Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. децембар

1918. У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом на челу. 1929. ова држава је променила име у Југославија. Уједињење југословенских земаља омогућила је победа српске војске у Првом светском рату и у нову државу је укључена Краљевина Србија која је обухватала (Јужну Србију, Косово и Метохију, Рашку, Шумадију, Војводину, Црну Гору и Тимочку Крајину) као и територије у саставу поражене Аустро-Угарске (Хрватска, Далмација, Славонија, Словенија, Босна и Херцеговина).

1971. У Карађорђеву, крај Бачке Паланке, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске - носилаца политике тзв. МАСПОК-а. Оцењено је да и у другим републикама има појава супротних политици руководства СКЈ, па су уследиле чистке у Србији, Словенији и Македонији.

1981. На Корзици (Француска), догодила се највећа несрећа у историји југославенског ваздухопловства. У авиону "ДЦ-9 супер 80" љубљанске авио компаније, који је ударио у планину у близини Ајачија, погинуло свих 178 путника и чланова посаде.

1989. У Љубљани, забрањен митинг истине које је организовало удружење Срба са АП Косова и Метохије "Божур".

1994. У Гламочу, на југу Босанске Крајине, припадници Хрватског Већа одбране и регуларних јединица Хрватске војске извршили жесток напад на српска насеља када су погинула три српска борца и две жене. У борбама је нестало 13 српских цивила, а уништено је 11 објеката.



2. децембар

1914. Београд је за кратко аустроугарска војска окупирала у Првом светском рату, али је убрзо принуђена да га напусти после великог пораза које су јој српске трупе нанеле у Колубарској бици.

1942. У Нишу, неколико логораша из логора Црвени крст покушало је бекство. Што је резултирало одмаздом немачког Гестапоа.

1943. У Пљевљима, одлуком Врховног штаба партизанске војске, у Другом светском рату од војника италијанских дивизија "Венеција" и "Тауринензе" формирана италијанска партизанска дивизија "Гарибалди" и стављена под команду штаба Другог ударног корпуса НОВЈ.

1945. У Београду, на заједничкој седници оба дома Уставотворне скупштине усвојен југославенски комунистички Устав.

1992. У Грбавици, крај Брчког, 110 Срба, који су били заробљени у муслиманским концентрационим логорима, угледали су слободу.

1992.  У Херцеговини, хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у општинама Требиње (Шићеница и Баљевац) и Столац.

2004. У Сарајеву извршена предаја надлежности са СФОР-а на ЕУФОР и успостављен Штаб НАТО-а, чиме је и званично окончана Мисија Мултинационалних снага за стабилизацију мира у БиХ.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС.



3. децембар

1914. У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор - Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протерале је преко Саве.

1915. Српска војска, праћена избеглицама, у Првом светском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.

1918. У Риму (Италија), заменик начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине СХС, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати "свим могућим средствима". Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Италије према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

1942. У Висућу, крај Удбине(Лика), усташе праве покољ над преко 100 Срба, од чега је 17 било избеглица из суседног спрског села Јошан. Српске куће су спаљиване и уништаване.

1978. У Београду је умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Српског Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих девојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Њену каријеру највише је обелжила ненадмашна интерпретација Живке у представи "Госпођа министарка", Бранислава Нушића.

1991. У Копачком риту, крај Белог Манастира, после окршаја припадника ЈНА и хрватских паравојника, заробљен је Раде Станков, припадник Југославенске Народне Армије. Хрватска страна никада није одговорила на захтев да се лоцира Станков.

2004. У Приштини, Рамуш Харадинај, бивши комадант терористичке ОВК и починилац ратних злочина над Србима 1990-их на Косову и Метохији, изабран је за премијера тзв. Републике Косово, а за председника је изабран Ибрахим Ругова.



4. децембар

1912.  После победе у Првом балканском рату савезници Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска потписали примирије с Турском царевином.

1924. У Београду, умро српски лекар Војислав Суботић, водећи хирург у Србији тог доба, шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, оснивач Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1941. У Прњавору (Босанска Крајина), усташе и домобрани упадају у српска села: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу... и праве рацију, односно хапсе око 30 српских цивила, од којих је 23 Срба исто вече заклано и бачено у масовну гробницу Радуловац.

