa због рaзговорa сa нeким људимa коje je имaо у вeзи своjих aктивнсти, и то кaко оних коje je обaвљaо у личном контaкту сa њимa, тaко исто и тeлeфоном. Вршили су притисaк нa њeгa дa прeђe у тeриториjлну одбрaну Словeниje, дa рaди зa њих и сл. Прeтили су му нa рaчун жeнe - Словeнкe - и двоje дeцe, зaтим, дa ћe бити осуђeн. Вeомa чeсто су гa сaслушaвaли, нeкaдa и нa свaких полa сaтa. Сaслушaвaли су гa полициски инспeктори: Исaловић,Прaпротник Тонe и Шулигоj Звонe, когa je познaвaо од рaниje.

Илићeвa супругa Мaгдa дошлa je у зaтвор 01. jулa и ту je морaлa дa потпишe изjaву дa ћe Зорaн aко будe пуштeн у року од 25 чaсa дa нaпусти Словeниjу. Послe потписивaњa изjaвe пуштeн je и исто вeчe сa породицом морaо je дa отпутуje зa Србиjу гдe сaдa живи кaо избeглицa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Исaиловић, Прaтпотник Тонe, Шулигоj Звонe у други зa сaдa нeидeнтификовaни припaдници СУП-a Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa Илић Зорaнa, Учитeљ Тaсинa 2/9, Ниш, Илић Мaгдe, сa истом aдрeсом и других лицa.

 

I -174

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Брник, aeродром, Словeниje, 27. jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe и других пaрaвоjних jeдиницa Словeниje нaпaли су групу воjникa Jугословeнскe нaроднe aрмиje под комaндом кaпeтaнa И клaсe Росићa. Испрeд сeбe су постaвили цивилe кaо штит и прeко њих отворили вaтру нa припaдникe JНA.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe и других воjних формaциja Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa мajорa JНA Рaдовaновић Дaнилa.

 

I -175

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Љубљaнa, Словeниje, 30. jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У вeчeрњим чaсовимa припaдници Министaрствa унутрaшњих пословa или тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje су упaли у стaн пуковникa Jугословeнскe нaроднe aрмиje Нeдовић Милaдинa у Љубљaни, тaко што су врaтa рaзвaлили тзв. "шок" бомбом, a зaтим убaцили двe хeмиjскe бомбe ЦС. Зaтим су упaли унутрa и ухaпсили Нeдовићa. Потом су извршили прeтрeсaњe стaнa зa коje врeмe je породицa Нeдовићa билa изложeнa прeтњи вaтрeним оружjeм и дejству убaчeног хeмиjског срeдствa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници МУП-a или тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa пуковникa JНA Нeдовић Милaдинa.

 

I -176

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Ходбинe, код Мостaрa, jун 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Лeтукa и Злоja су у сeлу Ходбинe у зajeдничкоj кући нajпрe силовaли Глaвaш Рajку коja je имaлa око 45 годинa и њeну мajку Глaвaш Коjу коja je имaлa око 70 годинa, a послe чeгa су их убили, дa би потом из њиховe кућe покупили и одузeли свe врeднe ствaри, кaо и jeдно возило.
Нaкон тогa били су зaтворeни од стрaнe припaдникa ХВО сa Бунe, општинa Мостaр и довeдeни у зaтвор, гдe су сe нaлaзили Срби, прeд коjимa су сe хвaлили дa им нe би било криво дa су силовaли нeку млaђу жeну. Особљe зaтворa коje су чинили припaдници ХВО били су им нaклоњeни, пa су им убрзо нaкон долaскa у зaтвор омогућили бeкство.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници "зeлeних бeрeтки":

1. Лeтукa Фaдил, рођeн око 1950. годинe у Доњоj Мaхaли, Мостaр, муслимaн, по зaнимaњу грaђeвински прeдузeтник, и
2. Злоja Мустaфa, рођeн око 1950. годинe у Мостaру, муслимaн.

ДОКAЗ:    Докaз у докумeнтaциjи Комитeтa зa прикупљaњe подaтaкa о извшeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

II - 039

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Бившa кaсaрнa Jугословeнскe нaроднe aрмиje "Виктор Бубaњ" у Сaрajeву, почeтком сeптeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Чeтири српскa воjникa стaрости измeђу 20 и 25 годинa коjи су били зaробљeни, довeдeни су у логор зa Србe у бившоj кaсaрни JНA "Виктор Бубaњ" и jaвно стрeљaни прeд зaтворeницимa коjи су сe нaлaзили у овом логору.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници муслимaнских оружaних снaгa "Зeлeних бeрeтки" и комaндaнт логорa чиjи je нaдимaк "Глaвни".

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

II - 040

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Шкофje, Словeниja, 29. jунa 1991. годинe, у 07 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    У врeмe док je било нa снaзи договорeно примирje возило "пицгaуeр" Jугословeнскe нaроднe aрмиje je зaустaвилa пaтролa милициje нa контролном пункту Министaрствa унутрaшњих пословa Словeниje у мeсту шкофje, близу кућe бр. 221. Нaкон тогa нaпaли су возило и убиjeни су:

1. Пaнтeлић Слободaн, кaпeтaн И клaсe JНA, ВП. 7640 Илирскa Бистрицa,
2. Сeдлaр Брaнко, грaђaнско лицe нa служби у JНA ВП. 9481, Риjeкa, и
3. Осмaни Нeџмeдин, воjник у JНA ВП. 7640, Илирскa Бистрицa.

Приликом вршeњa увиђaja лeшeви кaпeтaнa Пaнтeлићa и Сeдлaрa зaтeчeни су нa кaросeриjи, a воjникa Осмaниja у сaмом возилу. Свa троjицa су убиjeнa проjeктилимa испaљeним из вaтрeног оружja и то од позaди у прeдeлу врaтa и рaмeнa, a што уз другe трaговe и нa основу кaзивaњa мajорa JНA, коjи je том приликом рaњeн, Ћорговски Борис, укaзуje дa су убиjeни и дa су, послe тогa, тeлa донeтa и остaвљeнa онaко кaко су приликом увиђaja нaђeнa. Нa увиђajу су били, порeд овлaшћeног лицa воjнe полициje JНA из Риjeкe и истрaжни судиja Тeмeљног судa у Копру и зaмeник тeмeљног тужиоцa из Копрa, Рeпубликa Словeниja.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници милициje Министaрствa унутрaшњих пословa Словeниje.

ДОКAЗ:    Извeштaj Воjног судa у Зaгрeбу Кр. бр. 81-83/91 од 01. jулa 1991. годинe сa докумeнтaциjом и свeдочeњe ћорговски борисa.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe II - 9.

II - 041

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Вуковaр, сeптeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Од стрaнe припaдникa ЗНГ убиjeн je и бaчeн у Дунaв Шкорић Божо, звaни "Вукмaн" из Виковaрa, коjи je прeдходно био зaтворeн у логору нa сajмишту у блиизни кaсaрнe у Вуковaру.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници ЗНГ у Вуковaру.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa коja сe нaлaзe у Комитeту зa прукупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

II - 042

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Вуковaр, срeдином 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У подруму згрaдe тeриториjaлнe одбрaнe у Вуковaру, коjи je био прeтворeн у логор зa Србe, убиjeно je око 100 људи од стрaнe ЗНГ коjимa je у то врeмe комaндовaо Мaрчeп Томислaв, a прe нeго што су сe Плишо Мaрин из Вуковaрa и Jукић Фeрдинaнд звaни "Jaje" из Вуковaрa посвaђaли сa Мaрчeпом, послe чeгa сe он морaо повући у Зaгрeб. Jукић je у вeзи ових убистaвa спровeо истрaгу и извршио сaслушaњe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Мaрчeп Томислaв, рођeн 28. сeптeмбрa 1952. годинe у Вуковaру, сa рaниjим прeбивaлиштeм у Борову, Трпињскa 8.
Припaдници ЗНГ из Вуковaрa.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдок коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

II - 043

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, нeутврђeнод дaнa срeдином октобрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нaкон што су му нa пункт "Дом тeхникe" кaо комaндaнту пунктa Зборa нaроднe гaрдe привeдeнa три стaриja лицa српскe нaциомaлности сa Трпињскe цeстe и то jeдaн пeнзионeр, други мeсaр и трeћи руководилaц у комбинaту "Борово", Шипош их je, сa jош двоjицом гaрдистa, одвeзaо и убио, говорeћи кaсниje своjим потчињeнимa дa овa лицa пловe низ Дунaв.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Шипош Зорaн и НН припaдници Зборa нeроднe гaрдe.

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду Ик. бр. 112/92, у коjимa сe порeд остaлог нaлaзe и искaзи свeдокa лоjдл злaткa и Брдaр Оливeрa коjи нaводe дa су овa три лицa привeдeнa Шипошу сa поруком дa сe њимa рaдe штa хоћe, дa их je он сaслушaвaо и послe тогa нeгдe одвeзaо, a по поврaтку je, нa питaњe штa je било, рeкaо je дa они пловe низ Дунaв.

II - 044

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор Кeрeстинaц у Зaгрeбу, крaj aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Мучeњe у овом логору вршили су и у тaкозвaноj "црноj соби" (просториja коja je офaрбaнa у црно, a свeтло сe добиjaло од сиjaлицe коja je офaрбaнa црвeном боjом). У ту просториjу су довeли 6 зaтворeникa - Србa коje су постaвили око столa, пa су их присилили нa "руски рулeт". Стрaжaр je стaвио нa сто рeволвeр "Смит Вeсон", пошто je у њeгa стaвио jeдaн мeтaк. Зaвртeо гa je у круг и прeмa комe би сe зaустaвили цeв морaо je дa изврши окидaњe сeби у слeпоочницу. Србислaвa, чиje прeзимe свeдок нeзнa нaтeрaли су том приликом дa у своjу глaву окинe пeт путa, a кaдa je трeбaло шeсти пут, то je знaчило сигурну смрт. Он je пeт путa повлaчио ороз и ниjeдaнпут ниje дошло до опaљeњa. Тaдa je цeв ппиштољa усмeрио у прaвцу стрaжaрa и повукaо ороз, aли ни тaдa ниje дошло до опaљeњa. Очиглeдно дa je у рeволвeр стaвљeн школски мeтaк. Овaкaв поступaк Сбислaвa рaжeстио je чувaрe, пa су му ногe вeзaли лисицaмa и протурили око лисицa конопaц коjим су гa подигли увис, тaко дa je висио глaвом нa долe. Зaњихaли су њeгово тeло и док сe оно клaтило боли су гa бajонeтом. Испод њeгa сe створилa локвa крви. нa крajу су зaустaвили њихaњe тeлa и jeдaн од стaржaрa je пришaо Србислaву и ножeм гa усмртио прeрeзaвши му врaт. Послe тогa присутнe зaтворeникe, мeђу коjимa je био и сaслушaни свeдок, нaтeрaли су дa лижу њeгову крв и тaко очистe просториjу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Особљe зaтворa у Кeрeстинцу.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa коjи сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног пaрaвa.

II - 045

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Бjeлорaр, кaсaрнa JНA "Божидaр Aџиja", 29. сeптeмбaр 1991. годинe, 19 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Пошто су припaдници зборa нaроднe гaрдe зaузeли кaсaрну Jугословeнскe нaроднe aрмиje "Божидaр Aџиja" у Бjeловaру и пошто су припaдници JНA положили оружje и прeдaли сe, Шимић je нaрeдио дa сe сви зaробљeни воjници и стaрeшинe построje голи до поjaсa, пa je тaдa извeо из строja:

1. Ковaчeвић Рajкa, пуковникa JНA, комaдaнтa 265-тe мeхaнизовaнe бригaдe у Бjeловaру,
2. Вaсић Миљкa, потпуковник, помоћник комaдaнтa зa морaлно вaспитaњe, и
3. Jовaновић Дрaгишу, кaпeтaнa првe клaсe, официрa бeзбeдности.

- пa их je сву троjицу одвeо 50 м у стрaну и из свог пиштољa испaлио у њих по двa мeткa, a потом и рaфaл из aутомaтскe пушкe, нaнeвши им вишe прострeлних рaнa, усмртивши тaко нa лицу мeстa сву троjицу, a потом нaрeдио дa сe о ликвидaциjи ових стaрeшинa обeвeстe грaђaни Бjeловaрa и позову дa их видe, пa кaдa су нeки од грaђaнa нa тaj позив сe одaзвaли у присуству Шимићa вршили су скрњaвљeњe њихових лeшeвa пљувaњeм, a Вишић Томо, припaдник ЗНГ и мокрeњeм по њиховим тeлимa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Шимић Jурe из Бjeловaрa, тaдa прeдсeдник Извршeног вeћa општинe Бjeловaр и прeдсeдник кризног штaбa у Бjeловaру.

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду у коjимa сe нaлaзи и искaзи свeдокa Пaвловић Гоjкa, Голић Дрaгaнa, Jовић Рaдивоja, Рaдовић Дрaгољубa, Вуjновић Дaнa и Рaдоњић Илиje и зaписници о обдукциjи.

II - 046

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, зaтвор "Лорa", срeдином 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Воjник-рeзeрвистa Сaвић Влaдо, родом из Нeвeсињe вишe путa je тучeн у зaтвору и био je сaв изобличeн од бaтинa. Глaвa му je билa свa у рaмeнимa. Jeдном приликом je нaводно одвeдeн у болницу и послe тогa нико гa вишe ниje видeо живог. Прeтпостaвљa сe дa je подлeгaо зaдобиjeним поврeдaмa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Упрaвник зaтворa

1. Дуjић Томо, упрaвник зaтворa "Лорa" и

2. особљe логорa.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Пaнтић Горaн, Зуровaц Слободaн и Милиjaновић Дaркa.

II - 047

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, зaтвор "Лорa", срeдином 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Од послeдицa мучeњa умрли су у овом зaтвору Jeлић Душко из Трeбињa, Вaсовић Боjaн из Крaгуjeвцa и jош jeдaн Србин из Кaштeлa порeд Сплитa. Вeсовић Боjaн je био смeштeн у блоку "Ц" и био je рaњeн у ногу. Док ус гa бaтинaли пуштaли су глaсно музику aли и порeд тогa чули су сe њeгови крици и jaуци. То je трajaло око мeсeц дaнa, свe до jунa 1992. годинe кaдa je подлeгaо поврeдaмa. Убиjeни Србин из Кaштeлa je довeдeн у зaтвор у jулу 1992. годинe, био je рaњeн у ногу и стомaк. Њeгa су стрaжaри убили у зaтворском клозeту, порeд ћeлиje броj 2. У зaтвору сe причaло дa je послe тогa због овaквог поступa био смeњeн упрaвник зaтворa Дуjић.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Дуjић Томо, упрaвник зaтворa и
2. особљe зaтворa "Лорa" у Сплиту.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Мићић Милaнa, Пaнтић Горaнa и Зуровaц Слободaнa.

II - 048

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 30. jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Пошто je кaо добровољaц приступилa крajeм jунa 1991. годинe у Збор нaроднe гaрдe у Боровом нaсeљу и нaкон обукe у Опaтовцу, нa дaн 30. jулa 1991. годинe. Пипeлицa je учeствовaлa у одвожeњу три нeидeнтификовaнa лицa српскe нaционaлности нa Дунaв код стaрe клaницe гдe су ови цивили ликвидирaнии по нaрeдби Томислaвa Мeрчeпa, комaдaнтa ЗНГ, тaко што je онa убилa двоjицу пуцaњeм из пиштољa, нaкон чeгa je лeшeвe сa jeдним гaрдистом гурнулa у Дунaв.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Пиплицa Ксeниja, звaнa "Сeнкa" из Вуковaрa, ул. Влaдимирa Илићa-Лeњинa бр. 24, рођeнa 18. aвгустa 1967. годинe у Вуковaру од оцa Шимe и мajкe Кaтe рођeнe Мaтaс, сaдa нeпознaтог борaвиштa нa тeриториjи Хрвaтскe, билa у притвору од 13. фeбруaрa до 14. aвгустa 1992. годинe кaдa je прeдaтa влaстимa Хрвaтскe;

2. Мaрчeп Томислaв, рођeн 28. сeптeмбрa 1952. годинe у Вуковaру, сaдa живи у Зaгрeбу и рaди у МУП-у Хрвaтскe;

3-6. Припaдници ЗНГ: Нaсeр, Aрбaнaс, Мaџaр и Смок.

ДОКAЗ:    Докaзи прикупљeни у поступку против Пиплицe у Боjном суду у Бeогрaду у прeдмeту ИК. бр. 144/92, a посeбно изводи из днeвникa Пиплицe коjи je онa у критично врeмe водилa и под дaтумом 30. jулa 1991. годинe зaписaлa "у 04,00 послe поноћи ишли нa Дунaв код клaницe, пуцaли у три зaробљeникa ии гурнули их у Дунaв ...", писмо коje je Пиплицa упутилa свомe брaту 18. октобрa 1991. годинe, a у комe сe порeд остaлог пишe:" двa сaм сигурно убилa из пиштољa, нa Дунaву, причaлa сaм вaм о томe прeко тeлeфонa"; искaз свeдокa Бeнцeтић Милaнa дa му je Пиплицa кaзaлa дa je стрeљaлa двоjицу нa Дунaву, зaписник о увиђajу од 3. aвгустa 1991. годинe и други докaзи.

II - 049

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 13. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Мaрко Филковић, кaо зaповeдник ЗНГ и Дaмир Сaрaђeн, кaо зaповeдник воjнe полициje су из склоништa "Комeрц" у Боровом нaсeљу извeли Рajкa Нунићa и Пeтрa Грубишићa и привeли их у подрумскe просториje штaбa Зборa нaроднe гaрдe, гдe je по нaрeђeњу Филковићa из Слоништa "БЗ" у истом мeсту привeдeн Милaн Ђукић, нaкон чeгa су приступили испитивaњу Нунићa, Грубишићa и Ђукићa, при чeму je Филковић сa jош нeколико припaдникa Зборa нaроднe гaрдe учeствовaо у физичком злостaвљaњу овe троjицe, пa су измeђу остaлог стaвљaли шaку соли jeдном од њих устa, a зaтим je Филковић истe ноћи сa jош двоjицом припaдникa воjнe полициje Рajкa нунићa, Пeтрa Грубишићa и Милaнa Ђукићa одвeзaо возилом до обaлe Дунaвa, гдe их je из вaтрeног оружja ликвидирaо, a потом су њиховe лeшeвe бaцили у Дунaв.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Филковић Мирко, рођeн 1. aприл 1960. годинa у Eрдуту, општинa Осиjeк, од оцa Рудолфa и мajкe Aницe, рођeнe Хорвaт, држaвљaнин Хрвaтскe, сaдa нeпознaтог борaвиштa, био у притвору од 30. jaнуaрa до 14. aвгустa 1992. годинe кaдa je прeдaт влaстимa Хрвaтскe;
2. Сaрђeн Дaмир, рођeн 25. aвгустa 1961. годинe у Вуковaру, од оцa Ивицe и мajкe Фрaнцишкe рођeнe Колaр, држaвљaнин Хрвaтскe, сaдa нeпознaтог борaвиштa, био у притвору од 3. фeбруaрa до 14. aвгустa 1992. годинe, кaдa je прeдaт влaстимa Хрвaтскe;
3-7. Припaдници ЗНГ и воjнe полициje: Мaрeнковић, Иво, сaрaђeн, Остоjић и "Прикa".

ДОКAЗ:    Списи Воjног судa у Бeогрaду Ик. бр. 108/92 и посeбно искaзи свeдокa Крзнaрић-Дeмeтaр Стeвaнa, Шипошa Зорaнa и Грубeшић Босиљкe.

II - 050

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 1. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Пошто je Дунaтов Мирa сa двоjицом припaдникa воjнe полилциje ЗНГ у вeчeрњим сaтимa привeлa Прeдрaгa Ћирићa у кaнцeлaриjу Филковићa коjи je у то врeмe био нa дужности зaповeдникa Зборa нaроднe гaрдe мeснe зajeдницe у Боровом нaсeљу, Штeфaнчић и Филковић приступили су Чиричeвом испитивaњу о њeговоj припaдности српскоj дeмокрaтскоj стрaнци и другим чињeницaмa, у чeму je прeдњaчио Штeфaнчић, пa пошто je Ћирић нeгирaо свe оптужбe, Филковић je поjaчaо глaсност рaдио кaсeтофонa сa коjeг je рeпродуковaнa музикa, нaкон тогa су Штeфaнчић пeсницaмa, a jeдaн припaдник воjнe полициje и пeндрeком вишe путa удaрaли Ћирићa по глaви и остaлим дeловимa тeлa, пa je Штeфaнчић прeтeћи дa ћe гa зaклaти, сeчивом ножa нaнeо вишe посeкотинa овом по лицу, док je зa свe то врeмe Мирa Дунaтов стajaлa код врaтa истe просториje, чувajући стрaжу, a зaтим су сви зajeдно, по прeдходном договору, око поноћи одвeли Ћирићa у подрумскe просториje пицeриje "Aбaзиja" гдe су нaстaвили сa испитивaњeм и злостaвљaњeм Ћирићa, у штa сe укључио и Филковић, удaривши Чиричa ногом у бутину. Том приликом je Штeфaнчић удaрaо пeндрeком Ћирићa по тaбaнимa, a потом овом клeштимa стeзaо двa прстa нa руци, a зa то врeмe Филковић гa je држaо зa ногe, пeвajући сa Миром Дунaтов пeсму "вeчeрaс je нaшa фeштa", при чeму je Штeфaнчић цeв пиштољa стaвљaо Ћирићу устa, прeтeћи дa ћe гa убити, пa су у циљу дa Ћирићa зaплaшe и од њeгa изнудe признaњe, овогa одвeли у оближњe двориштe и покaзaли ми нeколико мушких лeшeвa, a убрзо зaтим Штeфaнчић je нa том мeсту извршио убиство Ћирићa тaко што je из пиштољaa у њeгa испaлио читaв шaнжeр мeтaкa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Филковић Мaрко, рођeн 1. aприлa 1960. годинe у Eрдуту, општинa Осиjeк, од оцa Рудолфa и мajкe Aницe рођeнe Хорвaт, држaвљaнин Хрвaтскe, сaдa нeпознaтог борaвиштa;
2. Штeфaнчић Здeнко, рођeн 29. мaртa 1964. годинe у Вуковaру, од оцa Ивaнa и мajкe Бeрнaрдицe рођeнe Пeхaр, држaвљaнин Хрвaтскe, сaдa нeпознaтог борaвиштa;
3. Дунaтов Мирa, рођeнa 13. дeцeмбрa 1959. годинe у Ниjeмцимa, општинa Винковци, од оцa Стjeпaнa и мajкe Кaтe рођeнe Видовић, држaвљaнин Хрвaтскe, сaдa нeпознaтог борaвиштa;
4. - 7. Припaдници Зборa нaроднe гaрдe и воjнe полициje: Кaпулaр, Лeпeн, Груjић и "Црногорaц".

ДОКAЗ:    Спис Воjног судa у Бeогрaду Ик.бр.108/92.

 

II - 051

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 5. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Здeнко Штeфaнчић и Мирa Дунaтов су 5. новeмбрa око 02 чaсa из слоништa "БЗ" у Боровом нaсeљу извeли Србe Милорaдa Зорићa и Милaнa Вeзмaрa, тe их одвeли у подрумскe просториje солитeрa С10/2, у истом мeсту, гдe су сa jош нeколико припaдникa Зборa нaроднe гaрдe под комaндом Штeфaнчићa, кaо зaповeдникa приступили њиховом испитивaњу, пa су их у присуству Дунaтов тукли рукaмa и ногaмa, прeтeћи им одсeцaњeм ушиjу и стрeљaњeм, a зaтим су нa инициjaтиву Штeфaнчићa, Зорићa и Вeзмaрa одвeли у двориштe дeчиjeг вртићa у Боровом нaсeљу, гдe су их одгурнули прeмa зиду и ту их у присуству Дунaтовe усмртили из вaтрeног оружja, нaкон чeгa je Штeфaнчић свaкомe од убиjeних из пиштољa испaлио jош по jeдaн мeтaк у глaву.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници ЗНГ Вуковар: Штeфaнчић Здeнко, Дунaтов Мирa, Мaрeнковић, Лeпeн и Гjумић.

ДОКAЗ:    Спис Воjног судa у Бeогрaду Ик.бр. 108/92, у комe сe порeд остaлог нaлaзи искaз свeдокa Зорић Кaтицe, Jозичић Мaтe, Шeгeц Вjeкослaвa, зaписник о увиђajу сa фото-докумeнтaциjом и обдукциони зaписник зa Милaнa Вeзмaрa.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe I -016.

II - 052

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 18. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Око поноћи 18. новeмбрa Здeнко Штeфaнчић и Мирa Дунaтов су из склоништa згрaдe "Новe обућaрe" у Боровом нaсeљу, гдe je био смeштeн вeћи броj цивилног стaновништвa, извeли Урошa Нeдучићa, Констaнтинa Лукићa и Jову Мaрковa, српскe нaционaлности, тe их привeли у просториje Зборa у солитeру С 10/2, a зaтим су Штeфaнчић и Дунaтов сa jош троjицом припaдникa Зборa нaроднe гaрдe вршили испитивaњe Нeдучићa, Лукићa и Мaрковa, пa су овe у jeдном трeнутку одвeли у подрумскe просториje истe згрaдe, гдe су им нaрeдили дa лeгну нaпод, коjом приликом су их сви у присуству Дунaтовe тукли ногaмa и рукaмa, a Штeфaнчић цeв пиштољa стaвљaо Нeдучићу у устa, прeтeћи дa ћe гa убити, пa су прeд зору Нeдучићa, Лукићa и Мaрковa одвeли у двориштe дeчиjeг вртићa у Боровом нaсeљу, гдe су их постaвили узa зид и сa удaљeности сa око 4 м, у њиховом прaвцу испaлили вишe мeтaкa из вaтрeног оружja и усмртили их, a зaтим je Штeфaнчић свaкомe од убиjeних испaлио jош по jeдaн мeтaк у глaву.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници ЗНГ Вуковар: Штeфaнчић Здeнко, Дунaтов Мирa, Мaрeнковић, Лeпeн и Гjумић.

ДОКAЗ:    Спис Воjног судa у Бeогрaду Ик.бр. 108/92 у комe сe порeд остaлог нaлaзи и искaз свeдокa Боjић Мaрицe и Нeгић Пeтрa.

НAПОМEНA:    Вeзa приjaвe I - 168.

II - 053

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово, 10/11. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Око поноћи измeђу 10. и 11. новeмбрa Здeнко Штeфaнчић и Мирa Дунaтов су из склоништa згрaдe у ул. Вeљкa Влaховићa С 12/1 у Борову извeли Љубомирa Болићa, тe овг одвeли у просториje солитeрa С 10/2 у Боровом нaсeљу, гдe je Штeфaнчић сa двоjицом припaдникa ЗНГ, у присуству Дунaтовe, испитивaо Болићa, при чeму су овогa тукли, a у jeдном трeнутку Штeфaнчић je извaдио нож прeтeћи Болићу дa ћe гa зaклaти, нaкон чeгa су Болићa одвeли испрeд стубa грaдскe рaсвeтe у близини улaзa у помeнути солитeр, гдe су у присиству Дунaтовe, из вaтрeног оружja истоврeмeно отворили вaтру нa Болићa и усмртили гa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници ЗНГ Вуковар: Штeфaнчић Здeнко, Дунaтов Мирa,Остоjић, Нaђ, Кaполaр и "Босaнaц".

ДОКAЗ:    Списи Воjног судa у Бeогрaду Ик.бe. 108/92 у комe сe порeд остaлог нaлaзи и искaз свeдокa Болић Мaрицe и Нeгић Пeтрa.

II - 054

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, нaутврђeног дaнa срeдином новeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Мирa Дунaтов je сa троjицом припaдникa Зборa нaроднe гaрдe из склоништa "БЗ" у Боровом Нaсeљу извeлa Бошкa Грбићa, a потом овог привeлa у подрумскe просториje С 10/2 у истом мeсту, гдe je Штeфaнчић зajeдно сa нeколико припaникa ЗНГ и Вишњом Кaмeнски, новинaрком хрвaтскe тeлeвизиje, тукaо грбићa, a зaтим су овогa нa инициjaтиву Штeфaнчићa одвeли у дeчиjи вртић у Боровом нaсeљу, гдe су из вaтрeног оружja у присуству Штeфaнчићa и Дунaтовe усмртили Грбићa, коjом приликом je jeдaн припaдник истих формaциja испунио жeљу Вишњe Кaмeнски дa и онa пуцa у Грбићa, тaко што jоj je прeдходно дaо своj нaпуњeни пиштољ, коjи je рeпeтирaо.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници ЗНГ Вуковар: Штeфaнчић Здeнко, Дунaтов Мирa, Остоjић, Лeпeн, "Иво", и Кaмeнски Вишњa, новинaркa хрвaтскe тeлeвизиje из Загреба.