1942. На Копаонику немачки војници извршили одмазду над мештанима села Блажево и Бозољин, јер су дан раније имали губитке у ватреним окршајима са четницима Расинског корпуса.

1992. Код Сарајева, у борбама за ослобађање Отеса погинуо је јунак новог доба пуковник ВРС Зоран Боровина (40), командант Илиџанске бригаде србске војске у Босни и Херцеговини. Боровина је био снажних патриотских осјећања и посвећен војничком послу до танчина. Генералштабу ВРС је лично презентовао план ослобађања Сарајева. Смртно је рањен када је хтео да заштити своје војнике пред које је пала ручна бомба.

1995. У Бриселу (Белгија), министри иностраних послова Европске уније на састанку суспендовали санкције СР Југославији, три недеље по потписивању Дејтонског споразума у САД.

2001. У Сарајеву, Председништво Босне и Херцеговине поднело Општинском тужилаштву у Сарајеву кривичну пријаву због основане сумње да је од 1990. до 1993. године намерно уништен део записника и стенограма са седница Председништва Републике БиХ.

2003. Успостављени поново трговински односи између Србије и Црне Горе и САД.



5. децембар

1943. У Лондону, саопштена званична одлука да Велика Британија у Другом светском рату више не помаже Југославенску Војску у Отаџбини, односно четницима генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

1946. У Београду, Народна скупштина комунистичке Југославије усвојила Закон о национализацији, по коме је отпочела аграрна реформа, односно одузимање земље, фабрика и некретнина од велепоседника и индустријалаца. Пољопривредна добра су подељена је сиромашним земљорадницима, док су фабрике су дате на употребу пролетерима, тј. радницима, уз директан надзор државе.

1952. У Београду основан Музеј Николе Тесле, који је отворен 20. октобра 1955. Музејска поставка садржи више од 150.000 докумената, моделе апарата, патенте, макете, библиотеку и мноштво књига и чланака, објављених о генијалном српском научнику и његовом стваралаштву.

1967. У Београду, умро српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика", један од највећих светских хелениста 20. века. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. За време окупације 1941. одбио је да потпише тзв. Апел српском народу на послушност.

1991. У Загребу, хрватски сабор опозвао Стјепана Месића из Председништва СФРЈ, који је тим поводом изјавио своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак - Југославије више нема".

2003. Хашки трибунал осудио, Станислава Галића, бившег генерала Војске Републике Српске и команданта Сарајевско-романијског корпуса на 20 година затвора због наводне умешаности у "гранатирање Сарајева 1992-1994".



6. децембар

1991. У Осијеку, припадници хрватске паравојске, по налогу Бранимира Главаша, одводе из породичне куће лекара Милутина Кутлића, заједно са Радославом Ратковићем, српским цивилом, до обале Драве, те су их тамо убили.
У Дубровнику, хрватске праравојне снаге из Старог града гранатирају положаје ЈНА, а ови им узвраћају.

1999. У Приштини, званичници ОЕБС-а потврдили да на Космету није било систематског насиља над Албанцима пре бомбардовања НАТО пакта и да су до тада акције југославенске војске и српске полиције биле усмерене против терористичке ОВК.

2003. У Солуну, Генерална скупштина Асоцијације балканских новинских агенција /АБНА/ верификовала Српској новинској агенцији СРНА статус пуноправне чланице ове организације.

2004. У Сарајеву, председник Србије Борис Тадић изјавио, због ратних злочина почињених на подручју бивше Југославије, "сви једни другима дугују извињење" и лично се извинио "свима против којих је чињен злочин у име српског народа".



7. децембар

1914. У Нишу, скупштина Краљевине Србије током Првог светског рата је усвојила Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у заједничку државу, на коју су њени савезници одговорили ћутањем. Будућност јужнословенских народа занимала је Велике силе само уколико се уклапала у њихове калкулације о европској равнотежи и подели интересних сфера.

1921. У Београду умро српски биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. Проучавао је флору Балканског полуострва и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.

1946. У Београду скупштина СФР Југославије изгласала Закон о национализацији, којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је уједно ликвидиран инострани капитал, који је у индустији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50%.

1975. У Београду умро српски интерниста Радивоје Беровић, професор Медицинског факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је више научних радова на српском и страним језицима, укључујући дело "Клиничка хематологија".

1991. У Загребу, припадници хрватске специјалне полиције "Јесење Кише", Синиша Римац, Небојша Ходак, Муниб Суљић, Игор Микола, убијају три члана српске породице Зец: Александру (12), Марију и Михајла.

1994. На Трескавици, код Сарајева, погинуо је у борама, јунак новог доба Мићо Влаховић (24), припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године из банатског села Александрово (Велике Ливаде) у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред своје јединице.



8. децембар

1925.  У Немачкој је објављена књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф", у којој је изложена "теорија" о супериорности аријевске расе, посебно Немаца, на чему је касније заснован програм истребљења Јевреја, Рома и Славена (Срба).

1941. У Београду, немачка врховна команда расписала награду од 200.000 динара, свакоме ко допринесе хапшењу тада пуковника југославенске краљевске војске Драгољуба Драже Михаиловића. И поред тога што је велика новчана сума понуђена нико није издао Михаиловића. После рата, комунисти су 1946. Михаиловићу у оптужници написали сарађивао са окупатором.

1946. У Београду, одржан свеславенски конгрес, на коме су поред делегације Југославије присуствовале и делегације из СССР, Пољске, Бугарске и Чехословачке. За председника је изабран Божидар Масларић (1895-1963), народни херој и друштвено политички радник.

1954. У Новом Саду, српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српско-хрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик, на челу са српским писцем Ивом Андрићем. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.

1995. У Лондону (Велика Британија) почела дводневна конференција на којој је, основан Савет за остварење мира са 40 земаља, укључујући Савезну Републику Југославију. За високог представника међународне заједнице у претходној Југославији изабран шведски дипломата Карл Билт.

2004. У Сарајеву, Кантонални суд потврдио оптужницу против Рамиза Делалића, званог Ћело, оптуженог за убиство српског свата Николе Гардовића 1. марта 1992. године у Сарајеву, на Башчаршији.



9. децембар

1989. У Београду, умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Од 1945. учествовао је у писању југославенских устава и закона и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Написао је: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1990. У СР Србији одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Слободан Милошевић, а владу је формирала његова странка Социјалистичка Партија Србије са 77,6% гласова. Поред СР Црне Горе, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1991. У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће председнике свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу разједињавања, али су ту оцену одбацили председници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ни једно питање.

1992. Светска фудбалска федерација ФИФА, приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавестила ФСЈ да неће моћи да учествује у квалификацијама за СП у САД 1994.

1999. У Фочи, француски припадници СФОР-а у Босни и Херцеговини, пуцали на аутомобил којим је управљао Драган Гаговић Муња, бивши комадант специјалне полицијске јединице Републике Српске 1993-1995. Он је на месту погинуо, док је 4 деце који су били са њим у "голфу", прошли без већих последица.



10. децембар

1909. У Шабцу, престала да излази "Шабачка чивија", један од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Први број се појавио у септембру 1906.

1926. У Београду, умро српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После гушења Тимочке буне 1883. коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао и у одсуству је осуђен на смрт. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а после Првог светског рата трипут је био и премијер Краљевине СХС и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Османлијског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у победоносним Балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом светском рату од 1914. до 1918.

1954. У Новом Саду, хрватски и српски интелектуалци потписали чувени Новосадски договор. Резолуцију је потписало 25 писаца и лингвиста. Седам их је било из СР Хрватске, петнаест из СР Србије и три из СР Босне и Херцеговине. Да би, 16. априла 1971. године, Новосадски споразум проглашен је беспредметним и неважећим од Матице хрватске.

1991. Из Загреба се повукла ЈНА, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.

1999. У Загребу, умро хрватски председник Фрањо Туђман  и врховни комадант оружаних снага Хрватске, одговоран за прогон више од 600.000 Срба са територије авнојевске Хрватске, током 1990-их. Пред Хашким трибуналом Туђман је у првостепеној пресуди хрватским генералима Маркачу и Готовини 2011. године означен да је био на челу удруженог злочиначког подухвата који је довео до етничког чишћења српског становништва из Крајине. Туђман је покретач злочиначких акција "Олуја", "Бљесак", "Откос", "Масленица" и др. Такође Туђманов режим је прогнао Србе из урбаних средина: Задар, Осијек, Сисак, Вуковар, Карловац, Госпић, Дубровник и др. Исто тако је учествовао у агресији на Босну и Херцеговину.