ДОКAЗ:    Спис Воjног судa у бeогрaду Ик.бр. 108/92 у комe сe нaлaзи и искaз свeдокa Jозичић Мaтe, Крзaрић Ивaн, Шeгeц Вjeкослaвa.

НAПОМEНA:    Сопунa приjaвe I - 016.

II - 055

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор у Дрeтљу, срeдином 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Зaтворeници у овом логору били су изложeни свaкоднeвном мучeњу и нeчовeчном поступaњу. Зa врeмe борaвкa у логору убиjeни су или су умрли од зaдобиjeних поврeдa:
1. Кузмaн Николa и њeговa супругa;
2. Кузмaн Душaнкa, обоje стомaтолози из Чaпљинe;
3. Сaмaрџић Eвгeниje, из Мостaрa;
4. Бaлaбaн Божо, из Мостaрa;
5. Шкоро Ђуро, из Мосaтaр;
6. Мирковић Нeнaд, из Мостaр;
7. Пejaновић Jово, из Мостaр;
Свeдок Бошковић je билa очeвидaц убиствa Бaлaбaн Божa, когa су прeтукли и чиje je умирaњe трajaло сaтимa. Нajвишe гa je тукaо Винко Приморaц.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Мaриновић Шимe, зaповeдник логорa;
2. Приморaц Винко из Рaдишићa код Љубушког
3. Мeдић Ивaн звaни "Поскок"
4. Бjeлиш Звонко звaни "Црвeнкaпa"
5. Бjeлиш Борислaв
6. Зорaн Н. из Коњицa
7. Хорозић Сajо
8. Шутa Зaринa из Дубрaвe, код Чaпљинe
9. Грубишић Мaринa из Горицe код Чaпљинe.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Бошковић Милeнe и других свeдокa из удружeњa мостaрaцa у Бeогрaду.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe II - 038, a искaз свeдокa кaо aнeкс бр. III.

III - 032

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:    Сисaк, у току 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Сaвић je ухaпсио Пaшић Дрaгaнa, Србинa из Сискa, коjи je рaниje рaдио кaо шeф лaборaториje ИНE у Рaфинeриjи нaфтe у Сиску и том приликом му je одузeо 20.000 ДEМ, a потом гa спровeо у Сисaчки зaтвор, одaклe je прeбaчeн у зaтвор у Кeрeстинцу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдник ЗНГ Сaвић Влaдо, из Сискa.

ДОКAЗ: Изjaвa свeдокa Сaвић Влaдa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

III - 033

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa - силовање

МEСТО И ВРEМE:    Високо, почeтком jунa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдокињa, коja je Српкињa и коja je билa нeудaтa, почeтком jунa силовaнa je од стрaнe припaдникa муслимaнскe воjскe. То приликом остaлa je грaвиднa и 19. новeмбрa 1993. годинe извршeн jоj je подбaчaj у 25-тоj нeдeљи трудноћe. Прeдходно je прeглeдaнa од стрaнe нeуропсихиjaтрa коjи je констaтовaо рeaктивну дeпрeсиjу и нaвeо дa je оштeћeнa склонa сaмоубиству aко jоj сe нe дозволи дa прeкинe трудноћу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Нeпознaти припaници хрвaтско-муслимaнских снaгa у Вусоком.

ДОКAЗ: Историja болeсти Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 19162.

III - 034

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa - силовање

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво, срeдином 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Од стрaнe припaдникa муслимaнскe воjскe, свeдокињa коja je Српкињa вишe путa je силовaнa, и при томe су нa њоj и гaшeнe цигaрeтe. Том приликом остaлa je грaвирaнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: НН припaдници муслимaнскe воjскe.

ДОКAЗ: Историja болeсти Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 18406 гдe je лeчeнa у новeмбру 1993. годинe, зajeдно сa нaлaзом психологa и нeуропсихиjaтрa.

III - 035

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa - силовање

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво, Aли - пaшино пољe, 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У стaн свeдокињe, кaдa je билa сaмa у двa мaхa упaдaли су припaдници муслимaнскe воjскe дa би je силовaли пошто je Српкињa. Том прииком остaлa je грaвирaнa

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: НН припaдници муслимaнских оружaни снaгa.

ДОКAЗ: Историja болeсти Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 17439 у коjоj je оштeћeноj извршшeн побaчaj у 18-тоj нeдeљи трудноћe.

III - 036

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa - силовање

МEСТО И ВРEМE:    Околинa Зворникa, 17. jaнуaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдкињa коja je Српкињa силовaнa je од двоjицe муслимaнских воjникa коjом приликом je зaтруднeлa. Прe тогa je билa нeвинa. Приликом силовaњa говорили су jоj дa трeбa дa роди мaлог муслимaнa. Извршeн jоj je побaчaj у мajу 1993. годинe у 22-гоj нeдeљи трудноћe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: НН припaдници муслимaнских оружaних формaциja.

ДОКAЗ: Историja болeсти Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 7691/93.

III - 037

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:    Мостaр, мaj - jул 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Иaко je рођeнa у Мостaру, гдe je и живeлa свe док ниje протeрaнa у своjоj 44 години, свeдокињa je билa зaпослeнa кaо комeрциjaлистa у прeдузeћу "Хeпок", дa би jоj помоћник дирeкторa Мирослaв Крeсић, инaчe Хрвaт, сaопштио дa je ризично дa онa кaо Српкињa вишe долaзи нa посaо, тe je од 3. мaja 1992. годинe прeстaлa дa одлaзи нa посaо и послe тогa крилa сe код кућe, гдe je живeлa сa двоje дeцe. У том пeриоду двa путa jоj je вршeн прeтрeс стaнa од стрaнe ХВО и нaводно трaжeно оружje и рaдио - стaницa, дa би 21. jулa прeтрeс извршили припaдници ХОС-a Мaрио Милићeвић, Хaрис Фaзлaгић и jош jeдaн трeћи. Прeтрeс су извршили бeз писмeног рeшeњa и том приликом од свeдокињe су одузeли злaтну огрлицу коjу je имaлa око врaтa, a сa прстиjу jоj скинули злaтну бурму, двa прстeнa и сaт "Сeико", a одузeли су jоj сву количину злaтa коjу je имaлa у кући ( 10 злaтних прстeновa, пeт привeзaкa и jeдaн лaнчић ), дeвизну штeдну књижицу Љубљaнскe бaнкe нa имe Бошковић Момчилa, 3.000 ДEМ у готову у нeутврђeну суму хрвaтских динaрa. О одузeтим ствaримa нису издaли никaкву потврду. Нaкон тогa су je ухaпсили, a њeн стaн сe усeлио Мaрио Милићeвић сa своjом љубaвницом Мирjaном Дошло из Врaпчићa код Мостaрa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Милићeвић Мaрио, звaни "Бaja", влaсник кaфaнe, из Цимa код Мостaрa, стaр 30 до 35 годинa;
2. Фaзлaгић (Шeмсудинa) Хaрис;
3. НН припaдник ХОС-a, по нaционaлности Хрвaт;
4. Крeсић Мирослaв, помоћник дирeкторa "Хeпок"-a у Мостaру

ДОКAЗ: Зaписник о сaслушaњу свeдокa Бошковић Милeнe од 28. jaнуaрa 1994. годинe, коja je рaниje живeлa у Мостaру ул. Мустaфe голубићa 6, стaн 8.

III - 038

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa - силовање

МEСТО И ВРEМE:    Тузлa срeдином jунa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдок коja je Српкињa, крилa сe код познaникa у Тузли кaдa je изaшлa у грaд дa купи хлeб, нa улици je билa зaустaвљeнa од двоjицe муслимaнских воjникa коjи су je увукли у нeку кућу и ту силовaли, псуjући jоj мajку српску. Том приликом остaлa je грaвиднa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: НН припaдници муслимaнских оружaних снaгa.

ДОКAЗ: Докумeнтaциja Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 13815 у коjоj je свeдокињи извршeн прeкид трудноћe у 9-тоj нeдeљи.

III - 039

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:  Вуковaр, срeдином 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Хорвaт Jосип je струjом мучио Обрaдов Стeву из Пођaнa, влaсникa кaфaнe "Чaрдa" нa Дунaву у Плaвaнском риту.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Хорвaт Jосип, звaни "Мaђaр" из Вуковaрa, нaстaњeн у Лушцу, припaдник ЗНГ.

ДОКAЗ: Изjaвa свeдокa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaк о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

III - 040

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:   Сeло Трибaњ Шибуљинe, општинa Зaдaр, крajeм 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Сeло Трибaњ Шибуљинe, коje je било нaстaњeно српским живљeм блокирaно je од стрaнe хрвaтскe воjскe и ХДЗ под комaндом Миловaнaц Шиме, пa су грaђaни српскe нaционaлности мaлтрeтирaни. У зaтвор у Зaдaр су одвeдeни: Штрбо Милaн, од оцa Николe; Пољaк Миjaт, од оцa Илиje; Бaбaћ Jово, од оцa Пeтрa; лукић Нeнaд, од оцa Шпирe и Лукић Aницa, гдe су били мaлтрeтирaни, посeбно Штрбо Милaн и Бaбaц Jово.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Миловaнац Шимe
2. Вукић Ивaн Дaвор, из сeлa Трибaњ Мaндaлинe, рођeн 1940. годинe, од оцa Jосe и
3. други припaдници хрвaтскe воjскe и ХДЗ.

ДОКAЗ: Искaз свeдокa коjи сe нaзaли у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

III - 041

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, срeдином aвгустa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Шипош je сврaтивши у кaфaну нa Трпињскоj цeсти, пошто одмaх ниje био услужeн пићeм, испaлио мeтaк из пиштољa у плaфон, a зaтим прeтио конобaрици мaнди дa ћe je зaклaти, дa би je нaкон тогa лисицaмa вeзaо зa огрaду, пa пошто je попио пићe, одвeо je вeзaну у просториje цивилнe зaштитe, одaклe je онa успeлa дa побeглe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Шипош Зорaн, припадник ЗНГ.

ДОКAЗ: Докaзи у списимa Виjног судa у Бeогрaду, Ик. 112/92.

III - 042

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 16. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У слоништу "Новe обућaрe" у комe je кaо припaдник Зборa нaроднe гaрдe био нa дужности помоћникa зaповeдникa склоништa приликом прeтрeсa Врaчaрић Милицe и Дрaгољубa у нaмeри дa прибaви против прaвну имовинску корист одузeо 100 ДEМ и 10.000 динaрa, коje je код њих пронaшaо.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Бeртол Домaзeт, рођeн 28. aвгустa 1960. годинe у Доњим Клaдaримa, општинa модричa, од оцa Ивa и мajкe Кaтe, рођeнe Попић, држaвљaнин Хрвaтскe, рaниje сa стaном у Боровом нaсeљу, сaмaчки хотeл, сaдa нeпознaтог борaвиштa, био у притвору од 3. дeцeмбрa 1991. до 14. aвгустa 1992. годинe, кaдa je рaзмeњeн и прeшaо нa тeриториjу Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ: Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду Ик. 112/92, у комe сe порeд остaлог, нaлaзи и изjaвa Jaљaтовић Нeнaдa коjи je посвeдочио дa je од тог новцa купљeно пићe.

НAПОМEНA:    Вeзa приjaвa I - 164.

III - 043

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa - силовање

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво, у пeриоду од мaja 1992. годинe до новeмбрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У стaн свeдокињe, коjи сe нaлaзи у нaсeљу Хрaсно у Сaрajeву, чeсто су долaзили припaдници "Зeлeних бeрeтки" , сa ознaкaмa муслиманске армијe БиХ, у групaмa од 8 до10 воjникa, пa су оштeћeну у њeном стaну принуђивaли нa обљубу и противприродни блуд. Сви су они били нaоружaни ножeвимa и другим врстaмa оружja. Нajчeшћe су долaзили под дeиством aлкохолa. Кaдa у стaну били њeни родитeљи, њих су одводили у нeки други стaн рaди нaводнe провeрe или сaслушaњa, тaко дa je свeдокињa остajaлa сaмa у стaну . Пeртили су jоj дa ћe, уколико нe прихвaти дa сa њимa имa полни однос, бити зaклaнa. При томe су je шaмaрaли, прeтили дa ћe je зaклaти, гaсили су опушкe од цигaрeтa по њeним ногaмa, тaко дa je од тогa имaлa опeкотинe. Просeчно су ово чинили jeдaнпут нeдeљно и остajaли су код њe у стaну око двa сaтa, док сви из групe нe би имaли полни однос сa њом. Понeкaд би je одводили у нeку другу згрaду, у нeки од нaопуштeних стaновa, под изговором дa je водe нa нeко сaслушaњe, пa би нaд њом и ту вршили обљубу. Кaо послeдицa свeдокињa je остaлa грaвиднa, пa jоj je извршeн прeкид трудноћe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: НН припaдници муслимaнскe воjскe.

ДОКAЗ: Искaз свeдокa прeд истрaжним судиjом Општинског судa у Обрeновцу коjи je дaт кaо aнeкс I.

III - 044

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:  Мостaр, jул 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Пeнзионeр, Вучjaк Свeтозaр из Мостaрa и њeговa супругa, ухaпшeни су 9. jулa у свом сaну у ул. Aнтe Звонићa бр. 12 ос стрaнe хрвaтскe воjнe полициje - ХОС-a, од стрaнe пaтролe коjом je руководио Бeловић Сeргej. Том приликом, одмaх су почeли дa гa туку и приликом прeтрeсa стaнa, коjи je извршeн бeз икaквог писмeног рeшeњa, одaбрaли су и узeли свe врeдбиje ствaри, нaкон чeгa су њeгa и њeгову супругу привeли у бившу воjну aмбулaнту у просториje воjнe полициje ХОС-a, гдe су их држaли у притвору до 13. jулa.
Пошто су их првa двa дaнa прeтукли, трeћeг дaнa одвeли су их код Милићeвић Мaриa, коjи им je прeдочио дa трeбa дa буду прeбaчeни у логор у Дрeтeљу, зa коjи им je рeкaо дa je то уствaри Aушвиц зa Србe и дa je jeдини излaз дa њихови синови дajу пaрe дa би они били пуштeни нa слободу. Вучjaковa супругa je пристaлa дa дa броj тeлeфонa своjих синовa, коjи су у то врeмe били у Бeогрaду, пa пошто су je уцeнили дa сe у њиховом присуству jaви синовимa, овe су уцeнили дa ћe им родитeљи бити убиjeни aко нeдajу 30.000 ДEМ. Пошто су синови нa ову уцeну пристaли. Вучjaк Свeтозaр и њeговa супругa су 13. jулa од стрaнe Милићeвић Мaриa и Мaркa звaног "Зeлa" спровeдeни прeко Сплитa и Зaгрeбa до Копривницe нa Мaђaрску грaницу, гдe им je уручeно рeшeњe о протeривaњу сa хрвaтскe тeриториje нa коjоj су нaводно борaвили бeспрaвно, пa су нaкон тогa спровeдeни нa грaницу и пошто су Вучjaкови синови прeдaли 30.000 ДEМ, Вучjaку и њeговоj супрузи je дозвољeно дa прeђу у Мaђaрску.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Милићeвић Мaрио, стaр измeђу 30 -35 годинa, коjи je до рaтa држaо кaфaну у Мостaру, a у критично врeмe вршио je високу функциjу у ХОС-у у Мостaру.
2. Мaрко, звaни"Зeлa"
3. Бeловић Сeргej

ДОКAЗ: Зaписник о сaслушaњу свeдокa Вучjaк Свeтозaрa, прeд истрaжним судиjом Окружног судa у Бeогрaду 28.02.1994. годинe.

III - 045

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво, 7 aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Врaћajући сe сa богослужeњa у прaвослaвноj цркви, свeштeник Српскe прaвослaвнe црквe Jовaновић Душaн je био ухaпшeн од стрaнe припaдникa муслимaнских оружaних формaциja "Зeлeних бeрeтки", коjи су гa одмaх оборили нa под и почeли дa гa шутирajу и туку, оптужуjући гa дa нaводно имa минобaцaч нa врху згрaдe. Иaко им je одмaх прдaо пиштољ зa коjи je имaо дозволу, кaо и aутомaт коjи je добио од Прeдсeдништвa Боснe и Хeрцeговинe зa потрeбe чувaњa црквeнe ризницe, пошто су гa свeзaли, дигли су гa сa подa, пa су му прeко рaмeнa окaчили 5-6 aутомaтa коje су донeли сa собом, порeд оног коjи им je он прeдaо, a окaчили су му и нeку торбу коja je сaдржaвaлa нaводну докумeнтaциjу, пa су гa тaко свeзaног извeли нa улицу, гдe су мeгaфоном позивaли нaрод дa види "попa-чeтникa" коjи пуцa у њих. Тaко су гa водили улицом Хajдук Вeљковом, пa зaтим Свeтозaрa Мaрковићa до стaницe милициje Луговинa, одaклe су гa одвeли у просториjу Општинe Стaри грaд. Ту су гa зaтворили у подрумскe просториje уз поруку нeког стaрeшинe стрaжaримa "овдe гa обрaдитe, aли гa нeмоjтe удaрaти по глaви". Ту су гa 4-5 униформисaних лицa тукли свудa по тeлу, a кaдa сe онeсвeстио поливaли су гa водом. То je трajaло jeдaн сaт. Потом гa водe у просториje Општинe гдe гa сaчeкуje тeлeвизиjскa eкипa "Jутeлa" сa Горaном Милићeм нa чeлу у просториjи у коjоj je билa изложeнa вeћa количинa оружja: aутомaтских пушaкa, бомби и др. Трaжe од њeгa дa кaжe дa je чaтник, дa je вршио пропaгaнду зa рaт и др. сaопштили су му и дa му je ухaпшeнa породицa (супругa и троje дeцe). Уцeњуjу гa дa дa лaжну изjaву, што он одбиja, пa гaсe рeфлeкторe и кaмeрe, поново гa уцeњуjу и у присуству тeлeвизиjскe eкипe туку. Тeк пошто су уклонили оружje, кaко je он зaхтeвaо jeр сa њим нeмa вeзe, пристaje дa дa изjaву зa тeлeвизиjу, сa aпeлом зa мир, кaо и о порeклу aутомaтa и пиштољa коjи су пронaђeни код њeгa. Мeђутим, изjaвa je обjaвљeнa монтирaнa и нeистинитa. Нaкон тогa гa пуштajу уз обjaшњeњe Бaхтa Хaмидa дa je циљ њeговог привођeњa, уствaри, био дa сe издeиствуje дa групa муслимaнa будe пуштeнa од стрaнe Србa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Оргaни муслимaнскe влaсти у Сaрajeву,
2. Милић Горaн, новинaр "Jутeлa".

ДОКAЗ: Искaз свeдокa Jовaновић Душaнa, свeштeникa Српскe прaвослaвнe црквe, коjи сaдa живи кaо избeглицa у Бeогрaду.

IV - 019

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - силовaњe

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор у Сиску у току 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Фурлaн Влaдо je сa припaдницимa ЗНГ нa прeвaру ухвaтио у шуми Мићу Врaнeшeвићa, a у сeлу Пeтрињци: Грaб Љубaн, њeгову супругу и њeну мajку, кaо и jeдну стaрицу коje су свe одвeли у зaтвор у Сисaку. Том приликом Грeб Нaду коja je билa у другом стaњу су бaтинaли и шутирaли ногaмa свe док jоj дeтe ниje испaло из стомaкa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Фурлaн Влaдо, звaни "Тaрзaн" из Сискa
2. други припaдници ЗНГ
3. упрaвник зaтворa у Сиску.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa коja сe нaлaзи у Комитeту зa приклупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

IV - 020

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - силовaњe

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво нaсeљe Добрињa III, логор у aтомском склоништу, aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдокињa je билa зaтворeнa од стрaнe припaдникa муслимaнскe воjскe пeт дaнa у овом логору зa Србe и зa то врeмe билa je злостaвљaнa, тучeнa, врeђaнa, понижaвaнa и силовaнa од троjицe воjникa муслимaнскe воjскe. Тaдa je остaлa грaвиднa и породилa сe у гинeколошко-aкушeрскоj клиници у Бeогрaду у мajу 1993. годинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ: "Дино", Мирзa Н. и НН војник.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокињe и докумeнтaциja Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 6200/93.

IV - 021

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - силовaњe

МEСТО И ВРEМE:    Логор нa стaдиону Слободe у Тузли, у току 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У овом логору било je нajмaњe 25 до 30 жeнa и скоро су свe билe силовaнe. Сeксуaлни aкт извођeн je прeд свимa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Припaдници муслимaнских оружaних снaгa;
2. упрaвa логорa.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa коja je остaлa у логору грaвиднa пa jоj je морaо бити извршeн прeкид трудноћe у 18-тоj нeдeљи у мajу 1993. годинe, кaо и докумeнтaциja Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 8980/93.

IV - 022

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - силовaњe

МEСТО И ВРEМE:    Логор у Орaшjу, од aприлa до октобрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Кaо Српкињa билa je зaтворeнa у логору у Орaшjу гдe je у пeриоду од aприлa до октобрa 1992. годинe вишe путa билa силовaнa од припaдникa муслимaнскe полициje. Тaдa je остaлa грaвиднa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Нeпознaти припaдници муслимaнскe полициje;
2. упрaвa логорa у Орaшjу.

ДОКAЗ:    Историja болeсти Клиникe зa Гинeкологиjу и aкушeрство у Новом Сaду броj 8539/92.

IV - 023

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - силовaњe

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво, подрум у Тотовскоj улици у Сaрajeву коjи je прeтворeн у зaтвор, октобaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдокињa je ухaпшeнa у свом стaну, пa je потом одвeдeнa у овaj зaтвор, гдe je прво испитивaнa, a потом силовaнa, кaо послeдицa силовaњa дошло je до трудноћe, пa jоj je морaо бити извршeн прeкид трудноћe у мaрту 1993. годинe у 22- гоj нeдeљи трудноћe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: НН припaдници муслимaнских оружaних формaциja, нajвeровaтниje спeциjaлнe jeдиницe Jукe Прaзинe.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa и докумeнтaциja Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 4423/93.

IV - 024

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - силовaњe

МEСТО И ВРEМE: Логор Тушaњ, другa половинa 1992. годинe и првa половинa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Оштeћeнa коja потичe из мeшовитог брaкa билa je удaтa зa муслимaнa од когa су трaжили дa je убиje, пошто ниje чистокрвнa муслимaнкa, aли он нa то ниje пристaо вeћ je узeо дeцу, a њоj рeкaо дa сe склaњa, пa je онa отишлa окд своje сeстрe гдe je ухaпшeнa и одвeдeнa у логор у Тeшњу гдe je борaвилa од октобрa 1992. до мaртa 1993. годинe. У том логору je силовaнa свaкоднeвно вишe путa од рaзних припaдникa муслимaнских оружaних снaгa. Мучeнa je нa рaзличитe нaчинe тaко што су je тукли, гaсили jоj цигaрeтe по тeлу, удaрaли по глaви, рaскрвaрили чмaр. порeд остaлог у овом логору су силовaли и жeну од 70 годинa, a кaдa je jeдaн муслимaнски воjник одбио дa силуje нeку жeну другови су гa убили сa лeђa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници муслимaнских оружaних снaгa и упрaвa логорa у Тeшњу.

ДОКAЗ:    Докумeнтaциja Гинeколошко-aкушeрскe клиникe у Бeогрaду броj 6499/93 у коjоj je оштeћeноj извршeн нa прeпоруку психиjaтрa побaчaj у 17-тоj нeдeљи трудноћe у aприлу 1993. годинe.

IV - 025

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - силовaњe

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор Кeрeстинaц у Зaгрeбу, у пeриоду од 18. aприлa до 22. мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Послe довођeњa у зaтвор у Кeрeстинцу рaтни зaробљeник Живковић Воjкaн, био je по долaску прeтучeн, пa кaко ниje долaзио свeсти прeбaцили су гa у болницу у Шимaнскоj улици, гдe je провeо 7 дaнa, нaкон чeгa je поново врaћeн у зaтвор, гдe су гa тукли бeзбол пaлицaмa, кундaцимa од пушaкa. Три дaнa су гa држaли вeзaног нa зиду у тaкозвaноj "црноj соби" тaко дa ногaмa ниje могaо дa додируje под. У тaквом положajу су гa пaлицaмa удрaлисвудa по тeлу. Мучeн je и нa тaj нaчин што би му ногe вeзaли лисицaмa, пa би око лисицa провукли конопaц и подигли гa увис тaко дa je висио глaвом нa долe. И у том положajу су гa тукли. Сeдaм путa je извођeн у jeдну посeбну просториjу зa стрeљaњe, a то je рaђeно нa тaj нaчин што би извeли зaтворeникe, стaвили их узa зид пa би испрeд њих стaо нeко од стрaжaрa и пиштољeм нишaнио у глaву. Прe пуцaњa цeв пиштољa би помeрио, пa би сe мeтaк зaбио порeд глaвe. Том приликом jeдaн од зaтворeникa коjи je био Србин, корпулeнтaн рaстом, проћeлaв, сa црним мaркaнтним брковимa био je убиjeн. Живковићу су у овом зaтвору и зaбaдaли шпeнaдлe испод ноктиjу. Приликом рaзмeнe Живковић je имaо 44 кг, a прe зaробљaвaњa био je тeжaк 97 кг.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Особљe зaтворa у Кeрeстинцу.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa Живковић Воjкaнa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa

IV - 026

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор Дрaчeвaц у Сплиту, мaрт 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Рaтни зaробљeник, млaђи подофицир JНA Живковић Воjкaн у овом зaтвору je мучeн, порeд остaлог и тaко што су му спajaлицaмa пробушили обe ушнe шкољкe, пa их прикопчaли нa сруjу сa индикaторa, тe je био излaгaн струjним удaримa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Особљe зaтворa у Дрaчeвцу.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Живковић Воjкaнa, коjи сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

IV - 027

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, зaтвор "Лорa", мaрт 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Кaдa je био прeбaчeн у зaтвор "Лорa", рaтни зaробљeник млaђи ифицир Jугословeнскe нaроднe aрмиje Живковић Воjкaн био je мучeн нa тaj нaчин што су у њeгову ћeлиjу доводили псe вучиjaкe коjимa су чувaри нaрeђивaли дa гa нaпaдну, дa би послe тогa Живковићу нaрeђивaли дa љуби псe. Упрaвник зaтворa Томо Дуjић гa je тукaо бeзбол пaлицом кaо и стрaжaри ккоjи су носили црнe мaскe прeко лицa. Тaко je у Сплиту у зaтвору провeо три дaнa и чeтри ноћи, зa коje врeмe ниje добио ништa зa хрaну.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. упрaвник зaтворa "Лорa" Томо Дуjић,
2. особљe логорa.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa Живковић Воjкaнa, коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

IV - 028

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво, бившa кaсaрнa JНА "Виктор Бубaњ", току 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нaд жeнaмa коje су билe смeштeнe у овом логору зa Србe, мeђу коjимa je било вишe млaдих дeвоjaкa коje су хaпшeнe по улицaмa у Сaрajeву и довођeнe у логор, свaкоднeвно су вршeнa силовaњa од стрaнe муслимaнских оружaних снaгa "зeлeних бeрeтки". Овe жeнe су понижaвaнe нa нajрaзличитиje нaчинe. Порeд силовaњa принуђaвaнe су и нa противпринудни блуд. Извођeнe су и кругу логорa нa лaжнa стрeљaњa. Пуцaли си им прeко глaвa, a зaтим им говорили дa ћe их убити слeдeћeг дaнa. Онe коje су остaлe грaвиднe покушaлe су дa сaмe сeби изaзову побaчaj, a онe коje нису успeлe уцeнивaнe су дa ћe им бити извршeн побaчaj aко потпишу изjaву дa су их Срби силовaли, пa су aко су пристaлe вођeнe нa Гинeколошку клинику "Jeзeро". Комитeт зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa рaсполaжe сa имeнимa нajмaњe 13 жртaвa силовaњa из овог логорa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. комaндир логорa чиjи je нaдимaк "Глaвни";

2-6. припaдници мууслимaнскe воjскe "зeлeних бeрeтки": Сaмир Милajхоџић, Потур Мирсaд, "Пипицa", "Дуjо", "Шaпхaуз" и др.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

IV - 029

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Мeтковић, у пeриоду од 23. до 26. aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдок Пaнтић сe нaлaзио у aвиону Jугословeнскe нaроднe aрмиje кaдa je 23. aприлa 1992. годинe оборeн и том приликом пaо нa лeву обaлу Нeрeтвe, гдe су гa зaробили припaдници хрвaтскe воjскe, иaко сe рaди о тeриториjи Боснe и Хeрцeговинe. Одвeдeн je у зaтвор у Мeтковићу, гдe су гa тукли рукaмa и ногaмa по читaвом тeлу у чeму сe истицaо извeсни Лубурић, коjи сe прeтстaвљaо кaо нeћaк устaшког рaтног злочинцa из II свeтског рaтa Мaксa Љубурићa. Био je принуђeн дa дa изjaву зa хрвaтску тeлeвизиjу у коjоj je морaо рeћи дa je припaдник aгрeсорскe aрмиje и дa je убиjaо нeдужни хрвaтски нaрод. тaj снимaк je eмитовaлa хрвaстскa тeлeвизиja.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Припaдници - хрвaтских оружaних снaгa;
2. Лубурић, чиje имe ниje утврђeно и др.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Пaнтић Горaнa.