11. децембар

1938. У Краљевини Југославији одржани последњи пут вишестраначки парламентарни избори, пошто је 3 године касније избио Други светски рат, а монархија укинута од комуниста после рата. Победник на овим децембарским изборима је била Народна Радикална Странка, Милана Стојадиновића са 82% гласова, која је била у коалицији са Југославенском Радикалном Заједницом.

1946. У Њујорку (САД), Генерална Скупштина УН формирала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, без обзира на пол, верску припадност, имовинско стање, националност и др.

1991. У Паулин Двору, крај Осијека, хрватске паравојне снаге мучки побиле 17 невиних српских и једног мађарског цивила. Шест година након убиства лешеви су однесени чак 500 км од места злочина, у једну масовну гробницу у Лици. Овај злочин су истраживали истражиоци Хашког Трибунала 2002. године. Судске пресуде су донесене од Врховног Суда Хрватске тек 2012. године и то само за две особе.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, припадници ЗНГ, врше етничко чишћење, убиства Срба, пале српску имовину, у рејону Нове Градишке, Дарувара, Славонске Пожеге, Пожешке Котлине...

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбједности УН одлучио да пошаље 800 "плавих шлемова" у Вардарску Македонију.



12. децембар

1940. У Београду, потписан споразум између Краљевине Југославије и Мађарске о "вечном пријатељству", који је Будимпешта погазила после мање од пола године, окупиравши Бачку убрзо по агресији нацистичке Немачке на Југославију  током Априлског рата 1941. године.

1958. У Београду, умро српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука и уметности, научник светског угледа. Студирао у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

1958. У Лондону, умро српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био председник емигрантске југословенске владе, а после рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од највећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени. Написао је мноштво студија и расправа.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге започеле геноцидну операцију "Оркан", којом су окупирани: Дарувар, Подравска Слатина, Славонска Пожега, Воћин, Липик, Пакрац, планине Равна Гора и Папук.



13. децембар

1943. У Москви, саопштена одлука да влада СССР-а, признаје партизански покрет за савезнике на Балкану, а АВНОЈ будућу владу нове Југославије.

1991. У Грачаници, општина Глина (Банија), припадници хрватског ЗНГ су заробили 16 припадника српске територијалне одбране, које су побили на зверски начин.

2004. У Бечу, представници 13 подунавских земаља на министарском састанку потписали "Дунавску декларацију", којом су се обавезали на бољу сарадњу ради успостављања одрживог управљања водним ресурсима слива Дунава.

2009. Поново успостављен железнички саобраћај, након прекида 1992. године, на релацији Београд - Сарајево.



14. децембар

1914. У Сарајеву, команда Аустро-Угарске војске на Балкану, издала наређње о хитном повлачењу својих трупа из Краљевине Србије, чиме је Колубарска битка завршена (после месец дана) победом србске краљевске војске која је била у незадрживом јуришу. Ова битка је једна од најзначајних у нашој историји, а губици србске војске су били велики, више од 20.000 војника је погинуло, а преко 90.000 је рањено. Генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе, а генерал аустро-угарске војске Оскар Поћорек је смењен.

1941. У Загребу, усташки поглавник Анте Павелић у Другом светском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.

1950. У Подгорици, конституисано Друштво за науку и уметност Црне Горе.

1991. У Пакранима, крај Дарувара, хрватски паравојници ЗНГ, убили су Милана Марковића (39) у дворишту његове породичне куће. Његов леш остао је не сахрањен, па су га раскомадале животиње.

1992. У Братунцу, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиманских ратних јединица Армије БиХ, под командом Насера Орића, праве стравчан покољ у српским селима: Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Убијено је најмање 109 Срба и том приликом су крвници спалили 350 српских кућа. Сва покретна имовина, стока, храна и летина је покрадена. Целокупно становништво је присиљено да бежи преко Дрине у Србију.

1995. У Паризу, шеф југословенске делегације на мировним преговорима председник Србије Слободан Милошевић, председник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић потписали мировни споразум о Босни и Херцеговини. У својству сведока документ су потписали председник САД Бил Клинтон, председник Француске Жак Ширак, премијер Русије Виктор Черномирдин, премијер Велике Британије Џон Мејџор, канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Шпаније Фелипе Гонсалес.

1998. У Пећи, у кафићу "Панда", албански терористи из ОВК, праве ужасан масакр над српском децом, шест ученицика локалне гимназије. Овај свирепи злочин погоршао је ионако напету атмосферу на Косову и Метохији.

2001. У Загребу, југословенски министар спољних послова Горан Свилановић током прве званичне посете хрватској престолници изразио жаљење због страдања држављана Хрватске и СР Југославије у посљедњем рату, наводећи да политичари имају велику одговорност за све што се догодило протеклих неколико година.

2003. У Бања Луци, Влада Републике Српске донела Одлуку о формирању Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о надлежности државних органа у поступку против пoчинилаца ратних злочина, који омогућава да пред домаћим судовима буду вођени процеси на основу оптужница које су подигнуте у Хашком Трибуналу.

2004. У Београду,  експерти Независне комисије за испитивање околности погибије гардиста на Топчидеру саопштили да је Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића убило треће лице унутар касарне "Караш".

2006. Балканске земље: Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора приступиле "Партнерству за мир" које је под покровитељством НАТО пакта.



15. децембар

1904. У Београду, после једне саобраћајне несреће, Српско Лекарско друштво, основало "Хитну Помоћ", односно друштво које ће стално дежурати 24 сата.

1914. Завршена Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и увукле човечанство у Први светски рат. Победа српских војника над агресорском армијом, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапређеном после једномесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1991. У Новој Вуковици, код Подравске Слатине, припадници хрватског ЗНГ-а, Шиме Цицварић и браћа Бистровић: Дамир и Ивица, тешко су претукли и ранили Благоја Вујића, српског цивила, у његовој кући и затрпали грањем верујући да је мртав.

1999. У Приштини шеф УНМИК-а Бернар Кушнер формирао прелазну владу тзв. Републике Косово, о чему је потписао документ са шиптарским политичким представницима. Документ је написан на енглеском и албанском језику и донесен без консултација с представницима Срба.

2004. Хашки Трибунал прогласио се ненaдлeжним у случају тужбе СР Jугoслaвиje прoтив oсaм држaвa НAТO-а, јер СРЈ у врeмe кaд je тужбa пoднeсена фoрмaлнo ниje билa члaницa УН.

 



16. децембар

1942. У Берлину, Врховна команда нацистичке Немачке је у Другом светском рату издала директиву за борбу против југославенских партизана, у којој је, супротно одредбама Женевске конвенције, јединицама наређено да употребе сва средства, чак и према женама и деци, и да због тога ниједан немачки војник не сме да буде позван на одговорност.

1943. У Слабињи, општина Банијска Дубица, усташе праве покољ над 96 српских цивила, од чега је 40 било деце млађе од 14 година.

1991. У Драговићима крај Пакраца (Западна Славонија), авион хрватских паравојних снага, бомбардовао велику колону српских избеглица, која се кретала ка Окучанима, да потраже спас. Том приликом је настрадало више од 20 Срба.

2003. У Хашком трибуналу почело суђење пензионосаном генералу бивше ЈНА Павлу Стругару, оптуженом за кршење закона и обичаја ратовања приликом сукоба на Дубровнику 6. децембра 1991. године.

 



17. децембар

1991. У Бриселу (Белгија), Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.

1992. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о завршетку рата. Уместо Председништва, Скупштина је установила функцију председника Републике Српске и за првог председника изабрала Радована Караџића.

1995. Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у Босни и Херцеговини.

1997. У Њујорку (САД), Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

2002. У Београду, Скупштина СР Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.



18. децембар

1901. У Београду, народна скупштина Краљевине Србије донела Закон о штампи.

1921. У Београду, објављен први број листа "Време".