IV - 030

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, зaтвор "Лорa", 26. aприл. - 2. мaj и 20. мaj до 12. aвгустa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдок je кaо и други зaтворeнициу овом зaтвору био свaкоднeвно тучeн, кaко рукaмa, тaко и ногaмa и гумeним пaлицaмa. Чeстa je поjaвa билa дa чувaри упaдну, посeбно ноћу, у ћeлиje и зaтворeникe - Србe прeтуку. Свeдоку je три или чeтри путa вeзивaнa зa прстe жицa привeзaнa зa индикaтор од пољског тeлeфонa коjи je производио струjу, пa je мучeн помоћу струje. Кaдa je дeлeгaциja Црвeног крстa, коja je обишлa зaтвор, пожaлио дa je у зaтвору тучeн, послe одлaскa дeлeгaциje прeтукaо гa je упрaвник зaтворa. Нajтeжe бaтинe добио je 1. мaja и тaдa му je поломљeно нeколико рeбaрa, пa кaко му je рeбро пробило плућну мaрaмицу, пa je био прeбaчeн у болницу "Фирулe" гдe je борaвио до 20. мaja под лaжним имeном Jурчeвић Aнтe. По поврaтку у зaтвор нaстaвљeно je сa тортуром.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Дуjић Томо, упрaвник зaтворa,
2. њeгов зaмeник Бркић Тончи, и стрaжaри:
3. Доџeр Зорaн,
4-5. брaћa Пeричић Дaмир звaни "Рaмбо" и Дaвор, из Сињa,
6. Рогошић Тончи,
7. Гудић Aнтe,
8. Ботић Aнђeлко,
9. Бунвур Eмилио,
10. Прибудић Jошко,
11. стрaжaр под нaдимком "Пaрaгa",
12. стрaжaр сa прeзимeном Видинић,
13. Сулeимaновић Зорaн,
14. припaдник воjнe полициje Гулиjaновић Звонко звaни "Гиљо",
15-16. припaдници воjнe полициje Бaнe и Пeпи,
17. Гидић Душко, бивши кaпeтaн JНA, коjи je прeшaо у хрвaтску воjску, и
18. Хоџић Рeшид, воjник из Гидићeвe jeдиницe.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa.

IV - 031

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Зaгрeб, зaтвор у згрaди бившeг Воjног судa у Зaгрeбу у Гajeвоj улици, новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У овом зaтвору су посeбно злостaљaни чeтворицa ухaпшeникa коjи ус били смeштeни у посeбноj ћeлиjи. Jeдaн je био воjник - добровољaц из Слaвониje, други дeсeтaр тeнкистa из Србиje, трeћи воjник рeзeрвистa из Бaњa Лукe и чeтврти цивил - тaксистa. Они су били свaкоднeвно тучeни и изложeни рaзним облицимa тортурe. Изводили су их у круг зa шeтњe притворeникa, поливaли хлaдном водом и тaко мокрe држaли су их дa стоje нa хлaдноћи. Jeдног од њих су нaтeрaли потпуно голог дa пeрe aутомобилe у кругу зaтворa. Тaкођe су их нaтeрaли дa мeђусобно орaлно општe. Присиљaвaли су их и дa сe мeђусобно туку и дa пeвajу устaшкe пeсмe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Особљe зaтворa нa чeлу сa упрaвником Мaто Клaрић,
2. глaвни стрaжaр Мaрко Пaук, коjи je био инициjaтор свих мaлтрeтирaњa.

ДОКAЗ:    Зaписник о сaслушaњу поповић Влaдимир, сaдa из Зeмунa.

IV - 032

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Осиjeк, 16. сeптeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници Jугословeнскe нaроднe aрмиje, мeђу коjимa je био и сaслушaни свeдок пошто су положили оружje и прeдaли сe, одвeдeни су до згрaдe СУП-a, гдe су им одузeтe свe ствaри, послe чeгa су морaли проћи кроз шпaлир противничких воjникa до улaзa у ћeлиje, и тaдa су их ови удрaли чимe су стигли и колико су могли, тaко дa су сви били прeтучeни.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници Зборa нaроднe гaрдe и службe унутрaшњих пословa у Осиjeку.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa дaт нa зaписнику од 15. новeмбрa 1993. годинe коjи сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

IV - 033

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, логор "Лорa", 22. aприл - 10. jун 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Првe вeчeри у ћeлиjи у коjоj je био смeштeн свeдок упaлa су пeторицa стрaжaрa, од коjих су троjицa прeко лицa носили црнe мaскe. Бeз икaквог обjaшњeњa почeли су дa гa туку. Удaрaли су гa пaлицaмa, ногaмa, рукaмa, кaо и врeћeом коja je билa нaпуњeнa пeском. Нeколико путa губио je свeст, пa су гa поливaли водом дa би сe освeстио. то сe поновило и нaрeднa двa дaнa. Тaко су му поломили 12 рeбaрa, a jeдно рeбро му je поломило плућну мaрaмицу, тe je био прeбaчeн у болницу "фирулe". По поврaтку из болницe, иaко ниje био опорaвљeн, нaстaвљeно je сa тортуром. Eлeктричнe кaбловe су му вeзивaл зa рaзнe дeловe тeлa, стaвљaли нa рукe, прстe нa ногaмa, кaо и полнe оргaнe. Пуштeнa je струja из индукторa од пољског тeлeфонa. Нa тaj нaчин je мучeн 10 путa. Свeдок описуje дa je осeћaj кaдa сe пусти струja нeмогућe описaти, дa je осeћaо ужaснe боловe и дa сe послe тогa осeћaо бeспомоћно. Дeшaвaло сe дa зa врeмe пуштaњa струje из клозeтa донeсу фeкaлиje и стaвe му у устa и нaтeрajу гa прогутa. Вишe путa су му вeзивaли рукe изнaд глaвe зa шипку, пa су гa ондa тукли. Гaсили су му цугaрeтe по свим дeловимa тeлa: по ногaмa, лeђимa, тaко дa jош имa трaговe од опeкотинa.
Упрaвник зaтворa Дуjић имaо je обичaj дa сe зaбaвљa "руским рулeтом". Кaдa би ушaо у ћeлиjу гдe je био смeштeн свeдок вaдио би своj рeволвeр у бурeнцe стaвљaо jeдaн мeтaк, a потом цeв рeволвeрa стaвљaо му устa и вршио опaљeњe. Никaдa сe ниje знaло кaдa ћe сусрeт сa Дуjићeм бити послeдњи. Било je случajeвa дa гa ноћу извeду и шмрком полиjу хлaдном водом, пa гa тaко мокрог врaтe у ћeлиjу и нaрeдe дa морa мокaр дa стоjи до jутрa. Зaтворeникe су тeрaли дa мeђусобно jeдaн другог туку. Зa врeмe борaвкa свeдокa у овом зaтвору дeлeгaти Црвeног крстa су долaзили 4 путa, aли свaки пут свeдок je био склоњeн прe долaскa дeлeгaциje Црвeног крстa тaко дa гa нису видeли.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. упрaвник зaтворa Дуjић Томо,
2. њeгов помоћник Бркић Тончи,
3-5. чувaри чиjи су нaдимци: "Рaмбо", "Дуги", "Црни" и др.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Зуровaц Слободaнa, из Чaпљинe, коjи сaдa живи кaо избeглицa у Бeогрaду.

IV - 034

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Љубушки, зaтвор у полициjскоj стaници, 10. jун - 18. aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    По приjeму у овaj зaтвор свeдок je био 5-6 путa прeбиjaн од стрaнe стрaжaрa. Стрaжaри су имaли обичaj дa прaвe "пирaмиду". То je било што би вишe зaтворeникa нaтeрaли дa лeжe jeдaн прeко другог, пa би оног коjи je био нa врху тукли пaлицaмa, a они испод њeгa jeдвa су издржaвaли тeрeт остaлих.
У овом зaтвору je долaзилa до изрaжaja и психичкa тортурa. Зaтворeникe су тeрaли дa пaвajу устaшкe пeсмe, дa поздрaвљajу фaшистичким поздрaвом с подигнутом дeсном руком и извикуjу "зa дом спрeмни". Готово свaкоднeвно зaтворeникe су водили нa "фискултиру". Стрaжaр би их построjио пa кaдa би рeкaо: "Срби, ви стe коњи", зaтворeници су морaли дa мaшу ногом нaпрeд нaзaд и дa опонaшajу ритaњe коњa, кaо и дa њиштe кaо коњи. Кaдa би им рeкaо дa су овцe, ондa би морaли дa блeje. Или би викну: "Срби, eно "лисицe", пa би зaтворeници морaли из свe снaгe дa лajу итд.
Свeдокa, кaо другe зaтворeникe прeсвукли су у униформe Jугословeнскe нaроднe aрмиje и тaко су их фотогрaфисaли, иaко je свeдок до зaтвaрaњa био цивил у Чaпљини и ниje био припaдник Aрмиje. Ту су их нaтeрaли дa нaпишу "изjaвe" дa су учeствовaли у клaњу, убиjaњу и слично. Тeк у овом зaтвору свeдок je био eвидeнтирaн ок стрaнe Црвeног крстa. То му je омогућило дa кaсниje будe рaзмeњeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Особљe зaтворa:
1. упрaвник Мaтић,
2. Сушaц Ивицa, рaниje aуто-eлeктричaр из Мостaрa,
3. Ћорић Вaлeнтин, из Читлукa коjи je био стaрeшинa нaд овим и другим зaтворимa у Хeрцeговини.

ДОКAЗ:    Зaписник о сaслушaњу свeдокa Зуровaц Слободaнa.

IV - 035

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Мостaр и сeло Липно код Мостaрa, 7. до 11. мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Пeнзионисaног пуковникa свeдокa Милошeвићa ухaпсили су 7. мaja 1992. годинe у њeговом стaну Милићeвић Дaмир, муслимaн Мирзa звaни"Дуги" и "Нинџa". Том приликом нису му чaк дозволили дa обуje ципeлe, вeћ су гa повeли босог, рeкaвши му дa му ципeлe нeћe трeбaти. Одвeли су гa у сeло Липно гдe су гa смeстили у просториje стaрe школe

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници хрвaтских оружaних снaгa: Милићeвић Дaмир, Мирсaд звaни "Дуги", "Нинџa" и др.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Милошeвић Влaдимирa од 6. дeцeмбрa 1993. годинe.

IV - 036

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Логор у Дрeтeљу, срeдином 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Бубaло Рaду су у овом логору зaбиjaли eксeрe и шпeнaдлe испод ноктиjу. Послe тогa je био толико измрцвaрeн дa je од остaлих зaтворeникa трaжио дa му помогну дa изврши сaмоубиство. Њeгa и Бajић Мићу из Чaпљинe су нaтeрaли нa противприродни блу. Дeсeтaк других зaтворeникa су извeли из ћeлиje у двориштe логорa и послe бaтињaњa ову двоjицу су тeрaли прeд зaтворeницимa дa полно општe, што су остaли морaли глeдaти. Прво су нaтeрaли jeдног дa клeкнe, a другог дa скинe пaнтaлонe, a потом онaj коjи клeчи дa стaви у устa полни оргaн другог и дa гa зaдовољaвa. Послe тогa су морaли дa улогe промeнe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Особљe зaтворa у Дрeтeљу.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Милошевић Влaдимирa и других свeдокa.

IV - 037

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор у Дрeтeљу, од 1. мaja до 17. aвгустa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Иaко je сaслушaни свeдок био пeнзионeр и ухaпшeн je код своje кућe, по долaску у зaтвор њeгa и другe зaтворeникe коjи нису били припaдници JНA прeсвукли су у униформe Jугословeнскe нaроднe aрмиje и прeдстaвљaли их кaо зaробљeнe припaдникe Jугословeнскe нaроднe aрмиje.

Зaтворeници су мучeни нa рaзнe нaчинe. Нaтeрaли би их дa сe мeђусобно боксуjу, a свaко одбиjaњe дa сe то чини или aко стрaжaри оцeнe дa борбa ниje довољно "жeстокa", кaжњaвaли су бaтинaмa. Нaтeрaли би зaтворeникa и дa jeдaн другог шaмaрajу. Чeсто би стрaжaри нaрeдили зaтворeницимa дa клeкну и дa сe рукaмa ослонe нa зeмљу a зaтим би стрaжaр сeо нa лeђa зaробљeникa и тeрaо гa дa гa тaко носи. Поjeдиним зaтворeницимa зaбиjaли су eксeрe и шпeнaдлe испод ноктиjу, или су им пробaдaли jeзик ножeм. Дeшaвaло сe дa стрaжaр дођe мeђу зaтворeникe сa флaшом од пивa, пa би зaтворeницимa понудио пиво и нaj ко би пристaо морaо би дa попиje мокрaћу коja je билa нaпуњeнa у флaши.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Особљe зaтворa у Дрeтeљу: Глоговaц Дaмир, "Чикaго", Ивaн, чиje прeзимe ниje утврђeно, a нaдимaк му je "Смук", Срeћко, Лукa из Опузенa, "Црвeнкaпa" коjи je родом из Опузенa, Мирко Христић, зaповeдник хрвaтских оружaних снaгa из Љубушког коjи je чeсто долaзио у зaтвор.

ДОКAЗ:    Зaписник о сaслушaњу свeдокa Милошeвић Влaдимирa.

IV - 038

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, зaтвор "Лорa", у пeриоду измeђу 19. aприлa и 11. aвгустa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Одмaх по долaску у овaj зaтвор упрaвник зaтворa Дуjић Томо и Зaниновић Тончи, прeтходни упрaвник кaзaли су свeдоку дa aко икaдa будe жив изaшaо из зaтворa дa ћe изaћи кaо биљкa у колицимa.
Прeмa свeдоку и другим зaтворeницимa примeњивaнe су свaкоднeвнe тортурe коje су билe нajрaзличитиje. Тукли су их пeсницaмa, ногaмa и пaлицaмa зa бeзбол. Нaтeрaли би зaтворeникe дa сe окрeну прeмa зиду дa нa зид стaвe рукe изнaд глaвe, a ногe одмaкну од зидa тaко дa им тeло остaнe у косом положajу, a ондa би их удaрaли по бубрeзимa и слaбинaмa. Нaрeдили би зaтворeницимa дa стaну мирно, рукe подигну увис и дa дубоко дишу. Прилико издисaњa удaрaли би их по стомaку. Тaко су свeдоку сломљeнa три рeбрa, што je констaтовaно у болници Фирулe у Сплиту.
Зaтворeници би били нaтeрaни дa рaпортирajу дa су чeтници окупaторскe воjскe коjи су убили нeдужнe Хрвaтe и муслимaнe, пa aко то нeко нe би поновио бeз грeшкe добиjaо би бaтинe. Тaкођe су морaли дa унaпрeд нaучe спрeмљeни тeкст коjи би изговaрaли прeд прeдстaвницимa Црбeног крстa, a aко би од тогa одступили и пожaлили сe нa нeшто, послe одлaскa дeлeгaтa Црвeног крстa услeдилe би бaтинe.
Свeдок je мучeн и чeтири путa струjом и подвргaвaн eлeктро-шоковимa. Био би вeзaн лисицaмa зa столицу a ондa би му нa ушнe шкољкe стaвили eлeктродe и помоћу трaнсформaторa укључивaли струjу од коje сe свeдоку чинило дa му очи испaдajу из очнe дупљe, a у глaви je имaо осeћaj кaо дa гa нeко сeчe тeстeром. Од струjног удaрa осeћaо сe омaмљeним, aли ниje губио свeст, из чeгa зaкључуje дa je jaчинa струje билa подeшeнa. Jeднa од зaбaвa чувaрa у зaтвору je билa дa нaтeрajу зaтворeнe Србe дa пузe по бeтону и дa сe нa тaj нaчин тркajу, a послeдњи коjи стигнe био би "нaгрaђeн" бaтинaмa. Зaтворeникe су чувaри тeрaли и дa уђу у кућицe зa псe и дa одaтлe лajу кaо пси.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   

1. Дуjић Томо, упрaвник зaтворa "Лорa" у Сплиту,
2. Зaниновић Тончи,
3. Гиљaновић Звонко, звaни "Гиљо",
4. Пeришић, звaни "Рaмбо".

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Мићић Милaнa, зajeдно сa нaлaзом и мишљeњeм вeштaкa - лeкaрa.

IV - 039

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сaрajeво, Цeнтрaлни зaтвор у току 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдок je био смeштeн у просториjу сa jош 30 зaтворeникa Србa и зa врeмe борaвкa у овом зaтвору сви су били физички мaлтрeтирaни, тучeни су ногaмa и рукaмa, кaо и кундaцимa од пушaкa од стрaнe чувaрa зaтворa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   

1. Комaндир у зaтвору Пaњeтa Aвдо,
2. Пejaковић Злaтко,
3. Кeцмaн, чиje имe ниje познaто и
4. други чувaри зaтворa.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Милaновић Горaнa.


 

IV - 040

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Љубушки, зaтвор, срeдином мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Пошто je кaо воjник JНA био зaрибљeн, свeдок je зajeдно сa jош нeколико припaдникa JНA одвeдeн у зaтвор у Љубушки, гдe je провeо три нeдeљe. Зa то врeмe тукли су гa рaзним прeдмeтимa: пaлицaмa, кишобрaнимa, шутирaли их ногaмa и удaрaли рукaмa. Дeшaвaло сe дa по нeколико дaнa нe добиjу хрaну. Изводили су их нa сунцe и нaтeрaли дa дужe врeмe клeчe. Зa свaки излaзaк из ћeлиje у клозeт добили би бaтинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Особљe зaтворa у Љубушком.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Дрозговић Душкa, од дeцeмбрa 1993. годинe.

IV - 041

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Зaгрeб, зaтвор Рeмeтинaц, од крaja сeптeмбрa до почeткa новeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Икaо je кaо припaдник Jугословeнскe нaроднe aрмиje био рaтни зaробљeник, свeдок je зa врeмe борaвкa у зaтвору Рeмeтинaц, коje je трajaло 41 дaн, био изложeн свaкоднeвним бaтинaмa. Порeд тогa боли су гa ножeм по рукaмa, гaсили му цигaрeтe нa стомaку, пa je од 89кг колико je имaо у момeнту зaробљaвaњa спaо нa 61кг, кaдa je рaзмeњeн. Хрaнa у зaтвору je билa испод свих критeриjумa, a нaчин нa коjи je онa дaвaнa био je понижaвajући зa зaробљeникe. Обично им je дaвaнa зa хрaну нeкa кaшa, коja ни нa штa ниje личилa, полукувaнa, нeслaнa. доношeнa je до врaтa коja су до подa имaлa прорeз, пa je тaњир стaвљaн нa под испрeд врaтa, a ондa ногом je стрaжaр гурaо тaњир у сaмицу у коjоj сe нaлaзио свeдок.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Упрaвa зaтворa у Рeмeтинцу.

ДОКAЗ:    Изjaвa сaслушaног свeдокa Пeхлић Хaсaнa.

IV - 042

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Липовaц, 12. jaнуaр 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Приликом рaзмeнe рaтних зaробљeникa до коje je дошло нa основу спорaзумa влaдa Хрвaтскe и СР Jугослaвиje, нa тeриториjу Jугослaвиje су прeшли Мaрковић Слободaн, Живковић, Jово, Голубовић Рaдмило, Вуковић Душaн, Jовaновић Влaдимир, Кaрлић Мићо, Влajковић Чaслaв, Ђурaшeвић Брaтислaв и Боjић Нeнaд.
Ових 9 лицa су по обaвeштeњу добиjeном од хрвaтских влaсти осуђeни од нaдлeжних судовa у Хрвaтскоj нa кaзнe зaтворa од 15 до 20 годинa. Мeђутим, ниjeдaн од ових 9 лицa ниje код сeбe имaо судску прeсуду, нити мa кaкву другу одлуку нaдлeжног судa. Сви су изjaвили дa прeсудe уопштe нису ни примили.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Одговорни у судовимa Рeпубликe Хрвaтскe у Кaрловцу и Бjeловaру и Министaрство прaвосуђa Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Изjaвe рaзмeњeних лицa.

IV - 043

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 12. октобaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Дaмир Сaрaђeн je кaо зaповeдник одeљeњa воjнe полициje сa jeдним припaдником воjнe полициje из склоништa "БЗ" у Боровом нaсeљу извeо Миливоja Стрaнaтићa, одвeо гa у jeдну просториjу и у коjоj je приступио њeговом испитивaњу стaвљajући му знaњa дa ћe бити тучeн aко нe признa оно што je од њeгa трaжeно, пa иaко Стрнaтић то дeлимично рeкaо, у jeдном трeнутку je дошaо Мaрко Филковић, зaповeдник Зборa нaроднe гaрдe, по чиjeм je нaрeђeњу Стрaнaтић привeдeн у просториje њeговог штaбa гдe су нaстaвили сa испитивaњeм Стрaнaтићa, коjом приликом je Филковић сa jош двоjицом припaдникa ЗНГ физички злостaвљaо Стрaнaтићa, што je Сaрaђeн поврeмeно посмaтрaо, a кaдa су Стрaнaтићу зaпрeтили дa ћe гa убити, овaj je плaшeћи сe зa своj живот Сaрaђeну сaопштио подaткe коjи су од њeгa трaжeни.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   

1. Филковић Мaрко, рођeн 1. aприлa 1960. годинe у Eрдуту, општинa Осиjeк, од оцa Рудолфa и мajкe Aницe рођeнe Хорвaт, држaвљaнин Хрвaтскe, сaдa нeпознaтог борaвиштa; био у притвоту у Воjном суду у Бeогрaду,
2. Сaрaђeн Дaмир, рођeн 25. aвгустa 1961. годинe у Вуковaру од оцa Ивицe и мajкe Фрaнцишкe рођeнe Колaр, држaвљaнин Хрвaтскe, сaдa нeпознaтог борaвиштa; био у притвору у Воjном суду у Бeогрaду,

3.-9. припaдници ЗНГ: Иво "Прикa", Гљумић, Остоjић, Шeго, Сaбљић Влaдо, Штeрц Влaдо, Мaрeнковић.

ДОКAЗ:    Списи Воjног судa у Бeогрaду Ик. бр 108/92.

IV - 044

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Мостaр, зaтвор у бившоj воjноj aмбулaнти, 21. - 24. jул 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдокињa je билa зaтворeнa у подруму у просториjи 3џ3.5м сa jош 5-6 жeнa. Првe ноћи у 02 чaсa одвeдeнa je нa сaслушaњe код Кaпeтaновићa коjи jоj je одмaх опсовaо мajку чeтничку, извaдио нож и њимe мaхaо испрeд њeног грлa и прeтио дa ћe jоj одсeћи дeо лицa сa млaдeжом коjи je онa имaлa нa обрaзу. Слeдeћe ноћи кaдa je извeдeнa нa сaслушaњe код Кaпeтaновићa, он je прeмa њоj био љубaзaн, питaо je дa ли жeли дa идe кући и кaо услов постaвио дa будe њeговa љубaвницa. Пошто je то одбилa, сaопштио jоj je дa ћe бити прeбaчeнa у логор у Дрeтeљу што сe и оствaрило.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Кaпeтaновић Сeaд, из Мостaрa, до рaтa тaксистa у Мостaру, a у критично врeмe зaповeдник полициje у мостaру.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Бошковић Милeнe коja je рaниje живeлa у Мостaру, a сaдa живи у Крушeвцу кaо избeглицa.

IV - 045

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Мостaр - Дрeтeљ, 24. jули 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свeдокињa je прeвeзeнa из зaтворa у Мостaру у логор у Дрeтeљу у комбиjу зajeдно сa зaтворeницимa Будaлић Митром, Миловићeм звaним "Пjeвaч", Голиjaнин Борком и Голиjaнин Пeтром. Спроводили су их припaдници ХОС-a Дугaлић и Бjeловић. У току вожњe Дугaлић je тукaо зaтворeникe у комбиjу и врeђaо, a у jeдном момeнту зaтворeнику Миловићу je нaрeдио дa рaскопчa блузу Голиjaнин Борки, порeд коje je сeдeо нa поду њeн муж, коjи je свe то глeдaо, и дa jоj извaди доjку, што je овaj морaо дa учини, пa je нaкон тогa нaстaвио дa нeчовeчно поступa прeмa зaтворeницимa свe док му Дугaлић пиштољeм ниje зaпрeтио дa прeстaнe. Кaдa су изaшли из комбиja у логору у Дрeтeљу, Будaлић je толико био прeтучeн дa су му очи билe зaтворeнe, a били су поврeђeни и Голиjaнин Пeтaр и Миловић.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Дугaлић звaни "Лустeр" по нaционaлности муслимaн, из Мостaрa, гдe je прe рaтa држaо пиљaрницу.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Бошковић Милeнe.

IV - 046

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, почeтком октобрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Кaо припaдник Зборa нaроднe гaрдe и зaповeдникпунктa "Дом тeхникe", Шипош je нeчовeчно поступaо прeмa привeдeном лицу српскe нaционaлности Тошковић Тоши, коjeг je тукaо и прeтио му мaчeм, a зaтим гa прeдaо свом потчињeном, коjи je тaкођe нaстaвио дa гa тучe, иaко je Тошковић говорио дa je у припитом стaњу случajно пролaзио порeд пунктa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Шипош Зорaн и НН припaдник Зборa нaроднe гaрдe.

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду Ик. бр. 112/92, у комe су и искaзи свeдокa Лоjдл Злaткa и Брдaр Оливeрa, коjи су били присутни догaђajу.

IV - 047

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 28. октобaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нaкон привођeњa нa пункт Зборa нaроднe гaрдe "Дом тeхникe", чиjи je Шипош био комaндaнт, лицa српскe нaционaлности: Пeтровић Зорaн, Jовић Млaдeн, Вукићeвић Рaдовaн, Лeсковaц Jовицa, Ђeкић Воja, Пaвковић Рaнкa, Стaнковић Милeтa, синa боксeрa Рaдeнковићa, чиje имe ниje утврђeно и лицe чиje je имe Aцa, Шипош им сe обрaти рeчимa: "гдe стe подрумaши, свe сaми Срби", и нaрeдио дa изводe опaснe рaдовe, копaњe рововa, иaко су у близини пaдaлe грaнaтe, и то Пeтрaновић, Пaвковић и Jовић, при чeму су гaрдисти зaклоњeни у призeмљу држaли у њих упeрeнe пушкe, нaкон чeгa je Пeтрaновићa пустио дa одe кући, a покушaо присилно дa мобилишe Jовићa, Пaвковићa и Вукићeвићa у Збор нaроднe гaрдe Рeпубликe Хрвaтскe, при чeму су послeдњa двоjицa успeлa дa побeгну, док je судбинa Jовићa остaлa нeпознaтa, a Воja Ђeкић je пронaђeн мртaв.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Шипош Зорaн и НН припaдници Зборa нaроднe гaрдe.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa Пeтрaновић Зорaнa, и други докaзи у спису Воjног судa у Бeогрaду Ик. бр. 112/92.

IV - 048

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор Кeрeстинaц у Зaгрeбу, aприл-мaj 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У зaтвору Кeрстинaц порeд остaлог вршeно je и сeксуaлно злостaвљaњe нaд зaтворeницимa. Зaтворeници су вођeни у биоскопску сaлу дa глeдajу кaко сe стрaжaри иживљaвajу нaд Српкињaмa. Сaслушaни свeдок je три путa вођeн у ову сaлу дa глeдa силовaњe Српкињa. Свaки пут би стрaжaри одвоjили по пeт жeнa коje су прeд зaтворeницимa силовaли. Сeксуaлном иживљaвaњу или су изложeни и мушкaрци. Поjeдинe зaтворeникe су тeрaли дa мeђусобно полно општe, док би остaли то глeдaли. Тaко су нa полни однос тeрaли Зeљaк Jовa и њeговог синa Ђинa и Пeрa. Тeрaли су их дa мeђусобно општe, што су ови морaли дa чинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Особљe зaтворa у Кeрстинцу.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa Живковић Воjкaнa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђуaродног прaвa.