1978. Основана Јединица српске милиције за специјална дејства, 1994. године добила данашњи назив Специјална анитерористичка јединица – САЈ.

1995. У Бону (Немачка) одржана конференција представника 31 земље и више међународних организација о разоружању и успостављању међусобног поверења зараћених страна у Босни и Херцеговини.

2001. Конституисан Међународни савет за сарадњу Босне и Херцеговине и Савезне Републике Југославије.



19. децембар

1905. На Цетињу, усвојен први устав Црне Горе, којим је она дефинисана као држава српског народа и уставна монархија, али је практично сву власт задржао кнез Никола I Петровић. Влада је зависила од скупштине, још више од кнеза, који је имао право да поставља и смењује чиновнике. Текст устава, који је назван "Никољдански устав", углавном је преузет из устава Србије од 1869.

1991. У Книну, уставотворна скупштина прогласила Републику Српску Крајину, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију у том моменту. Недуго после тога САО Западна Славонија и САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем су прогласили присаједињење РСК. Најзападнија српска држава је постојала до августа 1995. када је нестала током агресије хрватске војске и њених савезника - "Олуја". Званични Београд никада није признао РСК.

1991. У Берлину, немачка влада признала Словенију и Хрватску пре него што су, заштићена права народа у мањини, на чему је у почетку инсистирала Европска заједница. Немачка се није освртала на многа упозорења да такав чин може да изазове крвопролиће.

1992. У Јошаници, крај Фоче, око 900 припадника муслиманских ратних јединица Прве Дринске бригаде Армије Босне и Херцеговине, које је предводио Заим Имамовић из Горажда, извршили су стравичан покољ над српским цивилима у национално мјешовитом селу Јошаница, између Фоче и Вишеграда. Том приликом је на велики православни пазник Никољдан убијено 56 српских цивила (32 мушкарца, 21 жена и 3 дјеце млађе од 14 година), а рањено 11, док је 18 српских засеока спаљено.

2000. У Београду, шеф дипломатије СР Југославије, Горан Свилановић потписао статут Међународног кривичног суда, који ће бити први стални суд за најтеже злочине. Седиште суда ће бити у Хагу.

2006. У Букурешту, државе Босна и Херцеговина, Србија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Албанија, Молдавија, Македонија и УНМИК /у име Косова и Метохије/ приступили Споразуму о централноевропској зони слободне трговине /ЦЕФТА/.



20. децембар

1912. У Лондону, почела мировна конфенерција поражене Османлијске царевине и држава Балканског савеза: Црне Горе, Србије, Грчке и Бугарске. На конференцији се Турска одрекла свих изгубљених територија, не пристајући једино да преда још неосвојени град Једрене. Због тога је Први балкански рат настављен почетком фебруара 1913. и после нових турских пораза мировни уговор с Турском је склопљен 30. маја 1913. опет у Лондону.

1944. На Косову и Метохији, објављен први број листа "Јединство", намијењен читаоцима Аутономне Косовско-метохијске области. Од 1945. лист излази у Приштини, најприје једном седмично, а касније је постао дневник.

1974. У Београду, умро српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а после преласка преко Албаније у Првом светском рату доспио је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсеј, затим у Париз, где је студирао и излагао. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, бронзи и дрвету.

1982. У Београду, умро српски композитор Милан Ристић, члан САНУ. Студирао је у Београду, Паризу и Прагу. Био је ученик Милоја Милојевића и Јосипа Славенског.

1992. У СР Југославији, на првим вишестраначким изборима бирани су посланици Савезне скупштине, председници Србије и Црне Горе, посланици републичких скупштина и органи локалне власти. У првом изборном кругу за председника Србије међу седам кандидата изабран Слободан Милошевић. У Црној Гори победио је Момир Булатовић.

1991. У Београду, Анте Марковић, председник југославенског Савезног Извршног Већа поднео оставку, јер није могао да прихвати предлог буџета за 1992. годину. Како није имао наследника на тој функцији, због политичких превирања и распада комунистичке Југославије, био је последњи премијер СФРЈ.

1995. У Босни и Херцеговини, Међународне снаге под називом ИФОР преузеле мисију провођења мира у БиХ од снага УН, у складу с мировним споразумом потписаним у Паризу шест дана раније.