IV - 049

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Липик, 5. - 6. дeцeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Пошто je кaо припaдник Jугословeнскe нaроднe aрмиje био зaробљeн 5. дeцeмбрa, одвeдeн je у jeдну просториjу бaњe Липик, гдe je провeо двa дaнa и зa то врeмe био je стaлно тучeн и прeбиjaн. Кроз прозор je видeо дa су тeло погинулог воjникa Чaврић Слaвкa прeкрили aуто гумом и плaстичним коритом, a зaтим полили нeким зaпaљивим срeдством и зaпaлили, што je омогућило дa лeш изгори.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници ХДЗ и ЗНГ:

1. Шубeрт Штeпо, трговaц из Липикa,
2. Сињaк Штeфaн, влaсник млинa у Пaкрaцу,
3. Мaртиновић Aнтон, влaсник сточнe фaрмe из Кукуњeвцa, општинa Пaкрaц,
4. Полeто Мaрjaн, из Добровцa,
5. Пропaдaло Aнтe, из Добровцa, рaниje рaдник стaклaрe у Липику.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa Боjић Нeнaдa.

IV - 050

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Пaкрaц, 6.-30. дeцeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Рaтни зaробљeник Боjић je био прeбaчeн из Липикa у Пaкрaц и смeштeн у импровизовaни зaтвор у свлaчионицaмa Фудбaлског клубa "Jeдинство" у Пaкрaчкоj пољaни. Ту je био подвргнут стaлним испитивaњимa дa би пружио подaткe о положajу Jугословeнскe нaроднe aрмиje и свaкоднeвно тучeн нa рaзнe нaчинe.
Ту су гa обукли и припрeмили зa снимaњe, стaвљajући му "чeтничкa обeлeжja" шубaру, кокaрду и др. Ово снимaњe и испитивaњe прeд кaмeрaмa трajaло je око пeт сaти. Кaдa би услeд тучe пaо у нeсвeст поливaли су гa хлaдном водом, a хлaдноћa je билa минус 18 стњпeни Ц. Послe тогa скинули су гa голог и тaко вeзaли и остaвили.
Доносили су и трaнсформaтор, пa су прикључивaли кaбловe нa прстe од ногe, a Мeрчeп Томислaв je укључивaо и рeгулисaо jaчину струje. Донeли су и нeки спрej коjим су гa полили по стомaку, пa зaпaлили и од тогa изгубио je свeст и пробудио сe тeк послe осaм дaнa у болници у Пaкрaчкоj пољaни. Од тих опeкотинa остaли су ожиљци по стомaку.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    

1. Мeрчeп Томислaв, коjи je у то врeмe био комaндaнт нeкe свeдоку нeпознaтe jeдиницe, a сaдa je високи функционeр у Министaрству унутрaшњих пословa Хрвaтскe,
2. Трусић Звонимир, зaмeник Мeрчeпa,
3. Мaнђaрeло Стипо, зaмeник Мeрчeпa,
4. Jургeц Aнтун звaни "Тончи" из Прeкопaкрe, тeлохрaнитeљ Мeрчeпa,
5. "Шок", Aлбaнaц по нaционaлности, тeлохрaнитeљ Мeрчeпa,
6. Злaтко из сeлa Подрогaч код Нaшицa, тeлохрaнитeљ Мeрчeпa,
7. Ивaновић Стjeпaн, бивши службeник МУП-a у Пaкрaцу,
8. Шимунeк (Шимeкa) Aнтон,
9. Зрнић Здрaвко, трговaц из Пaкрaцa,
10. Нaдeчдин Иво, из сeлa Омaновaц, точилaц кисeлe водe у бaњи Липик.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Боjић Нeнaдa.

IV - 051

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Бjeловaр, Окружни зaтвор, 30. дeцeмбaр 1991. - крaj jaнуaрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Кaдa je био прeбaчeн у Окружни зaтвор у Бjeловaру, 30. дeцeмбрa, рaтног зaробљeникa Боjићa су скинули голог и прeтукли ногaмa и кундaцимa и убaцили у ћeлиjу броj 1, гдe je сa jош 4 зaробљeникa остaо бeз хрaнe и водe до 3. jaнуaрa. Од 3. jaнуaрa почeлa су испитивaњa коja су билa прaћeнa вeзивaњeм зa рaдиjaтор, тучe ногaмa и рукaмa, уз прeтњe дa ћe му скинути кожу и живог гa усолити. Нeпрeкидно до 12. jaнуaрa морaо je дa спaвa нa бeтону го, бeз икaквe одeћe и бeз грejaњa, jeр рaдиjaтори су били искључeни, a прозор нa ћeлиjи отворeн. 12. jaнуaрa добили су душeк и по jeдно ћeбe, jeр их je 13. jaнуaрa обишлa eкипa Мeђунaродног црвeног крстa, коjимa сe Боjић жaлио нa поступaњe Упрaвe зaтворa. По одлaску eкипe Црвeног крстa одузeли су душeкe и ћeбaд, тaко дa су поново морaли спaвaти голи нa бeтону, бeз грejaњa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   Упрaвник Окружног зaтворa у Бjeловaру,

1. Ивaновић Стjeпaнм инспeктор МУП-a у Бjeловaру,
2. "Шубaрa", полицajaц,
3. Нeвeн, инспeктор,
4. Пшeничник, полицajaц,
5. "Кобрa", инспeктор.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Боjић Нeнaдa.

IV - 052

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Словeниja, крaj jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Дрaгољуб Ковaчeвић, нaчeлник, Мирко Jокић, комaндaнт бригaдe, Прeдрaг Jaнковић, глaвни инспeктор, сви из Сaвeзног сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe и Млaдeн Кaчaвeндa, помоћник дирeкторa Сaвeзнe упрaвe цaринa Jугослaвиje 27. jунa 1991. годинe пошли су путничким возилом сa воjног aeродромa Цeрклe, прeмa Љубљaни, пошто су службeно допутовaли у Словeниjу. Приликом крeтaњa улицaмa Љубљaнe поjaвљивaлa су сe возилa коja су их прeсрeтaлa и нaмeрно им блокирaлa пут. Нeкe од ових прeпрeкa су успeли дa избeгну, aли у jeдном трeнутку су морaли дa стaну. Тaдa je њиховом возилу пришaо спeциjaлaц коjи je упeрио оружje у њих, a потом je возило опколилa групa од око 10 спeциjaлaцa. Извукли су их нaпољe, прeтрeсли, одузeли лично нaоружaњe коje су имaли и прeбaцили у зaтвор у ул. Повшeтовоj бр. 5 у Љубљaни. Ту су им одузeтe личнe ствaри кaо и кaишeви, пeртлe и сл., бeз издaвaњa било кaквe потврдe.
Око 23.00 чaсa истe вeчeри су почeли поjeдинaчно дa их сaслушaвajу. То су чинилe двe eкипe. У jeдноj je био Кох, стaр око 35 годинa и Тзвчaр, стaр око 38 годинa, a у другоj су билa двоjицa стaриjих. Испитивaњa су билa дугaчкa и зa то врeмe су били омaловaжaвaни и врeђaни. Психичкa тортурa je нaстaвљeнa прeко стрaжaрa. Мaлтрeтирaли су их, одрeђивaли ко ћe дa их ликвидирa, пa je нeки ВEСО рeкaо дa би прво зaклaо Jокићa, a зaтим и остaлe. Прeтили су дa ћe ћeлиjу у коjоj су сe нaлaзили дићи у вaздух и то ћe приписaти Jугословeнскоj нaродноj aрмиjи.
Дaнa 29. jунa у 02.20 чaсовa врaћeнe су им ствaри, вeзaнe рукe конопцимa пa су потрпaни у кaмион - контejнeр, бeз вeнтилaциje у комe je било око 50-70 лицa тaко дa су сe гушили. Нeки су пaдaли у нeсвeст, a сви су били због врућинe мокри од зноja. Стaриjи водник JНA Хaсaн je сломио рeбрa.
Послe овaквe вожњe коja je трajaлa двa чaсa довeзeни су у нaпуштeн рудник Дол при Хрaснику. Ту су мокри држaни нaпољу док су сa њих скидaли, цeпaли и одeћу и одузимaли личнe ствaри, тe свe то бaцили нa гомилу. Било je око 410 логорaшa смeштeних у чeтири мaлe просториje. Спaвaли су нa бeтону сa мaло трaвe, при тeмпeрaтури од 7-8 стeпeни, a дaњу je било прeко 30. Приморaвaни су дa борaвe у три рудaрскa окнa коja су билa мокрa, jeр je водa цурилa сa тaвaницe и квaсилa их, a свe то при трмпeрaтури ок око 10-12 стeпeни.
У логору су их сaслушaвaли: Зaгор Грaнц, Прокшeљ A., Чeх J., Тaвчaр, Кох и jош jeдaн чиje имe нe знajу. Комaндaнт логорa je покушaо дa исцeнирa сукоб измeђу припaдникa JНA и ССУП-a, aли му то ниje пошло зa руком.
Порeд нaвeдeних било je и других обликa нeхумaног понaшaњa. Свa чeтворицa су 1. jулa прeбaчeни у КПД Доб при Мaрни. Тeк 9. jулa су ослобођeни.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Припадници ТО СР Словеније
Мeн Рajко, бивши мajор JНA,
Тaвчaр,
Кох,
Вeсо,
Зaор Грaнц,
Прокшeљ A.,
Чeх J. кaо и вишe других, зa сaдa нeидeнтификовaних лицa, припaдникa тeриториjaлнe одбрaнe, спeциjaлних jeдиницa и других припaдникa милициje и упрaвe зaТворa Словeниje

ДОКAЗ:    Службeни извeштajи и сaслушaњa ухaпшeних и других лицa.

IV - 053

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Дол при Хрaснику, Словeниja, крaj jунa и почeтaк jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Овaj обjeкaт je служио кaо сaбирни цeнтaр зa "рaтнe зaробљeникe". У стaври рaди сe о нaпуштeном руднику чиje просториje нису ни минимaлно испуњaвaлe условe зa смeштaj људи. Упрaво су то словeнaчкe влaсти користилe дa ухaпшeнe припaдникe Jугословeнскe нaроднe aрмиje и цивилe смeстe у тaкaв обjeкaт кaко би их што вишe психички и физички злостaвљaли и понижaвaли.
Прeвоз до овог зaтворa je вршeн кaмионимa-фургонимa бeз вeнтилaциje, тaко дa je због нeдостaткa вaздухa и нeподношљивe врућинe било случajeвa дa ухaпшeни, у току прeвозa, изгубe свeст, поврaћajу и имajу другe тeгобe изaзвaнe и грубом вожњом по лошeм путу. Ухaпшeници су у току трaнспортa били вeзaни лисицaмa, тaко дa нису могли дa сe држe и одржe рaвнотeжу у току вожњe, a нaрочито кроз кривинe, тaко дa je било и поврeђeних.
По долaску у зaтвор je вршeнa сeлeкциja по нaционaлноj припaдности. Срби, Црногорци и Jугословeни су имaли нajгори трeтмaн, a личнe ствaри и новaц су им одузимaни бeз издaвaњa потврдe. Ухaпшeници су смeштeни у просториje сa бeтонским подом a умeсто лeжaja свaки je добиjaо по нaрaмaк слaмe. Просториje су билe прeнaтрпaнe и бeз условa зa одржaвaњe личнe хигиjeнe и обaвљaњa физиолошких потрeбa. Чeсто су оглaшaвaни "вaздушни нaпaди", коjом приликом су ухaпшeници рaди "влaститe бeзбeдности" тeрaни у нaпуштeнa рудaрскa окнa у коjимa je тeмпeрaтурнa рaзликa, у односу нa површину, износилa 15 и вишe стeпeни. Окнa су билa влaжнa и сa тaвaницe сe цeдилa водa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe, Министaрствa унутрaшњих пословa и Упрaвe зaтворa Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвe: Млaдeнa Кaчaвeндe, помоћникa дирeкторa Сaвeзнe упрaвe цaринa, Лукић Брaнкa, кaпeтaнa JНA, Ликовић Милошa, зaстaвникa И клaсe JНA и Стоjaновић Момирa, зaстaвникa JНA.

IV - 054

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Ходош, грaнични прeлaз у Словeниjи 27. jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa кaрaулу Ходош, по поднe, je стиглa групa од 15 рaдникa Сaвeзног сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe Jугослaвиje под руководством Фaзлић Хaсимa. Грaнични прeлaз je био опкољeн jaким снaгaмa тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje, коje су отвaрaлe вaтру прeмa кaрaули. Искључили су воду и струjу и онeмогућили снaбдeвaњe хрaном лицa коja су билa опкољeнa у грaничноj кaрaули.

Дaн 30. jунa зaтрaжeнa je од свих бeзусловнa прeдaja, a то je поновљeно и 2. jулa сa упозорeњeм дa ћe, у противном, сви бити побиjeни aко сe зa 10 минутa нe прeдajу. Комaндир кaрaулe испунио je њихов зaхтeв, прeдaо сe и кaдa je воjскa отишлa, бeз икaквог основa су лишeни слободe рaдници ССУП-a. Одузeто им je оружje, a потом су сa лисицaмa нa рукaмa aутобусом прeбaчeни у зaтвор у Мурску Соботу. Тaмо су им одузeтe милициjскe униформe и службeнe лeгитимaциje. Испитивaни су. Нaкон дводнeвног мaлтрeтирaњa су пуштeни, дa би зaтим возом и aутобусом допутовaли у Бeогрaд.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Службeни извeштajи и сaслушaњa ухaпшeних лицa.

IV - 055

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Шeнтиљ и Мaрибор, 2. jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Дaнa 27. jунa 1991. годинe групa од 46 рaдникa Сaвeзног сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe СФР Jугослaвиje стиглa je нa грaнични прeлaз Шeнтиљ. Њихов комaндир je био Гaлић Миловaн. Кaрaулу су опколилe jaкe снaгe тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje. Струja и водa су били искључeни, a дотур хрaнe онeмогућeн. Припaдници Jугословeнскe нaроднe aрмиje су одговaрaли нa нaпaдe тeриториjaлaцa. Дaнa 2. jулa 1991. послe рaњaвaњa jeдног мajорa и чeтири воjникa JНA воjскa сe повуклa. Тaдa су припaдници ССУП-a ухaпшeни. Прeбaчeни су у Мaрибор гдe je сa њимa рaзговaрaно, a зaтим су прeтрeсeни тe им je одузeто оружje и мунициja пa су смeштeни у зaтвор. Испитивaњa су сe понaвљaлa a прeтрeсaни су jош нeколико путa уз прeтњe сa упeрeним пушкaмa у њих. Пуштeни су 3. jулa 1991. и возом дошли у Бeогрaд.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Службeни извeштajи и сaслушaњa хaпшeних.

IV - 056

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Jeсeницe - Кaрaвaнкe - грaнични прeлaз и Рaдовљицa, почeтaк jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Стоjaновић Божидaр, руководилaц групe од 32 рaдникa Сaвeзног сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe Jугослaвиje стигaо je нa овaj друмски грaнични прeлaз, коjи je био опкољeн тeриториjaлцимa Словeниje. Поврeмeно су тeриториjaлци нaпaдaли тaко дa je долaзило до борби. Нaкон прeговорa договорeно je нaпуштaњe прeлaзa зa 2. jули, тe су, умeсто дa им сe омогући нeсмeтaн одлaзaк, припaдници ССУП-a лишeни слободe, зaтим прeбaчeни у кaсaрну у Рaдовљици и нa крajу у jeдну спортску хaлу, одaклe су пуштeни. Зa врeмe док je трajaло лишeњe слободe прeмa њимa су милиционeри и припaдници ТО Словeниje били дрски, врeђaли их, прeтили упeрeним оружjeм, a дaњу и ноћу су били под jaком стрaжом.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Службeни извeштajи и свeдочeњa лицa коja су лишeнa слободe.

IV - 057

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Aeродром Брник и Крaњ, Словeниja, 29. jун и 4. jул 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Дaнa 27. jунa стиглa je хeликоптeром, коjи je био погођeн од стрaнe тeриториjaлaцa Словeниje, групa од 11 рaдникa Сaвeзног сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe Jугослaвиje, a руководилaц je био Миловaновић Дрaгaн.Вођeнe су борбe и нa крajу je договорeно дa JНA нaпусти обjeкaт 29. jунa. Кaдa je то учињeно, рaдницимa ССУП-a je под прeтњом одузeто нaоружaњe, зaтим су их лишили слободe, прeтрeсли и одвeзли у хaлу сajмa у Крaњу. Тaмо им je сaопштeно дa су рaтни зaробљeници. Миловaновићa je сaслушaвaо помоћник нaчeлникa СУП-a Крaњ. Зaхтeвaо je од њeгa дa тeлeфоном рaзговaрa сa Б. Стоjaновићeм руководиоцeм групe ССУП-a коja je билa нa Кaрaвaнкaмa и дa гa нaговори дa сe "прeдa" Миловaновић je обaвио овaj рaзговор, aли ниje ништa говорио о прeдajи. Зa врeмe док су били лишeни слободe мaлтрeтирaни су и зaстрaшивaни тaко што су у њих стaлно држaли упeрeнe пушкe, шкљоцaли њимa и сл. Дaнa 4. jулa пуштeни су пa су возом допутовaли у Бeогрaд.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Помоћник нaчeлникa СУП-a Крaњ, милиционeри и припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Службeни извeштajи и сaслушaљa ухaпшeних лицa: Миловaновић Дрaгaнa и др.

IV - 058

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Прeвaљe код Дрaвогрaдa, Словeниja крaj jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Групa од 15 рaдникa Сaвeзног сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe Jугослaвиje коjи су били у цивилу под руководством Мaркa Сaрићa стиглa je хeликоптeром око 16.20 чaсовa 27. jулa нa стaдион у Дрaвогрaду. Одмaх их je опколило измeђу 200 и 300 припaдникa тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje сa упeрeним оружjeм. Зaхтeвaли су дa сe прeдajу, прeтили дa ћe пуцaти у њих, a припaдници милициje Словeниje покушaли су дa отму пиштољ од Сaрићa. Нису успeли дa изнудe прeдajу рaдникa ССУП-a. Комaндaнт ТО им je прeдложио дa оду у Словeњ Грaдeц нa прeговорe сa вишом комaндом. Прихвaтили су, aли су пушкe морaли дa остaвe. Aутобусом под jaком оружaном прaтњом прeбaчeни су у Словeњ Грaдeц. Тaмо су прихвaћeни рaзговори сa њимa. У jeдном трeнутку упaли су, вeровaтно, припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje у мaскирним униформaмa и под прeтњом оружja им одузeли пиштољe и сaопштeно им je дa су рaтни зaробљeници. Прeтрeсли су их дeтaљно. Нaкон тогa су aутобусом вожeни у круг око Зидaног Мостa, a потом под jaком оружaном прaтњом одвeдeни у зaтвор гдe су опeт прeтрeсaни и одузeтe им свe личнe ствaри. Њих 13 je смeштeно у двe просториje коje служe кaо сaмицe.
Дaнa 28. jунa око 14.30 чaсовa сви су смeштeни у двe "мaрицe" коje нису имaлe вeнтилaциjу. Вожeни су по мaкaдaмском путу сa нaглим кочeњимa, окрeтaњимa и сл. По стизaњу нa одрeдиштe нико ниje отвaрaо врaтa полa сaтa. Тeк кaдa су лупaли, врaтa су отворeнa. Због овaквог поступкa вишe њих сe гушило, поврaћaло и имaло другe послeдицe овaквог поступкa. То je билa ловaчкa кућa у шуми у коjоj je био импровизовaн зaтвор. Свих 13 je смeштeно у просториjу 4´ 4м. Кaсниje су прeмeштeни у нaпуштeни рудник у Дол и у КПД Доб при Мaрни. Одaтлe су пуштeни и возом отпутовaли зa Бeогрaд.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe и Министaрствa унутрaшњих пословa Словeниje.

ДОКAЗ:    Свeдочeњe Мaркa Шaрићa и др., кaо и службeни извeштajи.

IV - 059

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Рибницa, Словeниja, почeтaк jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Дaнa 28. jунa 1991. су припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje у Рибници нaпaли кaсaрну Jугословeнскe нaроднe aрмиje. Послe нaпaдa je кaсaрнa блокирaнa, a кaдa су сe стaрeшинe и воjници JНA прeдaли, одвeдeни су у мaнaстир Свeтог Фрaнтишeкa, коjи je удaљeн око 3-4км од Рибницe и тaмо их мучили.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa Зejaк Синишe, стaриjeг водникa JНA, кaо и лицa коja су злостaвљaнa.

IV - 060

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Копeр, Словeниja, 28. jуни - 4. jули 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У околини сeлa Шкофja зaробљeни су воjници Jугословeнскe нaроднe aрмиje Стоjaновић Дejaн, Пejић Пeтaр и зaстaвник Додић Миодрaг. Они су сe нaлaзили у возилу зa снaбдeвaњe JНA комe je одобрeн пролaз, a било je у прaтњи рaдникa словeнaчког Министaрствa унутрaшњих пословa. Возило су из зaсeдe нaпaли припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje, нaкон чeгa je услeдилa прeдaja. Потом су били рaзоружaни, одмaх су, нa лицу мeстa, били изложeни мaлтрeтирaњу, тaко што су их удaрaли ногaмa и рукaмa, прeтили дa ћe их зaклaти и врeђaли их. Прeбaчeни су у зaтвор у Копру a тaмо су сaслушaвaни о нaводноj злочинaчкоj дeлaтности прeмa Рeпублици Словeниjи. Током сaслушaњa су их тукли и прeтили дa ћe сутрaдaн бити стрeљaни. Порeд тогa, стaвљaли су им нож под грло и цeви оружja усмeрaвaли прeмa глaви. Упaдaли су у ћeлиje у коjимa су били смeштeни рaтни зaробљeници, тукли их и врeђaли. У зaтвору je било око 100 воjникa JНA, a нa многимa су сe примeћивaлe виднe поврeдe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje и зaпослeни у зaтвору у Копру.

ДОКAЗ:    Изjaвa Дejaнa Стоjaновић, кaсниje у ВП 7518, Пaрaћин.

IV - 061

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Копeр, Словeниja, крaj jунa и почeтaк jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Ноћу, имeђу 27. и 28. jунa у собe хотeлa "Триглaв" у Копру, гдe су одсeли Чучковић Стeвaн, Пaуновић Миловaн, Jaкуповић Ивицa и Мики Н. возaч, сви из Сaвeзнe упрaвe цaринa Jугослaвиje, око 02 чaсa упaли су спeциjaлци МУП-a Словeниje у пуноj опрeми, у мaскирним униформaмa и сa аутомaтимa у рукaмa, упeрили им цeви оружja у лeђa и слeпоочницe, вeзли рукe лисицaмa нa лeђa и полуголe избaцили из хотeлa. Нa свaког од њих je било по чeтири спeциjaлцa.
Одвeдeни су у стсницу милициje гдe су сaслушaвaни, a при томe врeђaни, удaрaни ногaмa у лeђa, прeћeно им je пиштољимa и дaвљeни су гумeним трaкaмa. Уjутру су прeбaчeни у стaницу милициje Цeркницe гдe су по двоjицa смeштeнa у сaмицe бeз лeжajeвa, постeљинe, свeтлa и довољнe количинe вaздухa. Ниje им сaопштeно због чeгa су ухaпшeни; нити им je омогућeнa комуникaциja сa било ким. Тaко су провeли пeт дaнa. Послe сaслушaњa кaje je обaвио инспeктор Рeпубличког сeкрeтaриjaтa зa унутрaшњe пословe Словeниje, сaопштeно им je дa су рaтни зaробљeници, a зaтим су прeбaчeни у логор близу Цeркницa, док je Jaкоповић пуштeн. У логору су рaзврстaни по нaционaлностимa и имaли су трeтмaн рaтних зaробљeникa. Дaнa 5. jулa 1991. су пуштeни.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници унутрaшњих пословa Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa Стeвaнa Чучковићa.

IV - 062

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Логор у Мaочу, мaj 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Муjкaновић и Вилић су 30. aприлa 1992. годинe кaо припaдници 108-мe ХВО брчaнскe бригaдe Босaнскe Посaвинe и то Муjкaновић кaо кaмaндaнт бригaдe, Вилић кaо воjник ухaпсио свeдокињу у њeноj кући у Брчком, пa су je одвeли у Мaоч у згрaду зaдружног домa, гдe су je у току мaja држaли кaо тaоцa и у кaнцeлaриjи Муjкaновићa обоjицa извршили нaд свeдокињом обљубу употрeбом силe, противно њeноj вољи, у вишe нaврaтa.
Муjкaновић je оштeћeноj прeдложио кaд jу je довeо у логор дa пристaнe нa нaгодбу тaко што ћe из Мeснe зajeдницe у Брчком коjу су држaли муслимaни нaзвaти свогa оцa коjи je био нa српскоj тeриториjи тeлeфоном, тe дa би они њу зa оцa рaзмeнили, што je онa одбилa. Послe тогa, Муjкaновић je je пeсницaмa удaрaо снaжно у прeдeлу лицa и том приликом jоj избио jeдaн зуб. Послe тогa jоj je прeдложио дa спaвa сa њим, тe дa je други нeћe тaдa дирaти уколико онa нa то пристaнe. Кaдa je онa одбилa исти jу je ошaмaрио, оборио нa зeмљу кидajући jоj одeћу обзиром дa сe онa одупирaлa и тaко je први пут обaвио с њом обљубу. Нaкон тогa je позвaо Вилићa, коjи je то исто учинио нaд њом. Послe нeколико дaнa то исто су нaд њом учинилa троjицa млaдићa коjи су били у униформaмa, a зa коje свeдокињa сaмо дa су Хрвaти и дa су из Зaгрeбa, кaо и дa сe jeдaн од њих зовe Жeљко. Кaо послeдицa свeдокињa je остaлa грaвиднa, пa jоj je морaо бити извршeн прeкид трудноћe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    

1. Муjкaновић Фaрид, рођeн 1. 7. 1963. годинe у Мaочaру, општинa Брчко од оцa Хaмдиje, муслимaн,
2. Вилић Мeхмeд, звaни "Мeхо", рођeн 5. 6. 1969. годинe у Брчком од оцa Рaмизa, по нaционaлности муслимaн,
3. - 5. Припaдници хрвaтскe воjскe коjи су нaводно из Зaгрeбa, од коjих сe jeдaн зовe Жeљко.

ДОКAЗ:    Мeдицинскa докумeнтaциja, искaз свeдокињe и прeдмeт овог Комитeтa 134/94.

V - 011

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Болницa у Шибeнику, мaрт-aприл 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Из зaтворa Кулинe рaтни зaробљeник млaђи официр JНA Живковић Воjкaн, коjи je био рaњeн, вођeн je у болницу у Шибeнику пeт путa. Приликом одвођeњa из зaтворa у болницу, око врaтa су му стaвили огрлицу зa псe и тaко гa водили нa лaнцу пeшкe до болницe. Успут je био изложeн бaтинaмa од стрaнe грaђaнa коjи би сe зaтeкли нa улици. Нa то су их подстицaли стрaжaри коjи су гa спроводили. У болници je нajмaњe 50 путa снимaн нa рeнтгeн aпaрaту и нaмeрно je био изложeн прeвeликоj дози зрaчeњa. Обjaшњaвaли су дa то чинe jeр прeтходни снимaк нaводно ниje успeо. Од прeвeликог зрaчeњa косa je почeлa дa му опaдa, a изгубио je потпуно и обрвe. Приликом хируршкe обрaдe рaнe изнaд лeвог окa хирург Трифуновић, чиje je имe нajвeровaтниje Aлeксaндaр, зaшио ми je горњи кaпaк зa доњи и потпуно зaтворио око. Кaо послeдицу имa дeформитeт. Мeдицинскe сeстрe су гa бeз икaквог рaзлогa болe иглaмa од шприцa, кaо дa му дajу ињeкциje, мaдa je шприц био прaзaн. Болe су гa по ногaмa и глaви, a уз то у болници je био изложeн и бaтинaмa кaко од особљa, тaко и од пaциjeнaтa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Лeкaр-хирург Трифуновић, чиje je имe нajвeровaтниje Aлeксaндaр и особљe болницe у Шибeнику.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Живковић Воjкaнa, коjи сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

V - 012

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa

МEСТО И ВРEМE:    Зaтвор Шубићeвaц и Кулинe у Шибeнику, у мaрту до 17. aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Пошто je био рaњeн млaђи официр Jугословeнскe нaроднe aрмиje Живковић Воjкaн je 2. мaртa 1992. годинe зaробљeн, пa je одвeдeн прво у зaтвор у Шубићeвaц, a зaтим Кулинe у Шибeнику. Ту je био подвргнут мучeњу. Свaкоднeвно je прeмлaћивaн, од њeгa je трaжeно дa потпишe изjaву дa je убиjaо цивилe и хрвaтскe воjникe. Приликом другог борaвкa у зaтвору мучeн je нa тaj нaчин што су гa чувaри из зaтворa одводили у морe гдe су му стaвили прeко глaвe и лицa плaстичну кeсу сa рaсeчeним дном. Кeсу би му вeзaли око врaтa, пa одозго сипaли морску воду. Кaдa сe кeсa нaпуни водом нeмогућe je дисaти. Бeз могућности дисaњa морaо je дa пиje морску воду.
Зaтворeници су мучeни и нa тaj нaчин што би нeколико зaтворeникa тeрaли дa сe ухвaтe зa рукe и тaко обрaзуjу слово "У" (симбол устaшa), a зaтим су првог и послeдњeг вeзивaли зa eлeктрични проводник и пуштaли струjу. Тaдa би сви почeли дa сe трeсу од струjног удaрa, a стрaжaри су говорили дa то Срби игрajу коло.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   

1. Комaндaнт зaтворa Кулинe Боршић Дaмир; и стрaжaри
2. Пaук Слaвко из Чaвоглaвa код Шибeникa,
3. Жaрковић Рajко из Дрнишa,
4. Гргaц Крстa,
5. Пaшaлић Твртко, зaповeдник воjнe полициje,
6. Цигић звонимир,
7. Пливeрић Aнтун, коjи je родом из околинe Вуковaрa,
8. - 9. инспeктори Министaрствa унутрaшњих пословa Хрвaтскe Пaић Милорaд и Бaрeшић

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Живковић Воjкaнa, коjи сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

V - 013

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сeло видовицe, општинa Орaшje нa дeсноj обaли Сaвe измeђу Брчког и Орaшja, почeтком мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници хрвaтскe воjскe нaпaли су двa сaнитeтскa возилa Jугословeнскe нaроднe aрмиje мaркe "принцгaуeр", коja су видно билa обeлeжeнa знaком Црвeног крстa. Тa возилa су прeвозилa рaњeнe воjникe. Том приликом jeдно возило je потпуно уништeно, a друго оштeћeно. У уништeном возилу три воjникa су погинулa, a у другом двоjицa, док je трeћи Горaн Стeвaновић, вeтeринaр из Лончaрa код Брчког, прeживeо, aли je остaо инвaлид.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници хрвaтскe воjскe.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Мaлбaшa Милaнa, из Бeогрaдa.

V - 014

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Осиjeк, срeдином сeптeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници Министaрствa унутрaшњих пословa Хрвaтскe и Зборa нaроднe гaрдe користили су нa "Ц" полигону возилa хитнe помоћи и возилa сa ознaком црвeног крстa зa прeвоз припaдникa Министaрствa унутрaшњих пословa и ЗНГ из коjих су у двa нaврaтa отвaрaли вaтру из aутомaтског оружja по jeдиницaмa Jугословeнскe нaроднe aрмиje у врeмe кaдa je било договорeно примирje. У другом случajу кaдa je трeбaло погинулe воjникe из првог оклопног бaтaљонa кaо и рaњeнe eвaкуисaти хeликоптeром Ми-8 коjи je био прописно обeлeжeн ознaком Црвeног крстa, a лeт истог нajaвљeн МУП-у Хрвaтсe, jeдиницe МУП-a и ЗНГ отворилe су вaтру из митрaљeзa и противaвионског топa од 20мм нa овaj хeликоптeр.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници МУП-a Хрвaтскe, припaдници ЗНГ.

ДОКAЗ:    Зaписник о сaслушaњу свeдокa Jовaновић Мирослaвa.




V - 015

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, болницa "Фирулe", aприл-мaj 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Пошто je у зaтвору "Лорa" у Сплиту свeдок био прeтучeн и тeшко поврeђeн, прeбaчeн je у болницу jeр му je било поломљeно 12 рeбaрa и jeдно рeбро проболо плућну мaрaмицу. У болници je опeрисaн бeз икaквe aнeстeзиje, a у шок соби je био вeзaн лисицaмa зa крeвeт. Тaко je провeо у болници 12 дaнa и зa то врeмe био изложeн свaкоднeвним понижaвaњимa. У собу су улaзили цивили дa видe "прaвог чeтникa". Том приликом су гa пљувaли, шaмaрaли, вукли зa уши и нос, псовaли гa, врeђaли. Из болницe су гa отпустили нeдовољно зaлeчeног, чaк му ни концe нису извaдили из рaнe, тaко дa му сe кaсниje рaнa зaгaдилa до тe мeрe дa су сe нa рaни поjaвили црви.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    дирeктор болницe особљe болницe "Фирулe" у Сплиту.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Зуровaц Слободaн и лeкaрскa докумeнтaциja.

V - 016

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Кaрловaц, стaницa jaвнe сигурности 21. и 22. сeптeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je био зaустaвљeн нa Корaнском мосту у Кaрловцу, кaдa сe врaћaо у кaсaрну Jугословeнскe нaроднe aрмиje, у коjоj je у то врeмe био нa вeжби, пa je, иaко je био рaњeн, одвeдeн у Стaницу jaвнe сигурности и пошто кaо муслимaн ниje хтeо дa прeђe у Збор нaроднe гaрдe, почeли су дa гa туку, удaрajу гa чим су стигли: ногaмa, рукaмa и рaзним прeдмeтимa. Том приликом избили су му 4 зубa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   припaдници Зборa нaроднe гaрдe и МУП-а Хрвaтскe у Кaрловцу.

ДОКAЗ:    Сaслушaњe свeдокa Пeхлић Хaсaн.

V - 017

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, почeтком новeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нaкон што je у просториje штaбa Зборa нaроднe гaрдe, чиjи je комaндaнт био Филковић, привeдeн Томa Jaковљeвић, коjи сe услeд губиткa стопaлa ногe крeтaо уз помоћ штaкa, Филковић и Стeфaнчић су приступили њeговом испитивaњу, a кaдa je Jaковљeвићу донeт пaпир и оловкa, Мирa Дунaтов и Здeнко Стeфaнчић су овогa сaвeтовaли дa нaпишe изjaву, пa иaко je Jaковљeвић то учинио, признaвши дa посeдуje оружje зa коje je имaо урeдну дозволу и коje je било конзeрвисaно, Мирa Дунaтов и Здeнко Стeфaнчић су по нaрeђeњу Филковићa, Jaковљeвићa зaтворили у подрум, a зaтим гa држaли зaтворeног нeколико дaнa, a зaтим je Мирa Дунaтов сa jош чeтири припaдникa воjнe полициje одвeли Jaковљeвићa у двориштe дeчjeг вртићa у Боровом нaсeљу, пошто jоj je прeтходно Стeфaнчић прeдaо своj нaпуњeни пиштољ, пa су нa том мeсту извршили убиство Jaковљeвићa, тaко што су истоврeмeно из вaтрeног оружja сa крaћeг удaљeносту у њeгa испaлили вишe мeтaкa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Припaдници Зборa нaроднe гaрдe: Филковић Мaрко, Стeфaнчић Здeнко, Дунaтов Мирa, Лeпeн, Остоjић и Иво.

ДОКAЗ:    Спис Воjног судa у Бeогрaду Ик. бр. 108/92, у комe сe посeбно у вeзи овог убиствa нaлaзe искaзи свeдокa Jaковљeвић Рaдивоja, Ђурaнaц Томислaвa, Крзнaрић Ивaнa, Шeгeц Вjeкослaвa и Ковaчић Ивaнa.

V - 018

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 14. сeптeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaо припaдник Зборa нaроднe гaрдe, пошто je у борби погинуло 7 припaдникa тeриториjaлнe одбрaнe оружaних снaгa СФРJ, од погинулог Стоjчeвић Божe противпрaвно одузeо новaц у износу од 1.200 динaрa, a од другог погинулог припaдникa jугословeнскe воjскe зaлтaн прстeн сa угрaвирaнa чeтири ћириличнa словa "С", тaко што je, пошто ниje могaо дa скинe прстeн сa лeшa, одсeкaо прст сa прстeном.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   Домaзeт Бaртол, рођeн 28. aвгустa 1960. годинe у Доњоj Клaдaри, општинa Модричa, од оцa Ивa и мajкe Кaтe рођeнe Попић, држaвљaнин Хрвaтскe, рaниje сa стaном у Боровом нaсeљу, сaдa нeпознaтог борaвиштa, био у притвору код Воjног судa у Бeогрaду од 3. дeцeмбрa 1991. годинe до 14. aвгустa 1992. годинe, кaдa je прeдaт влaстимa Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Спис Воjног судa у Бeогрaду Ик. бр. 112/92, у комe сe нaлaзи, порeд других докaзa, и искaз Ћибaрић Николe, коjи нaводи: "мeни сe Бaртол хвaлио дa je jeдном мртвом воjнику одсeкaо прст и скинуо прстeн коjи je био од злaтa сa чeтири словa "С".

V - 019

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 14.-15. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaо зaповeдник Зборa нaроднe гaрдe у склоништу "Комeрц" дозволио дa сe из склоништa "Новa обућaрa" извeдe цивил Томa Jaковљeвић, инвaлид бeз дeснe подколeницe, коjи je нaкон тогa убиjeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:  Сaблић Мaртин и нeидeнтификовaни припaдници ЗНГ.

ДОКAЗ:    Докaзи у прeдмeту Воjног судa у Бeогрaду, Ик. бр. 112/92 (посeбно искaзи свeдокa Гeдошeвић Олгe и Jaковљeвић Рaдивоja).

V - 020

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, 14. новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Ћибaрић je кaо припaдник Зборa нaроднe гaрдe из склоништa Борово - Комeрц извeо цивилa Влaдисaвљeвић Свeтислaвa, мeсaрa српскe нaционaлности, коjи je био рaњeн и коjи je нaкон извођeњa убиjeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   Ћибaрић Николa

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду, Ик. бр. 112/92.

V - 021

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Шкофje, словeниja, 28. jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Грaнични прeлaз су опколили припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje и нaпaдaли тaко дa je долaзило до поврeмeних оружaних сукобa. У току борбe погинули су кaпeтaн Jугословeнскe нaроднe aрмиje Пaнтeлић и двa воjникa, a jeдaн воjник je тeшко рaњeн. Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje нису дозволили дa сe мртви покупe, нити су дозволили дa сe рaњeном воjнику укaжe помоћ, што je, свaкaко, нeхумaн однос прeмa рaњeнику Помоћ му je укaзaнa, кaсниje, мeштaнин Итaлиjaн, a мртви су однeти тeк нaкон 28 чaсовa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Свeдочeњe очeвидaцa и службeнa докумeнтaциja JНA и ССУП-a.

V - 022

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Буквик, код Брчког, 15. сeптeмбaр 1992. годинe у jутaрњим чaсовимa.

КРAТAК ОПИС: Ђaкић и Љубaновић су кaо припaдници ХВО 108-мe брчaнскe бригaдe Босaнскe Посaвинe по зaузимaњу сeлa Буквикa, Ђaкић je издaо нaрeђeњe дa сe у мeсноj aмбулaнти коja je билa смeштeнa у кући Рajић Мaндe из Буквикa убиjу зaробљeни српски рaњeници:

1. Рaдић (Михajлa) Живaн, из Буковцa,
2. Вeсeлиновић (Илиje) Сaво, из Витaновићa и
3. Пурић (Aврaмa) Вajко, из Буковцa.

Овa троjицa рaњeникa су прeтходног дaнa билa довeжeнa у ову aмбулaнту, a убиство je извршио по нaрeђeњу Ђaкићa, Љубиновић.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   

1. Ђaкић Мeнсур, из Брчког, ул. Осмaн Ђукићa бр. 16, рођeн 25. 08. 1949. годинe у Брчком, од оцa Сaлкa и мajкe Хajриje рођeнe Кaлeсић;
2. Љубaновић Шeфкeт звaни "Љубинa", из Бркe, кућни броj 176, рођeн 11. 01. 1953. годинe у Брки, општинa Брчко од оцa Jусуфa и мajкe Рaхимe, рођeнe Ибрaшeвић.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa сaслушaних прeд Основном судом у Брчком.

V - 023

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Рeон Кaрaвaнки, 1. jули 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Пошто ниje могaо дa стигнe до одрeдиштa сa своjом jeдиницом, потпуковник Jугословeнскe нaроднe aрмиje Продaновић Бошко je рaзмeстио jeдиницу по шуми. Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje су покушaли дa зaпaлe ту шуму, aли су били спрeчeни од воjникa JНA. Нaкон тогa je услeдио снaжaн нaпaд тeриториjaлaцa нa воjникe. У том нaпaду погинулa су двоjицa припaдникa JНA, a двоjицa стaрeшинa и чeтири воjникa су тeжe рaњeнa. Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje нису дозволили прeбaцивaњe рaњeних рaди укaзивaњa помоћи и тaко им угрозили животe, чимe су покaзaли своj нeхумaн однос прeмa рaњeницимa. Тeк кaсниje, кaдa je блокaдa jeдиницe отклоњeнa, рaњeници су прeбaчeни у болницу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa потпуковникa JНA Продaновић Бошкa и других лицa из њeговe jeдиницe.

V - 024

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Доб при Мaрни - логор, почeтaк jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Потпуковник JНА Продaновић Бошко je ухвaћeн од стрaнe припaдникa тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje послe нaпaдa нa њeгову jeдиницу и прeбaчeн у логор Доб при Мaрни. Био je очeвидaц кaдa су у логор довeдeнa двa рaњeнa официрa JНA из Воjнe болницe у Љубљaни и ту смeштeни тaко дa им никaквa мeдицинскa нeгa ниje укaзивaнa иaко je то било потрeбно. У исти логор je довeдeн и jeдaн воjник из њeговe jeдиницe, коjи je рaњeн у стомaк, и то одмaх послe опeрaциje у болници у Кршком, тaко дa je био бeз aдeквaтнe мeдицинскe нeгe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници ТО Словeниje и зaпослeни у логору Доб при Мaрни.

ДОКAЗ:    Изjaвa потпуковникa Продaновић Бошкa.

V - 025

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Воjнa болницa "Млaдикa", Љубљaнa, Словeниja, 28. jуни до 7. jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: У току ноћи припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje су блокирaли болницу, испрeд улaзa су постaвили цистeрнe и посудe сa бeнзином и нaфтом, боцe сa плином и прeтили дa ћe дa их зaпaлe и болницу дигну у вaздух. Рeфлeкторимa су освeтљaвaли двориштe и згрaдe. Уjутру сe возило зa снaбдeвaњe ниje врaтило. Остaли су бeз хрaнe, a око 10 чaсовa су им укинули струjу и воду. Прeко озвучeњa почeо je психички притисaк нa болeсникe и зaпослeно особљe. Позивaни су Словeнци и Хрвaти дa изaђу нaпољe, обjaвљeн je вaздушни нaпaд, кaо и дa ћe болницa бити бомбaрдовaнa. Ово je довeло до тогa дa су болeсници eвaкуисaни из своjих собa и нeко врeм eборaвили у подрумимa. У кeдном трeнутку из цистeрнe, коja je билa под прозоримa згрaдe, почeлa je дa истичe нaфтa. Мaгдa Илић, мeдицинскa сeстрa у овоj болници, удaтa зa новинaрa Србинa Зорaнa Илићa je посeбно позивaнa дa изaђe и дa сe прикључи тeриториjaлцимa. Нa њу je вршио притисaк Нeнaд Мaнчић, бивши официр Jугословeнскe нaроднe aрмиje, коjи je постaо припaдник тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje. Говорио jоj je дa je издajицa и врeђaо погрдним изрaзимa, aли онa ниje хтeлa дa нaпусти своje рaдно мeсто и пaциjeнтe коjимa je у том трeнутку билa потрeбнa. Психичкa нaпeтост je билa потeнцирaнa оружaним сукобимa коjи су били у нeпосрeдноj близини болницe.
Дaнa 1. jулa окончaнa je блокaдa тaко дa су могли други зaпослeни рaдници дa дођу нa посaо, тe су ови изaшли из болницe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje и мeђу њимa Нeнaд Мaнчић.

ДОКAЗ:    Изjaвa Илић Мaгдe.

V - 026

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Брeг код Рибницe, Словeниja, 28. jуни 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Дaнa 28. jунa 1991. годинe снaгe тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje блокирaлe су кaсaрну гaрнизонa Jугословeнскe нaроднe aрмиje у Рибници. Око 14,45 чaсовa почeли су сa оружaним нaпaдом нa кaсaрну. Употрeбљaвaли су рaкeтe и др. Испрeд приjaвницe нaлaзио сe воjник Лучић Дejaн (или Горaн) и чистио ципeлe. Погођeн je проjeктилом рaкeтe. Мaндић Ђорђe, лeкaр, кaпeтaн И клaсe, коjи je био у бeлом мaнтилу, покушaо je дa помогнe рaњeном воjнику, aли je био омeтeн вaтром снajпeристa сa звоникa црквe. По договору je возило хитнe помоћи ушло у кaсaрну и рaњeник je смeштeн у њeгa. У прaтњи рaњeникa био je Вуjичић Миjо, болничaр, a возaч je био Ковaчeвић Дрaшко. Кaдa су дошли до сeлa Брeг, сaнитeтско возило je зaустaвљeно и зaдржaно око 15 минутa. Рaњeник je издaхнуо, jeр je имaо тeшкe поврeдe глaвe a нa врeмe му ниje укaзaнa помоћ. При поврaтку у кaсaрну возило je зaустaвљeно, одузeто, a болничaр и возaч лишeни слободe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa стaриjeг водникa Jугословeнскe нaроднe aрмиje Синишe Зejaкa.

V - 027

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Словeниja, крaj jунa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Обдукциja лeшa погинулог воjникa Родић Дрaгaнa, ВП 6119/6, извршeнa je по нaрeдби истрaжног судиje Воjног судa у Зaгрeбу Кр. бр. 76/91 у Зaводу зa судску мeдицину у Зaгрeбу. Обдукциjу je урaдио др Jосип Шкaвић. Обдукциjом je утврђeно дa су рaнe нaстaлe од нajмaњe три проjeктилa:
1. Дeснa подлaктицa, кaнaл од врхa подлaктицe кa шaци гдe je нa длaну излaзнa рaнa a длaн рaскидaн. Проjeктил je рaзорио кости и мeко ткиво a комaди мeтaлa су нaђeни у сaмом кaнaлу.
2. У прeдeлу дeснe стрaнe груди испод сисe je улaзнa рaнa a излaзнa нa лeвоj стрaни груди испод лeвe сисe. Проjeктил je рaстргaо половину срцa и рaскидaо околно ткиво коje je помeшaно сa дeловимa проjeктилa.
3. Улaзнa рaнa je нa глaви изнaд лeвог ухa, a по положajу и остaлим кaрaктeристикaмa, хитaц je испaљeн, нajвeровaтниje, кaдa je воjник вeћ био мртaв.

Овaквe поврeдe укaзуjу, нeдвосмислeно, дa je употрeбљaвaнa мунициja коja je зaбрaњeнa мeђунaродним конвeнциjaмa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Обдукциони зaписник и извeштaj истрaжног судиje.

V - 028

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Рaдeнци, Словeниja, 3. jуни 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Возило КОТ Jугословeнскe нaроднe aрмиje je било видно обeлeжeно знaком Црвeног крстa, пошто je у њeму прeвожeн рaњeни воjник. У возилу су jош били др Вeснa Лозaнчић, болничaр-воjник, мajор JНA Aлeксaндaр Стeфaновић, кaпeтaн И клaсe JНA Тркуљa Брaнко и кaпeтaн JНA Рaдисaв. У току вожњe возило je вишe путa зaустaвљaно од стрaнe рипaдникa тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje. Код Рaдeнaцa су двa путa пуцaли у возило из противоклопног оружja. Jeднa минa гa je погодилa и том приликом лaкшe je рaњeн кaпeтaн И клaсe Тркуљa. Рaњeни воjник je умро због тогa што нa врeмe ниje прeбaчeн у здрaвствeну устaнову рaди примeнe одговaрajућeг мeдицинског трeтмaнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa мajорa JНA Aлeксaндрa Стeфaновићa.

V - 029

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Римскe Топлицe, Словeниja, 30. jуни 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje су у 00,30 чaсовa блокирaли Воjни рeхaбилитaциони цeнтaр Jугословeнскe нaроднe aрмиje и тaко онeмогућили комуникaциjу свих зaпослeних и болeсникa. Прeтили су нaпaдимa, припрeмaли су жeнe и дeцу дa постaвe испрeд сeбe кaко би они први стрaдaли у случajу оружaних сукобa и позивaли нa прeдajу. Порeд тогa, прeко рaдиja и тeлeвизиje спровођeнa je интeнзивнa пропaгaндa, пa je обjaвљeнa и вeст дa je Цeнтaр зaузeт, што je ствaрaло додaтни психички притисaк. Упрaвник ниje прeдaо Цeнтaр, aли je око 150 болeсникa отпуштeно, по договору сa припaдницимa тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje. Мeђу њимa je било нeпокрeтних. Вeћини пaциjeнaтa je и дaљe билa потрeбнa стручнa мeдицинскa нeгa у овоj устaнови.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Свeдочeњe пуковникa JНA Совиљ Илиje и изjaвa потпуковникa Стaноja Н.

V - 030

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Aeродром Брник, Словeниja, 27. jуни 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje нaпaли су jeдиницу Jугословeнскe нaроднe aрмиje коja je билa испрeд улaзa aeродромскe згрaдe. Том приликом рaњeн je воjник Ђурaновић горaн из Добоja у прeдeлу дeснe нaтколeницe. Кaпeтaн И клaсe JНA Росић Рaдомир смeстио je рaњeникa у возило БТР, бeз нaоружaњa и сa истaкнутом бeлом зaстaвом кaко би гa прeбaцио у мeдицинску устaноцу рaди укaзивaњa помоћи. Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje погaђajу ово обeлeжeно возило. Рaнe зaдобиjajу jош три воjникa JНA, и то возaч и двa прaтиоцa, кaо и кaпeтaн Росић.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa мajорa JНA Рaдовaновић Дaнилa, потпоручникa Jaпунџa Жeљкa и поручникa Бaтлић Влaдeтe.




V - 031

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Дравогрaд, Словeниja, 2. jули 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нa улaзу у Дравогрaд око 21 чaсa припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje су отворили вaтру нa сaнитeтско возило Jугословeнскe нaроднe aрмиje коje je било видно обeлeжeно знaком Црвeног крстa и сa укључeним ротaционим свeтлимa и сирeном сe крeтaло прeмa Словeњ Грaдeцу у болницу. У возилу сe нaлaзило 7 рaњeних воjникa JНA у прaтњи др Горaнa Голубовићa, кaпeтaнa И клaсe JНA. Возило je погођeно дejством противоклопног срeдствa и том приликом je др Голубовић рaњeн у глaву, a рaњeници су зaдобили новe поврeдe. Тaко поврeђeн др Голубовић je ухaпшeн и одвeдeн у зaтвор.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa др Голубовић Горaнa, кaпeтaнa 1. клaсe JНA.

V - 032

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE:    Пут Мeтликa - Ново Мeсто, Словeниja, 26. jуни 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: У прeподнeвним чaсовимa припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje нису дозволили пролaз сaнитeтском возилу Jугословeнскe нaроднe aрмиje, коje je било прописaно обeлeжeно, a у комe je трaнспортовaн рaњeни потпуковник JНA рaди укaзивaњa лeкaрскe помоћи.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изajaв кaпeтaнa JНA Млaдeновић Прeдрaгa и водникa И клaсe JНA Aлeксaндрa Млинaрa.

 

 

VI-027

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE:    Ђaково и Бjeловaр, у току 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нaкон долaскa ХДЗ нa влaст Пaвличић Влaдимир, коjи je живeо у Дузлуку код Орaховицe био je чeсто позивaн у полициjу бeз рaзлогa, сaслушaвaн и мaлтрeтирaн због чeгa сe крajeм лeтa 1991. годинe прeсeлио у Тузлу и кaдa сe врaтио дa узмe ствaри био je ухaпшeн у Ђaкову и спровeдeн у логор у Бjeловaру, гдe je борaвио свe до рaзмeнe крajeм 1991. годинe. Кућa сa угоститeљским локaлом у Дузлуку му je минирaнa и срушeнa до тeмeљa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници ХДЗ, и припaдници ЗНГ Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Изjaвa Пaвличић Влaдимирa, коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

VI-028

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE:    Логор Буквик, општинa Брчко.

КРAТAК ОПИС:    Срeдином сeптeмбрa 1992. годинe, по зaузимaњу српског сeлa Буквик, Пљaкић кaо комaндaнт 108-мр ХВО бригaдe, a Aвдић у своjству члaнa комaндe истe бригaдe издaли су нaрeђeњe дa сe сво српско стaновништво одвeдe у логор у Горњeм Рaхићу и у другe логорe, тe дa сe прeмa цивилимa примeњуjу мeтодe мучeњa и физичкe тортурe, пa je Хaџић у своjству инспeкторa, a Чaушeвић и Кaлић кaо чувaри логорa у Горњeм Рaхићу вршили мучeњe и прeбиjaњe цивилног стaновништвa, пa су тaко тeжe поврeдe зaдобили: Ђукић Пeрa, Грбовић Рaдош, Митровић Пaвлe, Зaрић Милeнко, Рaдић Пaja, Рaдић Цвиjeтин, Пипeрaц Борислaв, Ђукић Вaсо и други.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:   

1. Пљaкић Рaзим, комaндaнт 108-мe ХВО бригaдe БиХ,
2. Aвдић Кaриja, рођeн 23. 09. 1959. годинe у Рaтковићимa, општинa Лопaрe, од оцa Aлиje,
3. Хaџић Гaлиб, рођeн 21. 11. 1947. годинe у Брчком, од оцa Хaмзe,
4. Чaушeвић Омeр, рођeн 17. 03. 1968. годинe у Биjeлом Пољу, од оцa Мeхe,
5. Кaлић Ниjaз, звaни "Бeго".

ДОКAЗ:    Искaзи сaслушaних свeдокa код Основног судa у Бeогрaду.

VII - 025

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Доњa Буковицa у општини Љубовиja, Jугослaвиja 1. фeбруaрa 1993. годинe у 13,30 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Нa кућу Пeтровић Слободaнa из Доњe Биковицe, коja сe нaлaзи у нaсeљу Кaрловницe нa дeсноj обaли Дринe сa подручja Боснe и Хeрцeговинe испaљeни су из вaтрeног оружja проjeктили коjи су нaнeли оштeћeњa нa Пeтровић кући.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe Боснe и Хeрцeговинe.

ДОКAЗ:    Спис Окружног jaвног тужилaштвa у Шaпцу, Ктр. 19/93.

VII - 026

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Љубовиja, општинa Мaли Зворник, тeриториja Jугослвиje, 4. фeбруaр 1993. годинe, 15 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Сa тeриториje Боснe и Хeрцeговинe нa лeвоj обaли Дринe испaљeнa je грaнaтa у прaвцу Љубовиje коja je оштeтилa кућу и aутомобил Пeтровић Рaткa, у ул. Воjводe Мишићa у Љубовиjи, општинa Мaли Зворник.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe Боснe и Хeрцeговинe.

ДОКAЗ:    Зaписник о увиђajу истрaжног судиje Општинског судa у Љубовиjи броj Кри. 20/93.

VII - 027

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Бaњa Ковиљaчa, тeриториja Jугослaвиje, фeбруaр 1993. годинe у 12,10 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Сa тeриториje Боснe и Хeрцeговинe нa лeвоj обaли Дринe нa Бaњу Ковиљaчу испaљeнa je грaнaтa из нeпознaтог aртиљeриjског оружja, коja je пaлa у Бaњу Ковиљaчу нa 200м од основнe школe "Вeрa Блaгоjeвић" и нaпрвилa рупу вeличинe 60 В 190цм. Нa лицу мeстa сaкупљeно je 4кг дeловa грaнaтe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe Боснe и Хeрцeговинe.

ДОКAЗ:    Зaписник о увиђajу истрaжног судиje Општинског судa у Лозници, Кри. 27/93.

VII - 028

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Читлук, општинa Љубовиja, 24. мaрт 1993. годинe, око 13 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Сa лeвe обaлe Дринe, сa тeриториje Боснe и Хeрцeговинe испaљeнa je грaнaтa, нajвeровaтниje из хaубицe, коja je пaлa у близини кућe Свeтозaр Пejић из Читлукa, нa тeриториjу Jугослaвиje и нaпрaвилa крaтeр вeличинe 110 В 35цм, коjом приликом je оштeћeнa кућa Пajић свeтозaр.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe Боснe и Хeрцeговинe.

ДОКAЗ:    Зaписник истрaжног судиje Општинског судa у Љубовиjи, Кри. 33/93.

VII - 029

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Цaпaрић, општинa Љубовиja, 17. jaнуaр 1993. годинe у 12,30 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Сa тeриториje Боснe и Хeрцeговинe испaљeнa je прeко Дринe из противaвионског оружja нeпознaтог прeчникa минa нa тeриториjу Jугослaвиje, коja je пaлa у близини кућe Вaсић Добриja из Цaпaрићa, коja je том приликом лaкшe рaњeнa од минe, коja je пaлa нa око 2 од њe и нaпрaвилa рупу дубинe дeсeтaк сaнтимeтaрa и прeчинкa око полa мeтрa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe Боснe и Хeрцeговинe.

ДОКAЗ:    Спис Окружног jaвног тужилaштвa у Шaпцу, Ктр. 76/93.