2000. У Њујорку (САД), Савјет безбедности УН осудио албанске екстремистичке групе на југу Србије и позвао КФОР да предузме конкретне мере, које би онемогућиле њихове даље акције.

2000. СР Југославија примљена у чланство Међународног монетарног фонда.

2001. Председиштво БиХ, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и председавајући Савета министара потписали изјаву о пријему БиХ у Савет Европе.



21. децембар

1939. У Вуковару, донета чувена Вуковарска резолуција, на основу кога су Срби из Западног Срема (вуковарски, илочки, шидског, винковачки срез) тражили изузеће из Бановине Хрватске, а прикључење Дунавској бановини. Ово је учињено из историјских, географских, верских, саобраћајних и политичких разлога. Хрвати су имали територијалну грамзивост чак и у крајевима где нису имали већину. Ова резолуција никада није доживела своје извршење, јер југославенска влада Цветковић-Мачек, није показивала занитересованост за њу.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну усташке јединице започињу геноцидну офанзиву према српском становништву, која је трајала 3 дана у селима Острожина, Шљивовац, Стипан, Дуго Село и Трепча. Том приликом је побијенио најмање 670 српских цивила, међу којима је било око 100 дјеце, млађе од 12 година.

1990. У Загребу, у Сабору изгласан нови устав, који је због близине католичког Божића назван Божићни Устав. Многи аналитичари сматрају да је управо овај Божићни Устав, због одузимања права Србима покренуо лавину нетрпељивости и подигао тензије, које су у наредним месецима довеле до рата у Хрватској.

1991. У Новској (Славонија), у породичној кући Келеува, на адреси Николе Тесле бр. 44, припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, масакрирали су на најмонструознији начин 5 српских цивила: Марица и Мирко Келеува, Јела и Андрија Узелац и рођака која се презива Милановић. Све су то цивили старије доби, без оружја.

2004. У Београду, Скупштинa Србије усвојила Закон којим се изједначавају права припадника партизанског и Равногорског покрета из Другог светског рата.



22. децембар

1941. У Коњицу (Херцеговина), злогласна усташка јединица Црна Легија, под командом Јуре Францетића, Фрање Судара и Рафаела Бобана, за два дана, прави покољ над 35 српских жена и дјеце у селима Виниште, Челебић и Доње Село.

1941. У Руду, на истоку Босне и Херцеговине, основана је Прва пролетерска бригада НОВЈ. После Другог свјетског рата, овај празник је у социјалистичкој Југославији слављен као Дан Југославенске Народне Армије.

1946. У Београду Војни суд осудио на смрт 17 високих немачких официра због ратних злочина почињених у Југославији током Другог светског рата. Сви осуђени су погубљени 24. јануара 1947. године.

2001.  У Сарајеву, на градском гробљу "Лав" ексхумирано гробно место означено именом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2001. У Задру, Градско веће прогласило за свог почасног грађанина одбеглог хрватског генерала Анту Готовину и ратног злочинца над Србима. Једног од главних спроводилаца "Олује".

2009. Влада Србије поднела кандидатуру за чланство у Европску Унију.



23. децембар

1917. У Гргурама, крај Блаца погинуо је Коста Војновић Косовац један од вођа Топличког устанка у Првом светском рату. Био је подфицир Краљевине Србије, који се борио у Мачви и на Дрини 1914. године. Касније је био један од покретача Устанка у Топлици у фебруару 1917. године. Након његове пропасти борио се са својом мањом групом по планинама. Да не падне жив бугарским четама у руке, извршио је самоубиство.

1990. У СР Црној Гори одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Момир Бултатовић, премијер Мило Ђукановић, а владу је формирала њихова странка Савез Комуниста Црне Горе са 66,4% гласова. Поред СР Србије, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1990. У Љубљани, скупштина СР Словеније прогласила независност те југославенске републике, на основу референдума који је спроведен данима раније.

1994. У Сарајеву, представници Републике Српске и муслиманских власти БиХ, после мировне мисије бившег председника САД Џимија Картера, потписале четворомесечно примирје, почев од 1. јануара 1995. године. Оружане снаге под контролом Алије Изетбеговића прекршиле су примирје 40 дана пре истека тог рока офанзивама на Влашић и Мајевицу, а државе НАТО пакта нису то чак ни вербално осудиле.