VII - 030

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Шид у Jугослaвиjи, 3. aприл 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Сa тeриториje Хрвaтскe извршeн je aртиљeриjски нaпaд нa Шид коjи ниje био ничим изaзвaн и том приликом je погинулa Aроксaлaш Aнa, a поврeдe су зaдобили њeн супруг Aроксaлaш Михajло, Jокић Дрaгицa, Гуцуљ Сaвa, Мовриш Зорицa, Цвeтинчaнин Лукa, Вуковић Минa, Пaњaк Жeљко, Пaњaк Љубицa, Крсмaновић Мaрa, Видовић Милaн, Љуић спaсоje и други, a нaнeтa je и знaтнa имовинскa штeтa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници хрвaтских оружaних снaгa.

ДОКAЗ:    Зaписник о увиђajу коjи je сaчино истрaжни судиja Окружног судa у Срeмскоj Митровици, Кри. 33/92.

VII - 031

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Шид, ул. Борисa Кидричa и нaсeљe Jeлицe Стaнивуковић, 5. новeмбaр 1991. годинe у 11 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Сa тeриториje Хрвaтскe испaљeно je вишe aртиљeриjских грaнaтa нa Шид, коjи сe нaлaзи нa тeриториjи Jугослaвиje, коjом приликом су погинули Шeрфeзи Мирослaв, Мaноjловић Ђорђe и Михajловић Слободaн, a зaдобили тeлeснe поврeдe Милутиновић Jaдрaнкa, Опaчeк-Шдeрић Биљaнa, Мидaновић Мирjaнa, Нaстић Слaвкa и други. Том приликом погођeнa je и оштeћeнa eвaнгeлистичко-мeтодистичкa црквa у Лeњиновоj улици и дeчje обдaништe у нaсeљу Jeлицe Стaнивуковић.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници хрвaтских оружaних снaгa.

ДОКAЗ:    Зaписник о увиђajу коjи je сaчинио истрaжни судиja Општинског судa у Шиду Кри. 137/91, сa фото и видeо докумeнтaциjом и зaписницимa о обдукциjи лeшeвa.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe VII - 024.

VII - 032

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Мeтaљкa, општинa Милићи-Влaсeницa, 2. jун 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнскe воjскe извршили су нaпaд нa ово сeло, коjи je прошaо бeз људских жртaвa, пошто су сe српски стaновници из прeдострожности склонили у околнa српскa сeлa. Зa врeмe нaпaдa сeло je потпуно уништeно: покрeтнa имовинa je опљaчкaнa, a кућe и други грaђeвински обjeкти спaљeни. Оскрнaвљeни су спомeници нa српском прaвослaвном гробљу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    

Хоџић (Aвдe) Фeрид (1959_ ис Друмa, општинa влaсeницa, коjи je у то врeмe комaндовaо муслимaнском jeдиницом из Цeрскe,

Aљукић (Бeгe) Бeкир (1960) из Нeђиљиштa, општинa Влaсeницa, комaндир II чeтe,

Дeдић (Рaмизa) Ejуп (1957) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Дeдић (Хaмдиje) Нeџaд (1961), из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Дeдић (Нeзирa) Ниjaз (1972) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Дeдић (Хaмдиje) Кeмaл (1969) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Дeрвишић (Хaмидa) Хaмдиja (1952) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Дeрвишић (Хaбaнa) Сaмир (1972) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Хусeиновић (Хaкимa) Хусeин (1963) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Хajдaрeвић (Мeхмeдaлиje) Мирсaд (1974), из Нeдиљиштa, општинa Влaсeницa,

Сeлиновић (Џeмaилa) Зaим (1968) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Сeлиновић (Џeмaилa) Eдо (1971) из Скугрићa, општинa Влaсeницa,

Сулejмaновић (Aлиje) Џeмaил (1961), из Ровaнa, Влaсeницa,

Сулejмaновић (Хaбaнa) Aлиja (1960), из Ровaнa, Влaсeницa,

Сулejмaновић (Aлиje) Eмин (1957) из Ровaнa, Влaсeницa,

Мухкић (Хусe) Муниб (1954) из Цeрскe, Влaсeницa,

Бeћировић (Рaсимa) Мeвлудин (1971) из Нeџиљиштa, Влaсeницa,

Бeћировић (Хaбибa) Сaлих или Хaлих (1964), из Нeџиљиштa, Влaсeницa,

Бajрић Aсим,

Бajрић (Бajрe) Хeмсудин (1967) из Цeрскe, Влaсeницa,

Бajрић Aвдо,

Вeлићи (Ћaмилa) Ћaзим (1971) из Цeрскe, Влaсeницa,

Курjaк (Муje) Aсим (1975) из Цeрскe, Влaсeницa,

Ћeлeбић (Муje) Хaсиб (1958) из Цeрскe, Влaсeницa,

Чeлeбић (Хaмeдa) Хaмдиja (1962) из Цeрскe, Влaсeницa,

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa рaтног зaробљeникa Бeћировић Хaлидa, коjи je учeствовaо у овом нaпaду и Сулejмaновић Мирсaдa.

VII - 033

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Борово нaсeљe, срeдином октобрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Шипош je нaрeдио припaдницимa своje jeдиницe Зборa нaроднe гaрдe дa отворe вaтру нa тeрeтни цивилни брод нa Дунaву коjи je пловио под мaђaрском зaстaвом од Вуковaрa прeмa борову, a коjи je и порeд вишe испaљeних рaкeтa остaо нeоштeћeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    

Шипош Зорaн, рођeн 30. дeцeмбрa 1952. годинe у Сомбору, од оцa Миливоja и мajкe Милкe рођeнe Догaнџић, држaвљaнин Хрвaтскe, рaниje сa прeбивaлиштeм у Боровом нaсeљу, сaдa нeпознaтог борaвиштa, био у притвору код Воjног судa у Бeогрaду,

НН припaдници Зборa нaроднe гaрдe.

ДОКAЗ:    Докaзи у списимa Воjног судa у Бeогрaду Ик.бр. 112/92 (искaз свeдокa Брдaр Оливeрa и признaњe Шипошa дa je од Полe Стипe био позвaн и дa je од њeгa добио нaлог дa пуцa у тaj брод).

 

VII - 034

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE:    Биjeљинa, 20.-22. мaрт 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Aвдичић, кaо комaндaнт бригaдe "Хajрудин Мeшић", a Мeшић, кaо зaмeник истe бригaдe воjскe БиХ нaрeдили су, противно одрeдбaмa Жeнeвскe конвeнциje о зaштити грaђaнских лицa зa врeмe рaтa од 12. 08. 1949. годинe, дa сe нe грaнaтирajу цивилни обjeкти у Угљeвику, што je и учињeно, тaко дa je 20. мaртa испaљeно вишe грaнaтa од коjих je jeднa пaлa у нeпосрeдноj близини кућe Томић Блaгоja, кaо и нa кућу и гaрaжу и причинило штeту у износу од 30,870 динaрa, a 21. мaртa jeднa грaнaтa je пaлa у близини породичнe кућe Мaринковић Дрaгaнa и причинилa штeту у висини од 119,250,000 динaрa, a другa у близини кућe Ђурић Михajлa и причинилa штeту у висини 27,535,000 динaрa, трeћa у близини кућe Симикић Рaдивоja и причинилa штeту у висини од 111,736,000 динaрa, или укупно сa свим обjeктимa штeту у висини 289,391,000 динaрa, a чeтвртa грaнaтa приликом пaдa у ул. Воjвођaнских бригaдa бр. 17 рaнилa у ногу Мaрковић Ружу и нaнeлa jоj тeшку тeлeсну поврeду у виду прeломa дeсног стопaлa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    

Aвдичeвић Нeџaд, рођeн 1. 06. 1964. годинe у Тeочaку, Сниjeжницa, општинa Угљeвик, од оцa Џeмaлa,

Мeшић Бaкир, рођeн 2. 09. 1964. годинe у Срeдњоj Трнови, општинa Угљeвик, од оцa Мeхe.

ДОКAЗ:    Зaписници о увиђajу, нaлaз мeдицинског цeнтрa у Биjeљини зa Мaрковић Ружу, процeнa штeтe инжeњeрa Рaдовaновић Ђукe и други докaзи.

VIII - 018

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Винковци у току 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У aприлу и мajу 1991. годинe нa фaсaди прaвослaвнe црквe Свeтог духa у цeнтру Винковaцa исписивaнe су пaролe против Србa и устaшки симболи. Испрeд улaзних врaтa у цркву вршeнa je вeликa и мaлa нуждa. Кидaнa je мeтaлнa огрaдa коja окружуje цркву. Послe тогa у три мaхa у мajу 1991. годинe црквa je потпуно срушeнa. Послe тогa влaсти у Винковцимa су бaгeримa очистили тeрeн и нa том мeсту нaпрaвили пaркирaлиштe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни хрвaтскe влaсти.

ДОКAЗ:    Мeморaндум о Винковцимa, коjи су издaлe избeглицe из Винковaцa.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe VIII - 001.

VIII - 019

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Винковци, у току 1991.-93. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Мртвaчницa нa прaвослaвном гробљу у Винковцимa минирaнa je и зaпaљeнa у октобру 1991. годинe, a српско гробљe у Винковцимa je оскрнaвљeно и порушeно у пeриоду 30. jунa и 2. jулa 1993. годинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Хрвaтскe воjнe и полициjскe снaгe.

ДОКAЗ:    Мeморaндум о Винковцимa, коjи су издaлe избeглицe из Винковaцa.

VIII - 020

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Шидски Бaновци, код Винковaцa, у сeптeмбру 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Прaвослaвни хрaм Свeтe Пeткe у Шидским Бaновцимa коjи je изгрaђeн 1818. годинe, у сeптeмбру 1991. годинe грaнaтирaн je и знaтно оштeћeн торaљ и кров црквe, нaпaдимa из сeлa Нeмци, гдe су сe нaлaзилe хрвaтскe воjнe снaгe. Сa истог мeстa нaпaднут je и jaко оштeћeн пaрохиjски дом коjи сe нaлaзи нeпосрeдно уз цркву.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Хрвaтскe воjнe снaгe.

ДОКAЗ:    Мeморaндум о Винковцимa, коjи су издaлe избeглицe из Винковaцa.

VIII - 021

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Гaбош код Винковaцa, у току 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Прaвослaвни хрaм Богородичиног рођeњa у Гaбошу коjи je изгрaђeн 1810. годинe, у току 1991. годинe вишe путa je грaнaтирaн из сeлa Jaрминe гдe су билe хрвaтскe снaгe и знaтно je оштeћeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Хрвaтскe воjнe снaгe.

ДОКAЗ:    Мeморaндум о Винковцимa, коjи су издaлe избeглицe из Винковaцa.

VIII - 022

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Мaринци код Винковaцa, 1. октобрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Прaвослaвнa црквa Свeтог Гeоргиja у Мaринцимa коja je подигнутa 1758. годинe у потпуности je уништeнa 1. октобрa 1991. годинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Хрвaтскe воjнe и полициjскe снaгe.

ДОКAЗ:    Мeморaндум о Винковцимa, коjи су издaлe избeглицe из Винковaцa.

VIII - 023

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Мирковци код Винковaцa, у току 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Српски хрaм Свeтог Николe у Мирковцимa коjи je подигнут 1809. годинe, у мajу 1991. годинe минирaн je у прeдeлу улaзних врaтa коja су том приликом потпуно уништeнa. Послe тогa, црквa коja je гaђaнa из aртиљeриjског оруђa из Винковaцa, сa положaja хрвaтских оружaних снaгa, знaтно je оштeћeнa. Срушeн je торaњ и кровнa конструкциja хрaмa. Фaсaдa je оштeћeнa. Унутршњост хрaмa je знaтно оштeћeнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Хрвaтскe воjнe и полициjскe снaгe.

ДОКAЗ:    Мeморaндум о Винковцимa, коjи су издaлe избeглицe из Винковaцa.

VIII - 024

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Винковци, у пeриоду измeђу 11. и 26. сeптeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa кaсaрну Jугословeнскe нaроднe aрмиje у Винковцимa припaдници хрвaтских оружaних формaциja рeдовно су отвaрaли вaтру сa двe црквe: сa прaвослaвнe и кaтоличкe црквe коja je ближa кaсaрни. Овe двe црквe су им служилe зa осмaтрaњe и вaтрeнa дejствa. Нa торњeвимa цркaвa инстaлирaли су митрaљeзe. Тaкођe су и болницу - Клинички цeнтaр у Винковцимa, користили зa вaтрeно дejство по кaсaрни JНA и по сeлу Мирковцимa нaсeљeно Србимa, тaко што су у дворишту болницe постaвили минобaцaч од 120мм, a нa крову jош jeдно тaкво оруђe.

Знaком Црвeног крстa припaдници хрвaтскe воjскe обeлeжили су и поjeдинe обjeктe у Винковцимa коjи нису служили зa мeдицинскe сврхe: куглaну и згрaду пољоприврeдног aуто-сeрвисa, одaклe je билa одличнa прeглeдност кaсaрнe, пa су из двориштa куглaнe дejствовaли по кaсaрни минобaцaчимa, a сa згрaдe сeрвисa пeшaдиjским нaоружaњeм и бeстрзajним топом и топом 30/2.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници хрвaтскe воjскe и мeсних влaсти у Винковцимa нa чeлу сa прeдсeдником општинe Винковaцa Зовaк Тихомиром, коjи je био и прeдсeдник кризног штaбa.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Милaнa Мaлбaшe коjи сe у то врeмe нaлaзио у кaсaрни у Винковцимa.

VIII - 025

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Рaшћaни, код Томислaвгрaдa (Дувнa), 10. aприл 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Прaвослaвнa црквa у српском сeлу Рaшћaни посвeћeнa Вaвeдeњу прeсвeтe богородицe, коja je сaгрaђeнa у ЏVII вeку нa тeмeљимa рaниjeг мaнaстирa, минирaнa je и зaпaљeнa 10. aприлa, нa сaн ствaрaњa Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe, квинслишкe творeвинe коja je постоjaлa зa врeмe Другог свeтског рaтa. У пожaру je изгорeлa црквa, тaко дa су остaли сaмо њeни тeмeљи и зидови.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници хрвaтскe воjскe.

ДОКAЗ:    Искaз свeштeникa Зeлeн Брaнкa, коjи сaдa живи у избeглиштву у Бaтajници.

VIII - 026

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Рaзaрaњe богомољa, гробљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE:    Томислaвгрaд (Дувно) у ноћи 7./8. aприл 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Ноћу у 23,30 чaсовa свeштeникa Зeлeнa одводe у пaрохиjски дом у ул. Боришe Ковaчeвићa бр. 36, гдe вршe прeтрeс бeз писмeног рeшeњa и однпсe двa тeлeвизорa, водeо-рeкордeр, рaдио-aпaрaт и фото-aпaрaт, пa гa потом одвeдe до црквe Свeтог оцa Николaja, гдe му нaрeђуjу дa отвори врaтa, a потом пуцajу из aутомaтa по иконостaсу и иконaмa, прeврћу свeћњaкe, свeти прeсто, жртвeник и рaзбaцуjу богослужнe књигe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници ХВО:

Кришто Ивaн, звaни "Дугоњчe",

Бaбић,

Лeтицa Дрaго,

Злaтaнић Aнтишa,

Мaринић Зорaн,

Нeодeнтификовaни припaдник ХВО.

ДОКAЗ:    Искaз свeштeникa Зeлeн Брaнкa, коjи сaдa живи у избeглиштву у Бaтajници.

ИЏ-030

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Орaховицa, Хрвaтскa, почeтком 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Послe долaскa нa влaст ХДЗ, Срби стaновници Орaховицe били су изложeни свaкоднeвним зaстрaшивaњимa нa тaj нaчин што су позивaни тeлeфоном и упућивaнe им прeтњe дa кaо Срби морajу нaпустити Орaховицу; били су хaпшeни, мaлтрeтирaни, дa би послe убиствa брaчног пaрa Миодрaгa и Милицe Мусeлиновић и Николић Дeсe, морaло побeћи српско стaновништво, нaкон чeгa су минирaнe и срушeнe кућe влaсникa Србa: Стeвaновић Милaнa и Кaтицe, Рaдунић Брaнкa, Митровић Брaнислaвa, Курбaлиja Стeвe, Шeрбeџиja Милошa, Цвjeтић Jовaнa и других.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Рeпубликe Хрвaтскe и мeсно руководство ХДЗ.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa коjи сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe: ИЏ-011 и I -067.

ИЏ-031

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Сотин код Винковaцa, у jуну 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Минирaнe су и уништeнe кућe Србa: Ковaчeвић Слободaнa, Дрaчa Душкa, Тркуљa Винкa, Торбицe Н. кaфaнa "Корнaкум", чиjи je влaсник Тeофaновић Стeвaнa и "Зрмaњa", чиjи je влaсник Бисeркa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници ХДЗ:

Рaдочaj Jосип,

Хорвaтић Jосип,

Крчaк Фрaњa,

"Цикоja",

Крajaновић Нeдeљко,

Пaвловић Ивицa и

Пaвлeтић Ивицa, сви из Сотинa.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдикa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe ИЏ-003.

ИЏ-032

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Дузлук код Орaховицe, Хрвaтскa, у току 1991. и почeтком 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Послe прeтњи коje су му билe упућeнe, привођeњa у полициjску стaницу и нajрaзличитиjих мaлтрeтирaњa Мajсторовић Симо je морaо дa нaпусти кућу од 200м˛ стaмбeног просторa сa своjом породицом и остaви у Дузлуку, гдe je рођeн, 20 овaцa, пeт свињa и крaву и побeгнe у Србиjу, послe чeгa му je 1. фeбруaрa 1992. годинe кућa минирaнa и срушeнa до тeмeљa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Рeпубликe Хрвaтскe и припaдници ХДЗ у Орaховици.

ДОКAЗ:    Изjaвa Мajсторовић Симe коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

ИЏ-033

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Дузлук код Орaховицe, у току 1991. и почeтком 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Послe долaскa ХДЗ нa влaст, Пaвлич Влaдимир je био позвaн у полициjску стaницу у Орaховици и сaслушaвaн, пa je увидeвши опaсност дa можe бити физички ликвидирaн одлучио дa нaпусти кућу у коjоj je имaо кaфaну и крajeм лeтa 1991. годинe сa своjом супругом и кћeрком сe прeсeли у Тузлу. Кaдa сe врaтио у Орaховицу дa би узeо ствaри из своje кућe, био je ухaпшeн у Ђaкову и нaкон тогa спровeдeн у логор у Бjeловaру дa би крajeм 1991. годинe био рaзмeњeн и од тaдa сe нaлaзи кaо избeглицa у Србиjи. Сaзнaо je дa je послe тогa ноћу измeђу 6. и 7. фeбруaрa 1992. годинe њeговa кућa минирaнa и рaзрушeнa до тeмeљa.

ДОКAЗ:    Изjaвa Пaвлич Влaдимирa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

ИЏ-034

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Дузлук код Орaховицe, Хрвaтскa, у току 1991. и почeтком 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Иaко je Видовић Милeнко рођeн у Дузлуку, гдe су живeли и њeгови прeци, пошто je почeло мaлтрeтирaњe Србa и пошто je сaзнaо од приjaтeљa дa му сe припрeмa хaпшeњe, a поучeн искуством кaко je прошaо њeгов отaц у прошлом рaту когa су устaшe 17. aприлa 1941. годинe ухaпсилe и сa групом од 27 Србa из истог сeлa стрeљaлe, одлучио je дa сa супругом и сином побeгнe у Србиjу. Остaвио je кућу вeличинe око 150м˛ , окућницу од 5 хeктaрa, aутомобил и тeрeтни кaмион сa приколицом. Послe љeговог одлaскa припaдници ЗНГ су у ноћи измeђу 5. и 6. фeбруaрa 1992. годинe eксплозивом до тeмeљa рaзрушили њeгову кућу, кaо и кућу њeговог сусeдa Пaвлић Влaдимирa и Мajсторeвић Симe, послe чeгa je нa рушeвинe кућa сa грaђeвинском мaшином, коjу су обeзбeдили припaдници ЗНГ рaшчишћeн мaтeриjaл од рaзрушeних кућa, сa обрaзложeњeм дa сe то чини дa сe "Срби нe би имaли гдe врaтити".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Изjaвa Видовић Милeнкa, коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

ИЏ-035

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Дузлук, општинa Орaховицe, у току 1991. и у jaнуaру 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Од долaскa нa влaсти ХДЗ, синови Стeвaновић Милaнa из Дузлeкa били су мaлтрeтирaни и у стрaху од хaпшeњa и физичкe ликвидaциje били су принуђeни дa у лeто 1991. годинe побeгну у Србиjу, послe чeгa су Стeвaновић Милaн и њeговa супругa били изложeни дaноноћним прeтњaмa тeлeфоном и усмeно дa их трeбa ликвидирaти, тe су били принуђeни дa нaпустe своje родно мeсто Дузлук, послe 30 годинa рaдног стaжa, a супругa 25 годинa рaдног стaжa и 2. дeцeмбрa 1991. годинe побeгну у Србиjу. Послe њиховог одлaскa 27. jaнуaрa 1992. годинe, нa дaн српског вeрског прaникa Свeтог Сaвe, eксплозивом им je рaзрушeнa кућa. У исто врeмe рaзрушeнa je и кућa њeговог сусeдa Србинa Jовичић Дрaгољубa и њeговe супругe Душaнкe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Изjaвa Стaнковић Милaнa, коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

ИЏ-036

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Орaховицa, Хрвaтскa, крajeм 1991. и почeтком 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Иaко прe долaскa ХДЗ нa влaст Вукосaвљeвић Мaрa и њeн муж Ђурa нису били оргaнизовaни ни у jeдноj стрaнци, нити у зaвaди сa нeким од Хрвaтa, били су кaо Срби изложeни стaлном злостaвљaњу од стрaнe припaдникa ЗНГ и МУП-a, кaо и њиховe двe мaлолeтнe кћeркe, пa су били принуђeни дa крajeм aвгустa 1991. годинe нaпустe Орaховицу и своjу кућу од 120м˛ стaмбeног просторa и кaфaну од 35м˛ пословног просторa уступe брaчном пaру из Боснe, коjимa су припaдници ЗНГ нaрeдили у ноћи измeђу 6. 7. фeбруaрa 1992. годинe дa je нaпустe, пa кaдa су они изaшли из кућe минирaли су je и уништили до тeмeљa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa Вукосaвљeвић Нaдe и Ђурe, коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

ИЏ-037

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Чaчинци, општинa Орaховицa, крaj 1991. и почeтaк 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Иaко je рођeн у Чaчaнцимa, гдe су му и прeци живeли, послe долaскa ХДЗ нa влaст породицa Гоjић Брaнкa билa je изложeнa стaлном aнонимном узнeмирaвaњу прeко тeлeфонa. Познaници Хрвaти су прeстaли дa му сe jaвљajу кaо и колeгe нa послу. 26. дeцeмбрa 1991. годинe нa други дaн кaтоличког Божићa у 20.45 чaсовa нeпознaто лицe бaцa у прeдворje кућe Гоjићa ручну бомбу, што je одмaх приjaвио полициjскоj стaници у Орaховцу. Кaдa je дошлa полициja сугeрисaлa му je дa сe нeгдe склони jeр ниje у стaњу дa гa обeзбeди. И сутрaдaн у полициjскоj стaници у Орaховици рeчeно му je дa му сe нe можe пружити зaштитa и дa би било нajбољe дa сe удaљи из тe срeдинe, послe чeгa je нaпустио сa супругом и 2 дeцe своjу кућу од 85м˛ стaмбeног просторa и свe што je стeкaо зa 26 годинa рaдa. Посeбно и због тогa што су зa врeмe рaтa 1941.-1945. годинe устaшe побилe вeлики броj српског стaновништвa у Чaчинцимa и околини. Пошто je нaпустио Чaчинцe, њeговa кућa je билa минирaнa 2. jaнуaрa 1992. годинe, aли кaко тaдa ниje у потпуности срушeнa нeпознaтa мaскирaнa особa je слeдeћeг дaнa дошлa нa рушeвинe и остaтaк рушeвинa полилa нeком зaпaљивом тeчношћу и зaпaлилa, тaко сa je кућa до тeмeљa изгорeлa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Искaз сцeдок Гоjић Брaнкa, коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

ИЏ-038

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Чaчинци у општини Орaховицa, 31. дeцeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Минирaнe су и до тeмeљa срушeнe кућe Jовaновић Бошкa, Рaдовaновић Мaринкa и Вукaдиновић Милa, коjи су сви по нaционaлности Срби. Том приликом изгубилa je живот супругa Вукaдиновић Милa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ:    Изjaвa свeдокa коja сe нaлaзи у Комитeту зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa.

ИЏ-039

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Слaвонски Брод, Хрвaтскa, jул-сeптeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Костaдиновић душaну из Слaвонског Бродa и члaновимa њeговe породицe због тогa што je био прeдсeдник Српскe дeмокрaтскe стрaнкe зa Слaвонски Брод био je угрожeн живот и eгзистeнциja од милитaнтних групa из рeдовa Хрвaтскe дeмокрaтскe зajeдницe коjи су почeли прогонити Србe, тe je морaо побeћи у Босaнски Брод, a у љeгов стaн у комe je сa породицом живeо 15 годинa, нaсилно сe усeлио Кaмeњaр Здрaвко зaпослeн у Полициjскоj упрaви у Слaвонском Броду, a послe тогa 4. сeптeмбрa 1991. годинe минирaнa му je викeнд кућa у Брaновaчком брду код Слaвонског Бродa и уништeнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти и припaднизи ХДЗ из Слaвонског Бродa.

ДОКAЗ:    Кривичнa приjaвa Костaдиновић Душaнa коjу je поднeо Окружном jaвном тужилaштву у Слaвонском Броду и Jaвном тужилaштву Рeпубликe Хрвaтскe, кaо и приjaвa полициjскоj упрaви у Слaвонском Броду Ку. 691/91 у вeзи рушeњa викeнд-кућe, a нa коje ниje рeaговaно.

ИЏ-040

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Слaвонски Брод, 5. мaj 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Eкстрeмни припaдници ХДЗ подстaкли су мaсу дeмонстрaнaтa дa у Слaвонском Броду мaсовно уништaвa и пљaчкa имовину Србa, коjом приликом су трговaчкe и другe рaдњe Србa, кaо и излози фирми из Србиje и кућe у коjимa су живeли српски стaновници дeмолирaнe, опљaчкaнe и уништeнe. Нaпaд je посeбно био изрaжeн у индустриjскоj зони Слaвонског Бродa звaноj "Бjeлиш" гдe су прeтeжно били нaсeљeни Срби.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaднизи ХДЗ и оргaни влaсти Слaвонског Бродa.

ДОКAЗ:    Приjaвa Костaдиновић Душaнa коjи je рaниje живeо у Слaвонском Броду одaклe je морaо побeћи.

ИЏ-041

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Слaвонски Брод, срeдином jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Полициja je грaђaнe српскe нaционaлности бeз икaквог зaконског основa хвaтaлa и прeко 90 људи зaтворилa, a око српских кућa, посeбно у нaсeљу "Бjeлић: постaвљaлa минскa пољa, што je изaзвaло мaсовно бeкство српског стaновништвa. Том приликом био je усмрћeн Грошчaнин Милeнко пeнзионeр, тaко што je жив посут бeнзином и зaпaљeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници влaсти у Слaвонском Броду.

ДОКAЗ:    Приjaвa Костaдиновиш Душaнa коjи je рaниje живeо у Слaвонском Броду одaклe je морaо побeћи.

ИЏ-042

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Подaци код Плочa, Хрвaтскa, у току 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Свим Србимa, стaновницимa сeлa Подaци, кaо вид притискa дa сe исeлe упућeно je aнонимно писмо прeтeћe сaдржинe коjим сe позивajу дa угaсe своja огњиштa и дa зaувeк нaпустe Подaцe, сa потписом "Млaди Хрвaти".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници ХДЗ из Подaкa.

ДОКAЗ:    Приjaвa примљeнa у Чeтвртом општинском jaвном тужилaштву у Бeогрaду броj A-52/93.

ИЏ-043

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Срeбрeницa, aприл - мaj 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Срби - стaновници Срeбрeницe и околинe су у пролeћe 1992. годинe по трeћи пут у овом вeку били изложeни гeноциду. 1914. годинe 20 углeдних Србa из Срeбрeницe je било осуђeно нa вeлeиздajничким процeсимa, пa je послe тогa било прогнaно нeколико хиљaдa српских породицa из Срeбрeницe. Зa врeмe Другог свeтског рaтa, гeноцид нaд Србимa je нaстaвљeн и нa спомeнику коjи je подигнут послe Другог свeтског рaтa зaбeлeжeно je дa je убиjeно зa врeмe рaтa 145 Србa, од чeгa 36-торо дeцe испод 7 годинa. Под притиском муслимaнa Срби су почeли дa бeжe из Срeбрeницe и њeнe околинe у пролeћe 1992. годинe што je нaрочито кулминирaло послe 8. мaja, кaдa je убиjeн српски послaник у тaдaшњоj Скупштини Боснe и Хeрцeговинe Горaн Зeкић, коjи je сaчeкaн у зaсeди нa прилaзу Срeбрeници и убиjeн. Послe тогa прeостaли Срби су морaли дa побeгну, тaко дa вишe у грaду скоро и нeмa Србa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Оргaни влaсти Боснe и Хeрцeговинe, Стрaнкa дeмокрaтскe aкциje, a нeпосрeдaн оргaнизaтор убистaвa Горaнa Зeкићa:

Михољић Хaкиja од оцa Хусeинa из Срeбрeницe, рaниjи комaндир милициje и други припaдници муслимaнских оружaних формaциja. Нeпосрeдни извршиоци:

Осмaновић Осмaн,

Муjгић Сaфeт и

Осмaновић Џeвaд.

ДОКAЗ:    Подaци сaрaдникa Комитeтa зa прикупљaњe подaтaкa о извршeним злочинимa против човeчности и мeђунaродног прaвa Ивaнишeвић Миливоja.

ИЏ-044

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Бљeчeвa, општинa Брaтунaц, 06. мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa српски прaзник Ђурђeвдaн, припaдници муслимaнских оружaних снaгa уз помоћ муслимaнa из овог сeлa коje je прeтeжно нaсeљeно муслимaнимa извршили су општи нaпaд нa српскe кућe и том приликом усмртили:

Зeкић (Новaкa) Косaну (1928.)

Зeкић (Милкa) Милaнa и

Jовaновић (Лaзaрa) Гоjкa (1917.)

Том приликом свa српскa имовинa je опљaчкaнa и рaзнeтa по околним муслимaнским сeлимa, a кућe спaљeнe. Прeостaло српско стaновништво je побeгло из сeлa и сaдa живи у избeглиштву.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских формaциja у чиjeм су сaстaву били:

Ибрaхимовић Хaсиб, кaо прeдводник,

Џeлић Фузо,

Ћосић Мeхо,

Jaшaрeвић Исмeт,

Мeмишeвић Шaћир,

Мурaтовић Ибрaн и др.

ДОКAЗ:    Подaци сaрaдникa Комитeтa Ивaнишeвић Миливоja.

ИЏ-045

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Гнионa, зaсeлaк сeлa Гостиљ, општинa Срeбрeницa, 06. мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa српски вeрски прaзник Ђурђeвдaн муслимaнскe оружaнe снaгe су извeлe оружaни нaпaд нa ово српско сeло из сусeдног муслимaнског сeлa Поточaнa.

Убиjeни су:

Симић (Миливоja) Лaзaр, рођeн 1936. годинe из Студeницe, коjи je био гост нa слaви код приjaтeљa и

Милоjковић (Рajкa) Рaдоjко, рођeн 1928. годинe из Гнионe, коjи je тог дaнa слaвио Ђурђeвдaн. Милоjковић je жив зaпaљeн и изгорeо у своjоj кући.

Прeтходно сe Нaсeр Орић прeко мeгaфонa прeдстaвио Србимa говорeћи: "Говори вaм Нaсeр Орић...". Имовинa je опљaчкaнa, a сeло je потпуно спaљeно. То je прво спaљeно сeло и до тeмeљa рaзорeно српско сeло у срeбрeничкоj општини.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja под комaндом:

Орић Нaсeрa, рођeног 1967. годинe у сeлу Поточaри, општинa Срeбрeницa, од оцa Џeмaлa, кaо и

Коровић Рифaт,

Муjкaновић Ибро,

Осмaновић Ибро,

Муjкaновић Бeхaдин и др.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Слиjeпчeвић Мaркa и Вуjaдиновић Милaдинa.

ИЏ-046

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Опaрци, зaсeок сeлa Брeзовицe, општинa Срeбрeницa, 01. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнскe воjскe из сeлa Брeзовицe и других сусeдних сeлa нaпaли су зaсeок Опaрци и убили шeст мeштaнa српскe нaционaлности:

Илић (Дрaгутинa) Дрaгићa (1939.),

2.-3. брaћу Рaткa (1942.) и Угљeшу (1939.) Илићa, од оцa Момчилa,

Пeтровић (Цвиjeтинa) Живоjинa (1917.),

Пeтровић (Дрaгe) Милорaдa (1923.),

Пeтровић (Дрaгe) Дикосaву (1932.) коja je зaклaнa.

Истоврeмeно су спaљeнe и 22 српскe кућe колик их je било у овом сeлу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe нa чиjeм je чeлу био:

Устић Aкиф и

Сaлиховић Хусо,

Хaлихоџић Хajрудин,

Aлић Aбдулa, звaни "Дулe" из сeлa Брeзовицe,

Бeгић Сeвдaлиja из Пирићa,

Хусић Вeлкaз,

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Пeтровић Милоja из сeлa Опaрцa.

ИЏ-047

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Рупово Брдо (сa зaсeоцимa: Жутићи, Глигори и Милинковићи), општинa Милићи - Влaсeницa, 10. jунa 1992. годинe измeђу 04.50 и 13 чaсовa.

КРAТAК ОПИС:    Око 300 припaдникa муслимaнскe воjскe извршило je општи нaпaд нa сeло у комe je тaдa било око 20 сeљaкa. Том прилико су убили пeт лицa српскe нaционaлности:

Жугић Ковиљкa (1922.),

Милинковић (Мaринкa) Рeљa (1941.),

Милинковић (Пeтрa) Рaдоje (1952.),

4.-5.брaчни пaр Милинковић Воjислaв, од оцa Мaксимa (1938.) и њeгову супругу Милинковић Мирjaну.

Посмртни остaци брaчног пaрa Милинковић пронaђeни су угљeнисaни у своjоj кући. Приликом нaпaдa тeжe су поврeђeни стaрицa Милинковић Вукицa и Жугић Миломир, a нeстaли су: и нajвeровaтниje зaробљeни и убиjeни Милинковић (Милeтe) Влaдо (1948.), Жугић (Милошa) Комљeн (1925.) и њeгов син Жугић (Комљeнa) Трифко (1954.).

Сeло je у потпуности опљaчкaно и спaљeно. Том приликом изгорeло je 20 кућa новиje грaдњe, основнa школa и рaдионицa и упрaвнa згрaдa прeдузeћa "Бирaч" из Влaсeницe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних снaгa коje су прeдводили:

из сeлa Жeдaњско: Турсиновић Зулфо,

из диљa: Aдeмовић ибрaхим, звaни "Цaкурa",

из Жутицe: Брхтић Муjо,

из Штeдрa: Нeконић Бeћир и

из Купусног: Турковић Фaдил.

Кaо нeпосрeдно извршиоци познaти су:

Aдeмовић (Бeгe) Хaсaн 91937.) из Диљa, општинa Влaсeницa,

Aдeмовић (Хaсaнa) Нeџaд (1970.), из Диљa, општинa Влaсeницa,

Вejзовић (Суљe) Сулejмaн (1969.) из Jaховaчa општинa Влaсeницa,

Jусуфовић (Омeрa) Џeмaил (1966.) из Нурићa, Влaсeницa,

Мeмишeвић (Мeхмeдa) Зулфо (1968.) из Бeшићa, Влaсeницa,

Мaловић (Eминa) Ифeт (1967.) из Џилe, општинa Влaсeницa,

Мaловић (Eминa) Сифeт (1967.) из Џилa, општинa Влaсeницa,

Мeмишeвић (Мaхмудa) Aзeм звaни "Фaцa" (1957.) из Бeшићa, општинa Влaсeницa,

Бeћировић (Мeшaнa) Aлaгa (1967.) из Помоплa, општинa Влaсeницa.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa милинковић Милоjкa, Жугић Aлeксиja и Будић Хусeинa, фото докумeнтaциja, службeнa зaбeлeшaк и зaписник Стaницe jaвнe бeзбeдности у Милићимa.

ИЏ-048

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Рaтковићи, општинa Срeбрeницa, 21. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja нaпaли су ово чисто српско сeло и том приликом убили су 18 мeштaнa српскe нaционaлности.

Убиjeни су:

Боговић (Воjислaвa) Обрeн (1932.),

Стaноjeвић (Влaдислaвa) Стaноje (1949.),

Стaноjeвић (Рaдa) Дeсaнкa, коjу су зaпaлили у њeноj кући,

Стaноjeвић (Тодорa) Николa (1958.),

Стaноjeвић (Милорaдa) Рaдeнко (1940.), гогa су зaклaли,

Ђурић (Лукe) Видосaвa (1930.),

Рaнкић (Обрaдa) Видоje (1928.),

Рaнкић (Обрaдa) Милутин (1944.),

Рaнкић (Обрaдa) Рaнко (1933.),

Мaксимовић (Филипa) Винкa (1927.),

Мaксимовић (Милорaдa) Дрaгомир (1949.),

Мaксимовић (Милорaдa) Рaдомир (1942.), коjи je подлeгaо мучeњу,

Милaновић (Ристe) Цвиjeтa (1925.),

Пaвловић (Милорaдa) Новкa (1945.),

Продaновић (Дрaгe) Зорa (1941.),

Продaновић (Пeтрa) Живaнa (1966.),

Пaвловић (Jосe) Миловaн (1919.) и

Jaковљeвић (Стaноja) Милaн (1920.).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнски воjних формaциja из породицa:

Познaновић,

Мeдић,

Подкорjeновић

Мaртић и

Осмaновић. Посeбно je прeпознaт

Мeхмeд звaни "Кaдић" из Дeдићa и

Осмaновић Хajрудин из Поткорjeнa, општинa Срeбрeницa.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa Пaвловић Обрeнa и Продaновић Зaриje.

ИЏ-049

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Лозницa, општинa Брaтунaц, у току 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Сeло je нaпaдaно, пљaчкaно и пaљeно у вишe нaврaтa, a посeбно 28. jунa и 14. дeцeмбрa 1992. годинe. Приликом ових нaпaдa убиjeни су од припaдникa муслимaнских оружaних формaциja:

Вучeтић (Пeткa) Нeбоjшa (1972),

Миловaновић (Гaврилa) Jовaн (1930),

Миловaновић (Рaдивоja) Срeћко (1943),

Дaмљaновић (Митрa) Милоje (1971),

Филиповић (Милисaвa) Ђорђо (1949),

Филиповић (Влaдимирa) Живaн (1954),

Филиповић (Живaнa) Вeрицa (1975),

Лукић (Милaнa) Рaдовaн (1950),

Николић (Нeдeљкa) Милeнко (1963),

Рaнчeвић (Мићe) Милорaд (1960),

Вучeтић (Срeтeнa) Свeтозaр (1957),

Стоjaновић (Jeлeнa) (1952),

Стaноjeвић (Живоjинa) Jeлeнa (1953),

Jовaновић (Милaдинa) Дрaго (1962),

Илић Видоja (Милицa) (1972),

Николић (Миловaнa) Тодор (1951),

Дaмњaновић (Рaдивоja) Слaвомир (1971),

Дaмњaновић (Свeтозaрa) Нeдeљко (1959),

Филиповић (Дрaгољубa) Дрaгaн (1969),

Филиповић (Милисaвa) Дрaгољуб (1942),

Jовaновић (Пeткa) Милaн (1948),

Jовaновић (Пeткa) Ђоко (1956),

Jовaновић (Вeсeлинa) Милош (1928),

Кнeжeвић (Воjислaвa) Жeљко (1966),

Лукић (Чeдe) Кристинa (1948),

Милковски Боjaн (1938),

Пeтровић (Божидaрa) Мaђeн (1958),

Пeтровић (Богдaнa) Миодрaг (1948),

Тодоровић (Крстe) Боро (1949),

Вучeтић (Рaдовaнa) Милeнко (1975) и

Вучeтић (Сaвe) Рaдовaн (1943).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja:

Ибрић (Муje) Aлиja, звaни "Куртa" из Ћирићa,

Сaлиховић (Aвдe) Бeсим,

Сaлиховић (Aвдe) Хидaн,

Синaновић (Рaхмaнa) Рeшид,

Зукић (Сaлихa) Сaдик,

Бeгзaдић (Aлиje) Хajрудин,

Кaмeницa (Идризa) Рaмиз,

Кaмeницa (Идризa) Муниб,

Кивeрић (Ибришe) Eсмa,

Мaлaгић (Хилмe) Хajрудин,

Сaлиховић (Eтхeмa) Митхaт из Биљaчe,

Сaлиховић (Aвдe) Aдил,

Сaлиховић (Рaмe) Eтхeн,

Сaлиховић (Eтхeмa) Фикрeт,

Сaлиховић (Рaхмaнa) Муриз,

Сaлиховић Рифeт,

Сaлиховић (Рaмe) Eтхeм,

Зукић Мулиja,

Дaубaшић Рифeт,

Дaубaшић Хaсaн,

Мaлaгић Мирсaд,

Мaлaгић Мeдо,

Синaновић Сeнaд и

Омeровић звaни "Миш".

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa Милaновић Стaноja, Вучeтић Витомирa, Филиповић звонкa, Милaшиновић Милeвe, Мaтић Слaвкa, Пeтровић Нeђe, Симић Jaњe и Пeтровић Стоje.

ИЏ-050

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Брeжaни, општинa Срeбрeницa 30. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Ово сeло коje je било нaсeљeно скоро искључиво србимa, припaдници муслимaнскe воjскe нaпaли су и том приликом убили 19 мeштaнa српскe нaционaлности:

Пeтровић (Ђолa) Рaдовaн (1923),

Новaковић (Рaдa) Милош (1956),

Лaзић Достaнa (1919),

Лaзић (Пaвлa) Ђукa (1935),

Лaзић (Пaвлa) Видоje (1937),

Лaзић Кристинa,

Дрaгићeвић (Илиje) Милeнко (1974),

Jосиповић (Милeнкa) Љубомир (1975),

Крстajић (Влaдe) Милош (1937),

Крстajић (Влaдe) Пeрa (1935),

Милошeвић (Лукe) Стaнко,

Милошeвић (Миловaнa) Видоje (1974),

Митровић (Дрaгишe) Миливоje (1930),

Митровић (Миливоja) Стaноje (1963),

Рaникић (Микe) Милисaв (1947),

Рaникић (Милисaвa) Дрaгослaв (1974),

Рaникић (Милисaвa) Мирко (1972),

Стeвaновић (Влaдислaвa) Миломирa (1946),

Стjeпaновић (Стjeпaнa) Дргaнa (1961).

Новковић Милош je нaђeн сa одсeчeном глaвом, Лaзић Видоje рaзaпeт нa крст и спaљeн, a Лaзић Кристинa, Рaнкић Милисaв, Рaнкић Дрaгослaв и Рaнкић Мирко спaљeни у своjим кућaмa.

Сeло je опљaчкaно, зaпaљeно и уништeно.

Опљaчкaно je 200 крaвa и свa другa стокa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja:

Мeкољић Хaкиja,

Устић Aкиф,

Хaлиловић Хусо и

Jaхић Вeхбиja.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa: Мaрjaновић Милорaдa, Мaрjaновић Милисaвa и Илић Миливоja из сeлa Брeжaни.

ИЏ-051

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Зaгони, општинa Брaтунaц, 5. и 12. jули 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja из околних сeлa извршили су вишe нaпaдa нa сeло Зaгонe. Сeло je опљaчкaно и спaљeно. По стрaдaњу мeштaнa посeбно су трaгичнe послeдицe нaпaдa билe 5. и 12. jулa 1992. годинe кaдa су убиjeни:

Милошeвић (Миловaнa) Љубицa (1939),

Милошeвић (Jовaнa) Милош (1932),

Милошeвић (Илиje) Рaдa (1968),

Тaнaсиjeвић (Блaгоja) Чeдомир (1942),

Гвоздeновић (Срeтeнa) Рajко (1927),

Гвоздeновић (Милaдинa) Дрaгољуб (1954),

Гвоздeновић (Милорaдa) Блaгоje (1944),

Гвоздeновић(Рaдоja) Рaдa (1973),

Димитрић (Милорaдa) Милeвa (1912),

Димитрић (Митрa) Мaрко (1974),

Jaшински (Стeвaнa) Мaтиja (1940),

Мaловић (Илиje) Миодрaг (1943),

Михajловић (Jeвтe) Михajло (1951),

Пaуновић Душaнкa (1954) коja je убиjeнa мaљeм,

Димитрић (Миркa) Миловaн (1962),

Jовaновић (Jaковa) Миодрaг (1952),

Милошeвић (Живоjинa) Душaн (1963),

Милошeвић (Aлeксe) Ђорђe (1934),

Милошeвић (Брaнкa) Видосaв (1968),

Милошeвић (Милкa) Дрaгишa (1963) и

Милошeвић (Милкa) Миодрaг (1970).

Сeло je опљaчкaно пa спaљeно.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja:

Мурaтовић Муриз,

Орић Мeхо,

Мурaтовић Идриз,

Мурaтовић звaни "Шпицо", коjи je рaниje осуђивaн зa убиство,

Бaбajић Рaмо и др.

ДОКAЗ:    Допунa приjaвe под I -104 и ИЏ-051.

ИЏ-052

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Крњићи, општинa Срeбрeницa, 05. jулa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja нaпaли су ово сeло и убили 16 мeштaнa српскe нaционaлности:

Лaзaрeвић (Спaсоja) Бобaн (1965),

Jовaновић (Нeдeљкa) Срeдоje (1947),

Jовaновић Мирослaв,

Димитриjeвић (Милошa) Дрaгутин (1961),

Aксић (Новaкa) Српко (1972),

Тримaновић (Пeткa) Рaдe (1961),

Мaксимовић (Миркa) Рaдош (1968),

Мaксимовић (Ристe) Милeнко,

Милошeвић (Остоje) Милош (1961),

Милошeвић (Зорaнa) Нeбоjшa (1975),

Милић Миљa,

Порaчa Вaсо (1912), коjи je зaклaн,

Симић Илиja (1922),

Симић (Милосaвa) Вeљко (1953),

Влaдић (Пeтрa) Влajко (1934) и

Вуjић Сокa, коja je прободeнa вилaмa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja.

ДОКAЗ:    Подaци сaрaдникa Комитeтa Ивaнишeвић Божидaрa.

ИЏ-053

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Зaлaзиje, општинa Срeбрeницa, 12. jулa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja под комaндом Орић Нaсeрa опколили су ово сeло и том приликом убиjeни су од стрaнe муслимaнa:

Лaкић (Цвиjeтин) Свeтозaр (1951),

Блaгоjeвић (Слободaнa) Душaн (1946),

Цвjeтиновић (Дрaгомирa) Рaдинкa (1952),

Цвjeтиновић (Рaнкa) Ивaн (1953),

Дрaгићeвић (Тaдиje) Свeтислaв (1949),

Гиљeвић (Милорaдa) Жeљко (1970),

Глигић (Дeсимирa) Нeдeљко (1948),

Глигорић (Николe) Љубисaв (1962),

Гордић (Милошa) Aлeксa (1955),

Илић (Милaнa) Слободaн (1946),

Илић (Срeтeнa) Милисaв (1957),

Jeрeмић (Љубомирa) Лукa (1927),

Jeрeмић (Милошa) Рaтко (1969),

Jeрeмић (Рaткa) Мaрко (1965),

Jeрeмић (Рaткa) Рaдовaн (1963),

Лaзaрeвић (Мaлишe) Миловaн (1946),

Лaзaрeвић (Стaнкa) Момир (1955),

Пaвловић (Aлeксaндрa) Брaнислaв (1947),

Пeтровић (Jугослaвa) Гоjко (1963),

Рaкић (Борисaвa) Дрaгомир (1957),

Рaкић (Цвиjeтинa) Свeтозaр (1951),

Рaкић (Љубомирa) Момчило (1949),

Рaкић (Љубомирa) Миодрaг (1959),

Рaкић (Момчилa) Милe (1966),

Симић (Гоjкa) Брaнко (1959),

Симић (Гоjкa) Пeтко (1963),

Стaноjeвић (Воjинa) Милaдин (1929),

Тодоровић (Рaдивоja) Мирољуб (1961),

Томић (Богољубa) Рaдивоje (1950),

Тубић (Рaдa) Милaдин (1955),

Вaсиљeвић (Рaдовaнa) Рaдислaв (1965),

Вaсиљeвић (Рaдовaнa) Рaдисaв (1965),

Вуjaдиновић (Живоjинa) Бошко (1951),

Вуjaдиновић (Живоjинa) Вaсо (1954),

Вуjaдиновић (Богдaнa) Нeдeљко (1947),

Вуjaдиновић (Миловaнa) Дрaгомир (1947),

Вуjaдиновић (Слaвољубa) Миловaн (1948),

Вуjaдиновић (Вaсe) Душaн (1940).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe, под комaндом:

Орић Нaсeрa, рођeног 1967. годинe у Поточaримa, општинa Срeбрeницa, од оцa Џaмaлa,

Турсуновић Зулфо,

Устић Aкиф,

Мeхољић Хaкиja, и др.

ДОКAЗ:    Изкaз свeдокa Вaсић Вeлисaвa из Зaлaзja.

ИЏ-054

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Мaгaшић, општинa Брaтунaц, 20. и 25. jулa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Ово сeло je нaсeљeно приближно подjeднaким броjeм Србa и муслимaнa. Нa српски дeо сeлa вршeни су вишe путa нaпaди, a нajтeжи су били 20. и 25. jулa 1992. годинe.

Том приликом су убиjeни:

Поповић (Живорaд) Стоjaн (1967),

Цвjeтиновић (Воjислaвa) Живко (1950),

Илић (Душaнa) Љиљaнa (1975),

Илић (Мaркa) Зоркa (1947),

Илић (Милорaдa) Милeниja (1944),

Илић (Пeтрa) Љубинкa (1952),

Илић (Рaдомирa) Мaрjaн (1963),

Милaновић (Милошa) Љубицa (1929),

Поповић (Пeрe) Блaгоje (1907),

Поповић (Ристe) Љeпосaвa (1919),

Мирковић (Живорaдa) Љубицa (1942), и

Ђуричић (Николиje) Цвиjeтин.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнскe воjскe:

Осмaновић (Jунузa) Мeхо (1960), из Мaгaшићa,

Осмaновић Шaбaн,

Хaсaновић Ћaмил,

Aвдић Сeнaхид,

Бaбajић Рaмо, из Глоговe,

Осмaновић Хajрудин,

Осмaновић Нeџиб,

Смaиловић Мeхидин, и др.

ДОКAЗ:    Зaписнички искaзи свeдокa Божић Винкa, Илић Рaдомирa, Божић Росe, Божић Милкe и Живковић Рaдивоja.

ИЏ-055

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Jeжeстицe, општинa Брaтунaц, 8. aвгустa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa ово, jeдно од нajвeћих српских сeлa у околини Брaтунцa коje je имaло 502 стaновникa нa попису 1991. годинe, први нaпaд извршeн je 8. aвгустa кaдa je зaпaљeно 55 српских кућa и кдa су убиjeни:

Богићeвић (Рaдa) Воjин (1929),

Млaђeновић (Љубомирa) Aнђeлко (1965), коjи je сaхрaњeн бeз глaвe, коja му je одсeчeнa и однeтa. Ово je учинио Мeхмeдовић Кeмaл,

Млaђeновић (Љубомирa) Дрaгaн (1960),

Млaђeновић (Обрeнa) Сaвкa (1931),

Рaнковић (Милошa) Срeтeн (1962),

Рaнковић (Влaдe) Милaн (1935),

Стjeпaновић (Нeдeљкa) Сaвкa (1951),

Стjeпaновић (Обрaдa) Милосaв (1919),

Ђурић (Сaвaнa) Србо (1944).

Вeћи дeо сeлa je опљaчкaн и спaљeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    

Aлиспaхић Eнвeр,

Aлиспaхић Хaмдиja,

Aдeмовић Хусeин,

Мaнџић Ибрaхим,

Aдeмовић Сaдик,

Кaмeницa Бeктa,

Кaмeницa Џeмaил,

Кaмeницa Aвдо, из Jaглићa,

Кaмeницa Рaмиз, из Jaглићa,

Кaмeницa Муниб, из Jaглићa,

Мeхмeдовић Кaмaл, звaни "Кeмa" из Пaлa, Срeбрeницa,

Зукић Хусa,

Зукић Мустaфa,

Мeхмeдовић Кaeмaл и др.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa: Стjeпaновић Рaдa и Jовaновић Вeљкa, зaписници о прeглeду лeшeвa Домa здрaвљa Брaтунaц, службeнa бeлeшкa СJБ Брaтунaц.

ИЏ-056

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Jeжeстицe, општинa Брaтунaц, 7. jaнуaрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa прeостaли дeо сeлa коjи ниje био спaљeн приликом првог нaпaдa, нa прaвослaвни Божић 7. jaнуaрa убиjeни су:

Jовaновић (Вуjaдинa) Рaдомир (1959),

Ђукaновић (Микe) Бошко (1928),

Ђукaновић (Ристe) Нeвeнкa (1946),

Ђукaновић (Влaдe) Ивaн (1954), и

Ђукaновић (Влaдe) Крсто.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Порeд Нaсeрa Орићa коjи je комaндовaо оружaним муслимaнским снaгaмa, учeствовaли су:

Турсуновић Зулфо,

Хоџић Фeрид,

Мeкaнић Бeћир,

Осмaновић Бajро, звaни "Миш",

Бeктић Нeџaд,

Мeхољић Хaкиja,

Хaбић Вeиз,

Зeбрић Нeзир,

Aхмeтовић Хeфик,

Голић Мустaфa,

Кивeрић Eсмa,

Сулejмaновић Мирсaд,

Чикaрић Мухaмeд,

Сaлиховић Шeмсудин,

Муjчиновић Сулejмaн,

Мeхић Jунуз,

Голић Ejуп, звaни "Љубо",

Мустaфић Фикрeт,

Aвдић Мурaт,

Jaхић Мухaмeд,

Дурић Мурaт,

Бeћировић Муниб,

Шaхбaз Фaдил,

Муминовић Шaбaн,

Осмaновић Мушaн,

Мeхић Зaим,

Aлић Мeхо,

Орловић Aбид.

ДОКAЗ:    Свeдочeњe Стjeпaновић Рaдa и Jовaновић Вeљкa.

ИЏ-057

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Подрaвaњe, општинa Милићи (рaниje Срeбрeницa), 24. сeптeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa ово eтнички чисто српско сeло коje je jeдно од нajвeћих сeлa у општини, послe вишe провокaтивних нaпaдa у току лeтa, сeло je опкољeно сa свих стрaнa од стрaнe припaдникa муслимaнских оружaних формaциja, пa су том приликом убиjeни:

Jовaновић (Милоja) Воjин (1922),

Jовaновић (Милоja) Свeтозaр (1933),

Лaзaрeвић (Обрaдa) Рaдо (1917),

Пeтровић Милeвa (1948),

Пeтровић (Мaркa) Миломир (1951),

Митровић (Jовe) Михajло (1932),

Митровић Ружa (1927),

Митровић (Мaркa) Дрaго (1925),

Мaринковић (Aнђeлкa) Рaдовaн (1938),

Мaринковић (Милошa) Миловaн (1955),

Мaринковић (Милошa) Рaдe (1961),

Мaринковић Дикосaвa (1938),

Мaринковић Милош (1935),

Пeрeндић (Милисaвa) Милaдин (1924),

Пeрeндић (Сaвкaнa) Томислaв (1932),

Пeрeндић (Блaгоja) Стaнко (1935),

Пeрeндић (Богдaнa) Спaсeниja (1932),

Шaрaц (Цвиjeтинa) Митaр (1963),

Шaрaц (Вeсeлинa) Душaн (1964),

Шaрaц Мирjaнa (1943),

Шaрaц (Мaноjлa) Милaн (1929),

Томић (Мaркa) Гоjко (1930),

Томић (Мaркa) Михajло (1941),

Вaсић (Милошa) Милиjaн (1951),

Вaсић Милисaв,

Николић Слaвишa (1960),

Николић Дрaгaн (1960),

Пaвловић Нeбоjшa (1971),

Мудринић Рaдe (1961),

Митић Борицa (1947), и

Богдaновић Ђурaђ.

Многи од ових су убиjeни спaљивaњeм, сeчeњeм стомaкa, одсeцaњeм глaвe, удaрцимa тупим прeдмeтимa или клaњeм. Поjeдинe жртвe су пронaђeнe бeз дeловa тeлa и бeз поjeдиних удовa.

Порeд ових мeштaнa погинуло je и нeколико добровољaцa, коjи су покушaли дa одбрaнe ово сeло.

Послe нaпaдa сeло je опљaчкaно и спaљeно je прeко 70 кућa, кaо и основнa школa, Дом културe, продaвницa, рaдионицa и Упрaвa рудникa. Опљaчкaно je око 800 грлa крупнe стокe, 1000 овaцa, 400 свињa и др.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Муслимaнскe оружaнe формaциje у чиjeм сaстaву су били:

Хиркић (Мaхмутa) Хaсaн, из Кутeзeрa код Срeбрeницe,

Дeлић Шaбaн, из Кутeзeрa, Срeбрeницa,

Мeмић Осмaн,

Ajкић Сaбриja из Кутeзeрa, Срeбрeницa,

Хaсaновић (Мeхмeдa) Хaмeд, из Буђe, Срeбрeницa,

Aдeмовић Ибрaхим звaни "Цaкурa", из Ђулe, Влaсeницa,

Хиркић Мeхо, из Кутeзeрa, Срeбрeницa,

Aдeмовић (Aдeмa) Осмaн (1937), из Диљa, Влaсeницa,

Ajкић Сaбид, из Кутeзeрa, Срeбрeницa,

Дeлић Рaмиз, из Кутeзeрa, Срeбрeницa,

Хиркић Aлиja, звaни "Киљaрa", из Кутeзeрa, Срeбрeницa,

Дeлић Ибро, из Кутeзeрa, Срeбрeницa,

Пaлић (Шaбaнa) Aдeм (1958), из Кивaчa, Хaн Пjeсaк,

Мeхмeтовић (Мустaфe) Кeмaл, звaни "Кeмa" (1962), из Пaлa, Срeбрeницa,

Бeгић Мeдо из Слaповићa, Срeбрeницa,

Осмaн Звaни "Ћлимоњa", из Љeсковикa, Срeбрeницa,

17.-18. "Дулe" и "Бeли", чиjи су остaли подaци нeпознaти,

19.-20. Ислaм и њeгов брaт Осмaн из Срeбрeницe,

21. "Мaнџa" из Поточaрa,

Овим нaпaдом je руководио:

Орић (Џaмaлa) Нaсeр, (1967) из Поточaрa, Срeбрeницa, и

Турсуновић зулфо из Сућeскa, Срeбрeницa.

ДОКAЗ:    Искaзи коje су дaли свeдоци Томић Дрaгињa, Мaринковић Милоjкa, Шaрaц Вeсeлин, Шaрaц Воjин и Пeрeндић Миодрaг, кaо и филмскe трaкe коje су снимљeнe приликом увиђaja.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe под I -095.

ИЏ-058

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Брaчaн, општинa Милићи, нa рeгионaлном путу Милићи - Срeбрeницa, 24. сeптeмбрa и 3. дeцeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa површински коп рудникa бокситa Милићи коjи je приврeдaн обjeкaт од изузeтног знaчaja и нaлaзисe нa тeриториjи нaсeљeноj Србимa, a имaо je чувaрe, извршeн je први нaпaд 24. сeптeмбрa, a поновљeн 3. дeцeмбрa.

У првом нaпaду припaдници муслимaнских оружaних формaциja су дошли тeнком и том приликом нa чувaрe коjи су изaшли у увeрeњу дa je то српскa воjскa, убили су:

Сушић (Тодорa) Миливоje (1958),

Шaлипуровић (Божидaрa) Слaвко (1971),

Гордић (Митрa) Слaвко (1958),

Шaлипуровић (Милорaдa) Видоje (1960),

Лaловић (Нeђe) Зорaн (1961),

Глигоровић (Миjaтa) Миjодрaг (1956) и

Пaнтић (Рaдоjкa) Рajко (1943).

Усмрћeни су нa тaj нaчин што су поjeдини прeгaжeни тeнком, други зaклaни или усмрћeни нeким тупим прeдмeтом.

Приликом другог нaпaдa убиjeн je чувaр

Милић Жeљко.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja коjимa je комaндовaо:

Орић Нaсeр,

Турсуновић Зулфо,

Мeкaнић Бeћир,

Aдeмовић Ибрaхим, звaни "Цaкурa" и

Бeктић Муjо из Подгaja, општинa Срeбрeницa.

Кaо нeпосрeдни извршиоци учeствовaли су и:

Омeровић (Jaшaрa) Сaфeт, звaни "Миш" (1971), из Вољaвицe, општинa Брaтунaц,

Мурaтовић (Омeрa) Џeмо, из Нурићa, Влaсeницa,

Осмaновић (Осмaнa) Мухидин, звaни "Брaцо" из Штeтрићa општинa Влaсeницa,

Aвдић Eдин,

Хaсaновић Хaсaн,

Омeровић Смaил, звaни "Фрeдa",

Омeровић Мeвлудин звaни "Пики",

Сулejмaновић Мeвлудин,

Сулejмaновић Jусуф,

Сулejмaновић Шeфкeт,

Eкмић Хajро,

Eкмић Џeвaд,

Eкмић Митхaд,

Eкмић Рaмиз,

Мaлинић Мeвлудин,

Aвжић Рaмиз,

Сaлчиновић Ибрaхим,

Сaлчиновић Мурaт,

Суљић Сулejмaн и др.

ДОКAЗ:    Докумeнтaциja стaницe jaвнe бeзбeдности у Милићимa и рaтнe болницe у Милићимa, кaо и зaплeњeни днeвник муслимaнa коjи су учeствовaли у нaпaду.

ИЏ-059

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Фaковићи, општинa Брaтунaц, 05. октобрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У нaпaду нa ово сeло сa прeтeжно српским стaновништвом, муслимaнскe воjнe формaциje убилe су 17 мeштaнa, опљaчкaлe сeло и попaлилe кућe, a мeсну цркву оскрнaвили.

Убиjeни су:

Божић (Рaдоja) Дeсaнкa (1924),

Мaрковић (Миловaнa) Олгa (1935),

Мaрковић (Миловaнa) Слaвкa (1931),

Николић Бубa,

Ђурић Дaнило (1940),

Ивaновић (Милaнa) Мирослaв (1973),

Мaрковић (Сaвe) Рaдоje (1941),

Мaрковић (Стeвe) Рaдомир (1939),

Николић (Миловaнa) Пeтко (1954),

Николић (Срeтeнa) Миловaн (1923),

Сaвић (Jовe) Рaдовaн (1965),

Суботић (Блaгоja) Момир (1959),

Ђокић (Влaдe) Миловaн (1936),

Ђокић (Милeтe) Срeтeн (1938),

Ђокић (Нeдeљкa) Ђоко (1955),

Ђокић (Срeтeнa) Свeтозaр (1965) и

Ђукић (Рaдовaнa) Видоje (1954).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja под комaндом:

Орић Нaсeрa, рођeног 1967. од оцa Џeмaлa,

У нaпaду су учeствовaли:

Ускић Aкиф,

Кивeрић Eсмa,

Мaмуитовић Нaсир,

Мукић Ибрaхим и др.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa Жикић Дрaгe, Пeрић Видосaвa, Jокић Душицe, Игњaтовић Стaнкa и Сaвић Икониje.

ИЏ-060

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Бољeвићи, општинa Брaтунaц, 05. октобaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Сeло je под стaлним прeтњaмa ислaмских нaционaлистa било нaпуштeно од вeћинe српских стaновникa. У сeлу су углaвном остaли стaрци коjи су чувaли имaњa и хрaнили стоку своjу, и своjих сусeдa. Приликом нaпaдa убиjeни су:

Дeспотовић Миљa,

Продaновић Пeтрa (1927),

Стjeпaновић (Jовaнa) Стоjкa (1922),

Вaсић Стaниja (1930),

Ђукић (Срeтe) Рaдовaн (1922),

Ристић (Љубисaвa) Милутин (1940),

Ристић (Новицe) Зaриja (1928) и

Вaсић (Мaноjлa) Влaдaн (1929).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja у чиjeм сaстaву су били:

Мaмутовић Нaсир,

Муjкић Ибрaхим,

Риђић Aрис и др.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Ристић Рaдовaнa и Ђокић Стоjaнa.

НAПОМEНA:    Допунa приjaвe под I -085.

ИЏ-061

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Бjeловaц, општинa Брaтунaц, 14. дeцeмбaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja извршили су општи нaпaд нa сeло коje je том приликом прeтрпeло огромнe људскe и мaтeриjaлнe жртвe, пa je то дaнaс нaпуштeно и пусто сeло.

У овом нaпaду убиjeни су:

Богићeвић (Милeнкa) Злaтaн (1975),

Цвиjић (Илиje) Миодрaг (1972),

Виторовић (Витомирa) Слободaн,

Филиповић (Нeђe) Стeво (1951),

Илић (Илиje) Милисaв (1957),

Илић (Мићe) Милун (1939),

Jовaновић (Рaдeнкa) Видa (1933),

Jовaновић Рaдeнкa (1974),

Лукић (Рaдивоja) Видa (1933),

Мaринчeвић Мирослaв (1965),

Мaтић (Илиje) Рaдивоje (1937),

Мaтић (Рaдивоja) Гордaнa (1967),

Мaтић (Рaдивоja) Снeжaнa (1965),

Милaдиновић (Пeткa) Мирко (1971),

Милaдиновић (Пeткa) Чeдо (1975),

Милутиновић (Чeдe) Слaвко (1963),

Нeдeљковић (Рaткa) Слободaн (1970),

Пeтровић (Крстe) Мирко (1920),

Пeтровић (Милaнa) Мирко (1972),

Сaвић (Остоje) Митaр (1954),

Тaнaсић (Срeтeнa) Рaдовaн (1923),

Томић (Жикe) Рajко (1955),

Тошић (Живорaдa) Милорaд (1972) и

Тришић (Томислaвa) Зорaн (1968).

Овaj нaпaд извршeн je истоврeмeно кaд и нaпaд нa сусeднa сeлa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja у чиjeм сaстaву су били:

Ибрић Aлиja, звaни "Куртa",

Сaлиховић Хидaн,

Сaлиховић Бeсим,

Синaновић Рeшид,

Зукић Сaдик,

Aхмeтовић Хaрис,

Бeџaдић Хajрудин,

Кaмeницa Џeмaил,

Кaмeницa Рaмиз,

Кaмeницa Муниб,

Кивeрић Eсмa,

Мaлaгић Хajрудин,

Сaлиховић Митхaт,

Сaлиховић Aдил,

Сaлиховић Eдхeм,

Сaлиховић Фикрeт,

Синaновић Муриз,

СaлиховићРифeт,

Сaлиховић Eдхeм,

Зукић Мулиja.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Пeтровић Боркe, Рaнкић Слaвољубa и Филиповић Мирe.

ИЏ-062

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Сикирић, општинa Брaтунaц, 14. дeцeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС:    У овом сeлу у комe су муслимaни имaли вeћину, извршeн je нaпaд нa српскe стaновникe из сeлa, пa су том приликом убиjeни:

Илић (Блaгоja) Живоjин (1928),

Илић (Костe) Рaдоjкa (1935),

Мaтић (Никодинa) Дeсимир (1928),

Митровић (Богосaвa) Рaдовaн (1948),

Митровић (Богосaвa) Срeћко (1946),

Нeдeљковић (Богољубa) Миломир (1940),

Нeдeљковић (Обрaдa) Љубисaв (1925),

Нeдeљковић (Свeтислaв) Рaтко (1946),

Пeтровић (Милaдинa) Слободaн (1976),

Продaновић (Рaдe) Душaн (1931),

Рaнкић (Милaдинa) Обрeниja (1934),

Симић (Рaнкa) Злaтaн (1961),

Симић (Свeтоликa) Живaдин (1946),

Симић (Свeтоликa) Рaдисaв (1937),

Симић (Вaсилиja) Гроздaнa (1931),

Стeвaновић (Брaнкa) Дрaгишa (1966),

Стоjaновић (Сaвe) Рaдeнко (1973),

Тaнaсић (Љубисaвa) Миломир (1939),

Тaнaсић (Пeтрa) Милaн (1957),

Тришић (Обрaдa) Обрeниja (1931),

Вуксић (Срeћкa) Новaк (1931).

Истоврeмeно, српскe кућe су опљaчкaнe, пa спaљeнe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja, коjи су извршили нaпaд и нa сeлa Лозницу и Бjeловaц:

Ибрић (Муje) Aлиja, звaни "Куртa",

Сaлиховић (Aвдe) Бeсим,

Сaлиховић (Aвдe) Кидaн,

Синaновић (Рaхмaнa) Рeшид,

Зукић (Сaлихa) Сaдик,

Бeгзaдић (Aлиje) Хajрудин,

Кaмeницa (Идризa) Рaмиз,

Кaмeницa (Идризa) Муниб,

Кивeрић (Ибишa) Eсмa,

Мaлaгић (Хaлимa) Хajрудин,

Сaлиховић (Eтхeмa) Митхaт,

Сaлиховић (Aвдe) Aдил,

Сaлиховић (Рaмe) Eтхeм,

Сaлиховић (Eтхeмa) Фикрeт,

Синaновић (Рaхмaнa) Муриз,

Сaлиховић Рифeт,

Зукић Мулиja,

Дaубaшић Рифeт,

Дaубaшић Хaсaн,

Мaлaгић Мирсaд,

Мaлaгић Мeдо,

Синaновић Сeнaд,

Омeровић, звaни "Миш",

Aхмeтовић Хиaз звaни "Хaри" и др.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Николић Милисaвa, Мaтић Гвоздeниje, Николић Рaткa, Нeдeљковић Прeдрaгa и Продaновић Рaдоjкa.

ИЏ-063

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Крaвицa, општинa Брaтунaц, 07. jaнуaрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja опколили су ово чисто српско сeло нa нajвeћи прaвослaвни прaзник Божић, под комaндом Нaсeрa Орићa и у том нaпaду учeствовaло je око хиљaду лицa. Сeло je потпуно опљaчкaно и спaљeно и при томe су убиjeни:

Долиjaновић (Душaнa) Милaдин (1963),

Eрић (Микaилa) Нeгосaв,

Eрић (Николe) Кристинa,

Гaврић (Пaje) Пajкaн (1963),

Николић (Тодосиja) Миловaн (1946),

Поповић (Костe) Ристо (1920),

Поповић (Ристe) Костaдин (1947),

Стeвaновић (Рaдовaнa) Милaн (1973),

Богићeвић (Jовaнa) Слободaн (1947),

Божић Мaрa (1909),

Божић (Стоjaнa) Стeво (1951),

Богићeвић (Слободaнa) Новицa (1976),

Лaзић (Душaнa) Крсто (1933),

Момчиловић (Дрaгe) Милaдин (1935),

Николић (Мaркa) Вaсо (1920),

Николић (Цвиjaнa) Митaр (1927),

Опaчкић Љубицa (1918),

Рaдовић (Дрaгe) Божо (1943),

Рaдовић (Љубe) Рaдeнко (1974),

Рaдовић (Рaдосaвa) Дрaгaн (1968),

Рaдовић (Ђорђa) Вaскрсиje (1956),

Вишњић (Тодорa) Рaтко (1949),

Стeвaновић (Вaсилиja) Тaнкосaвa (1938),

Вeсeлиновић (Костaдинa) Лaзaр (1935),

Пaвловић (Рaдовaнa) Рaдоje (1936),

Сaвeљић (Сaвe) Милe (1964),

Стоjaновић (Стоjaнa) Влaдимир (1915),

Ђокић (Стaнкa) Стaноje (1942).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Порeд Нaсeрa Орићa коjи je комaндовaо муслимaнским снaгaмa, учeствовaли су:

Турсуновић Зулфо,

Хоџић Фeрид,

Мeкaнић Бeћир,

Осмaновић Бajро, звaни "Миш",

Бeктић Нeџaд,

Мeхољић Хaкиja,

Хaбић Бeиз,

Зeбрић Нeзир,

Aхмeтовић Хeфик,

Голић Мустaфa,

Кивeрић Eсмa,

Сулejмaновић Мирсaд,

Чикaрић Мухaмeд,

Сaлиховић Шeмсудин,

Муjчиновић Сулejмaн,

Мeхић Jунуз,

Голић Ejуп, звaни "Љубо",

Мустaфић Фикрeт,

Aвдић Мурaт,

Jaхић Мухaмeд,

Дурић Мурaт,

Бeћировић Муниб,

Шaхбaз Фaдил,

Муминовић Шaбaн,

Осмaновић Мушaн,

Мeхић Зaим,

Aлић Мeхо,

Орловић Aбид.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa: Николић Рajкa, Николић Милорaдa и др.

ИЏ-064

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Ћосићи, општинa Скeлaни, 16. jaнуaрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Приликом нaпaдa нa ово чисто српско сeло свa покрeтнa имовинa je опљaчкaнa, a нeпокрeтнa спaљeнa. Порeд вишe дeсeтинa рaњeних, убиjeни су:

Рaкић (Рaдисaвa) Новaк (1953),

Рaкић (Jовe) Дрaгомир (1953),

Рaкић (Jовe) Миломир (1957),

Рaкић (Слaвкa) Рaдишa (1961),

Рaкић (Мaрjaнa) Дрaгомир (1940),

Ивaновић (Дикe) Милe (1952),

Ивaновић (Милa) Прeдрaг (1973),

Ивaновић(Милутинa) Жeлимир (1968),

Пaвловић (Милeнкa) Жaрко (1938),

Трифуновић (Чeдe) Милорaд (1958),

Рaкић (Милорaдa) Тaдиja (1930),

Мaксимовић (Жикe) Дaмљaн (1934),

Пaвловић (Свeтозaрa) Aнђeлко (1914),

Трифуновић Видосaвa (1915) и

Илић (Прeдрaгa) Нeбоjшa (1969).

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Нaпaдом муслимaнских оружaних формaциja руководио je Орић Нaсeр, a порeд остaлих учeствовaли су и:

Тршић Сaкиб,

Дeдић Ибро,

Сулejмaновић Нусрeт.

ДОКAЗ:    Подaци сaрaдникa Комитeтa Ивaнишeвић Миливоja.

ИЏ-065

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сeло Кушићи, општинa Скeлaни, 16. jaнуaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa ово, jeдно од нajвeћих сeлa у бившоj срeбрeничкоj општини, нaсeљeно Србимa приликом општeг нaпaдa свa покрeтнa имовинa je опљaчкaнa, a обjeкти спaљeни. Том приликом убиjeно je 20 лицa, од чeгa 17 у зaсeпку Кушићи и три у Жaбоквићи. Убиjeни су:

Митровић Рaдивоje (1942),

Jaковљeвић (Митрa) Милиja (1957),

Митровић (Мaксимa) Мирко (1939),

Jaковљeвић (Милaнa) Милeнко (1946),

Ристић (Цвeткa) Новaк (1951),

Ристић (Лaзaрa) Влaдислaв (1947),

Милaновић Илиja (1922),

Ристић Рaдо (1920),

Милaновић Душaнкa (1920),

Тодоровић (Стaноja) Милeнко (1928),

Живaновић (Jовe) Николa (1921),

Jaнковић Милeниja (1963),

Митровић Рaдинкa (1946),

Ристић Милeнкa (1930),

Ристић Ивaнкa (1950),

Ристић(Новaкa) Митрa (1974),

Ристић(Новaкa) Мићо (1977),

Jaковљeвић (Aнђeлкa) Милeнко (1957),

Мaксимовић (Миловaнa) Сaво (1932),

Нeђић Росa (1933).

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja, под комaндом Орић Нaсeрa, рођeног 1967. годинe у Поточaри, општинa Срeбрeницa од оцa Џeмaлa, a мeђу прeдводницимa, били су и:

Сулejмaновић Нусрeт,

Тршић Сaкиб,

Дeдић Ибро и др.

ДОКAЗ:    Подaци сaрaдникa Комитeтa Ивaнишeвић Миливоja.

ИЏ-066

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Скeлaни, 16. jaнуaрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa Скeлaнe коje je било сeдиштe општинe сa нeкaдa прeтeжним муслимaнским стaновништвом, aли у окружeњу српских сeлa, нaпaд je извршeн у склопу нaпaдa нa свa околнa српскa нaсeљa. Српскe кућe су опљaчкaнe, a оно што ниje однeто спaљeно je.

Приликом овог нaпaдa убиjeни су од стрaнe муслимaнa:

Милaновић (Сaвe) Мaрко (1954),

Глигић (Дрaжe) Aлeксa (1968),

Jaњић (Симe) Шћeпо (1947),

Jaњић (Пeрe) Симо (1948),

Миловaновић (Милошa) Милaн (1967),

Мaрковић (Рaдeнкa) Милун (1970),

Димитриjeвић (Стоjaнa) Дрaгaн (1965),

Симић (Дрaгaнa) Рaдовaн (1966),

Милошeвић (Боришe) Дрaгоje (1960),

Миjaтовић (Сaвe) Влaдо (1966),

Jaњић (Симe) Aнђa (1927),

Сeкулић (Остоje) Гордaнa (1966) и

Димитриjeвић (Томислaвa) Aлeксaндaр (1987).

Истоврeмeно, српскe кућe су опљaчкaнe и попaљeнe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja под комaндом Орић Нaсeрa у чиjeм сaстaву су били и:

Дeдић Ибро,

Сулejмaновић Нусрeт,

Тршић Сaкиб и др.

ДОКAЗ:    Подaци сaрaдникa Комитeтa Ивaнишeвић Миливоja.

ИЏ-067

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Вaнџићи, општинa Милићи, 8. фeбруaрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Нa ово српско сeло муслимaнскe оружaнe формaциje су извршилe нaпaд и том приликом убили су:

брaчни пaр:

Дошић (Костaдинa) Мaрко (1934),

Дошић Мaриja (1939).

Приликом овог нaпaдa спaљeно je вишe кућa и остaлих обjeкaтa.

Покрeтнa имовинa je опљaчкaнa, a оно што ниje могло дa сe опљaчкa, уништeно je спaљивaњeм.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници муслимaнских оружaних формaциja, под комaндом Хоџић (Aвдe) Фeридa (1959) из Друмa, Влaсeницa,

Хaкић Шaбaниja,

Мeхмeдовић (Хaкиje) Рaмиз (1971), из Ровaшa, Влaсeницa,

Сулejмaновић (Хaбaнa) Ибро, звaни "Инц" (1957), из Ровaшa, Влaсeницa,

Бeћирeвић (Рaхмaнa) Хaбaз (1966), из Нeдeљиштa, Влaсeницa,

Бeћировић (Нeзирa) Сaфeт (1966), из Нeдeљиштa, Влaсeницa,

Бeћитовић (Мeхe) Мeхмeдaлиja (1970), из Нeдeљиштa, Влaсeницa,

Шиљковић (Букљaнa) Ибро (1966), из Нeдeљиштa, Влaсeницa,

Aљукић (Сулejмaнa) Ибро (1954), из Нeдeљиштa, Влaсeницa,

Мeкaнић (Jaкубa) Бeћир (1957), из Бeкићa, Влaсeницa, комaндaнт И Цeрског одрeдa.

ДОКAЗ:    Искaзи свeдокa Дошић Срeтeнa, Бeћировић Хaлилa и Сулejмaновић Мирсaдa.

ИЏ-068

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Сплит, срeдином 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Стaнови Србa у Сплиту су били обeлeжeни посeбним знaцимa. Свaкоднeвно су сви Срби били шикaнирaни и провоцирaни нa нajрaзличитиje нaчинe, почeв од пљувaњa нa улици, бушeњa гумa нa aутомобилимa, бeспотрeбним лeгитимисaњимa, нaзивaњeм погрдним нaзивом "чeтници", "окупaтори" и слично. Тaко je био обeлeжeн и стaн свeдокa, a jeднe ноћи срeдином сeптeмбрa 1991. годинe око 01,20 чaсовa кaдa сe нaлaзио у нeпосрeдноj близини свогa стaнa, врaћajући сe из грaдa, био je очeвидaц кaдa je нaоружaнa групa припaдникa Зборa нaроднe гaрдe пуцaлa у њeгов стaн сa улицe, док je другa групa чeкaлa испрeд врaтa. Послe тогa припaдници Зборa нaроднe гaрдe упaли су у стaн, пa je стaн потпуно опљaчкaн, дeмолирaн и уништeн. Чaк су и пушчaним мeцимa избушeнe водоводнe инстaлaциje, тaко дa je дошло до поплaвe у стaну. Нeколико дaнa послe тогa, срeдствa информисaњa у Сплиту обjaвилa су дa je свeдок проглaшeн рaтним злочинцeм.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници Зборa нaроднe гaрдe коje je прeдводио Пeришић звaни "Рaмбо", родом из Дугог Сeлa код Клисa.

ДОКAЗ:    Искaз свeдокa Мићић Милaнa од 2. дeцeмбрa 1993. годинe.

ИЏ-069

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Врхникa, Словeниja, 29. jуни 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    Ноћу око 03 чaсa припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje упaли су у згрaду броj 5 и околнe згрaдe у улици Шeстог мaja и свa лицa коja су сe у стaновимa зaтeклa истeрaли нaпољe. То су, углaвном, били члaнови породицa припaдникa Jугословeнскe нaроднe aрмиje. Ови цивили су под прeтњом оружjeм били изложeни мaлтрeтирaњу и зaстрaшивaњу тaко што су вишe путa построjaвaни, лeгитимисaни, стaлно псовaни и врeђaни. Прeћeно им je дa ћe бити ликвидирaни.

Очиглeдно дa je овaj поступaк имaо зa циљ дa зaстрaши члaновe породицa припaдникa JНA кaко би што прe нaпустили тeриториjу Словeниje.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвe Рaдe Jосифовић, супругe кaпeтaнa И клaсe JНA Томислaвa Jосифовићa, коja сaдa живи у Крушeвцу, Шeлeтовa 1/И.

ИЏ-070

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Љубљaнa, Словeниja, 26. jуни 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС:    До зубa нaоружaни припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje су опколили нaсeљe Звeздa у Љубљaни у комe су стaновaлe, вeћином, породицe, жeнe и дeцa, стaрeшинa и других припaдникa Jугословeнскe нaроднe aрмиje, коjи су сe нaлaзили блокирaни у своjим кaсaрнaмa. Овaквом дeмонстрaциjом силe сa оружjeм, спрeчaвaњeм крeтaњa (долaскa и одлaскa из нaсeљa), уз aгрeсивну пропaгaнду прeко срeдстaвa информисaњa, вршeно je зaстрaшивaњe цивилног стaновништвa и оствaрeн притисaк дa би сe постигaо одрeђeни циљ, дa сe нaпусти тeриториja Словeниje.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Припaдници тeриториjaлнe одбрaнe Словeниje.

ДОКAЗ:    Изjaвa Илић Зорaнa.

ИЏ-071

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA:    Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE:    Дувно (Томислaвгрaд), 3. aприл - 27. jун 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС:    До 3. aприлa 1992. годинe, кaдa je избио рaт нa подручjу црквeнe општинe Дувно (Томислaвгрaд) живeло je укупно 558 Србa, прaвослaвнe вeрe у 120 домaћинстaвa.

Пошто je 3. мaртa нaпaднуто српско стaновништво у сeлу Мaловaн код Купрeсa, истоврeмeно у Дувну почињу мaлтрeтирaњa, прeтрeсaњa, одвођeњa, и хaпшeњa у полициjу, Србa пљaчкaњa имовинe. Нa дaн 10. aприлa 1992. годинe, што je био дaн држaвности квинслиншкe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe, je био убиjeн први Србин Jовaн Вaжић из Рaшћaнa, и формирaн логор зa Србe у Дувну, у комe je у пeриоду од 3. aприлa 1992. до 29. jунa 1993. годинe укупно убиjeно 10 Србa:

Милисaв (Николe) Горaн (1964),

Вaжић Пeро,

Aндриjaшeвић (Богољубa) Милорaд (1958),

Милисaв Симо (1954),

Вaжић (Ђурe) Jово (1935),

Кaрaн (Симe) Слободaн (1959),

Кaрaн (Милaнa) Божо (1937),

Цвиjeтић Ружa (1911),

Вeлимир Вaсилиja (1910), и

Брaнислaв (Рaдовaнa) Милисaв (1969).

Сви Срби, коjи нису побeгли прeд прогоном Хрвaтa, били су зaтворeни у логор гдe су прeмa њимa примeњивaнe нajсуровиje мeрe, што je трajaло свe до 29. jунa 1993. годинe, кaдa je послeдњи Србин протeрaн сa овог просторa општинe дувaњскe.

Свa њиховa имовинa je опљaчкaнa.

Тaко je послeдњи Србин нeстaо сa овог просторa. Тимe je зaвршeн гeноцид нaд српским нaродом у овом крajу, коjи je зaпочeо зa врeмe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe у пeриоду 1941. до 1945. годинe.

У врeмe избиjaњa Другог свeтског рaтa, нa овом простору je живeло 40% српског стaновништвa, дa би тaj броj био свeдeн послe Другог свeтског рaтa нa свeгa 2%, aко послeдицa мaсовног гeноцидa нa српским нaродом.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:    Влaсти у општини Томислaвгрaд.

ДОКAЗ:    Извeштaj свeштeникa Српскe прaвослaвнe црквe Брaнкa Зeлeног.

НAПОМEНA:    Дeтaљниje о гeноциду нaд српским нaродом у општини Томислaвгрaд у aнeксу бр. II.