24. децембар

1941. У Банским Моравцима, на Кордуну, усташки зликовци побили најмање 31 српског цивила, до чега је убијено 15 дјеце, млађе од 12 година.

1991. У Ораховици, крај Доњег Михољца, хрватске паравојне снаге - ЗНГ, убијају 4 српска цивила: Тихомир Тодоровић, Миодраг Муселновић (46), полицајац у пензији и жена му Милица Муселиновић (42), као и њихов комшиница Десанка Николић (69). Сахрана је обављена дан касније, без православног свештеника, а после пуцњаве припадника ЗНГ, малобројна родбина се разбежала.

1993. Вардарска Македонија и Република Албанија успоставиле дипломатске односе.



25. децембар

1942. У Београду, специјална полиција хапси, а потом и стреља Војислава Вучковића српског композитора, диригента и музиколога. Био је професор Музичке школе "Станковић" у Београду, диригент Београдске филхармоније, сарадник многих листова и часописа. Између два светска рата учествовао је у радничком покрету, организовао студентске и радничке хорове, писао музичку критику.



27. децембар

1915. У Добоју, аустроугарске власти основале су концентрациони логор. У њему је било заточено 45.791 Срба. Од тога је било 16.673 мушкараца, 16.996 жена и 12.122 српских војника, међу њима је било и старијих грађана, жена и деце из Србије и Црне Горе. У логору је убијено више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године је умрло 643 деце. Логор је затворен 5. јула 1917. године.

1941. У Софији, завршени немачко-бугарски преговори, где је потписан споразум. Бугарске окупаторске трупе су на основу тог споразума убрзо запоселе Нишки, Моравски, Крушевачки и Зајечарски округ и почеле као и у Првом светском рату - терор и геноцид над српским цивилима у име великобугарског сна о "Бугар-Морави" у саставу Бугарске. Српски народ је одговорио оружаним отпором док окупатори нису избачени из земље.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну, усташке јединице током офанзиве и етничког чишћења српског становништва су убиле 30 цивила у селима: Голиња и Трстеница.

2002. У Дворовима, код Бијељине, под неразјешњеним околностима у саобраћајној несрећи погинуо је јунак новог доба - Митар Максимовић, војвода Мандо. Истакао се великом храброшћу у Отаџбинском рату 1990-их на простору РС Крајине и Републике Српске у БиХ. Носилац је и ордена Милоша Обилића.



28. децембар

1941. У Вргинмосту, на Кордуну, усташке јединице током офанзиве и етничког чишћења србског становништва су убиле 30 цивила, у селима: Бовић и Козарац.

1959. У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у СФР Југославији, што је омогућило домаћу производњу радиоизотопа који се користе у медицини, индустрији, пољопривреди и истраживачким институцијама.

1959. У Мадриду (Шпанија), умро хрватски поглавник Анте Павелић, где је и сахрањен. Пре Другог светског рата био је политички дисидент и вођа хрватских терористичких организација, које су умешане у Марсејски атентат на краља Александра I Карађорђевића. У Другом светском рату био је на челу НДХ, квислинсшке творевине која је "прогутала" преко 1.2 милиона Срба. После рата побегао је преко "пацовских канала" у Аргентину, уз помоћ Ватикана, одакле је руководио усташком емиграцијом. Био је рањен од црногорског четника Благоја Јововића, 10. априла 1957. У историји је остао забележен као изразито негативна појава, али и даље Павелић има респект и подршку широких народних маса у Хрватској и Римокатоличке цркве.

1992. У Доњој Биочи, код Сарајева, јединице из Другог батаљона Седме муслиманске бригаде Армије БиХ, пробијају линију фронта и упадају у србско село Доња Биоча, када је направљен стравичан покољ, пљачка и палеж србске имовине. Неколико цивила је убијено, а међу њима и девојчица Мирјана Драгичевић, стара 9 година, која је силована до смрти.



29. децембар

1834. У Вишњићеву, на западу Срема умро је народни гуслар Филип Вишњић, један од најпознатијих енто стваралаца у 19. веку. Написао је много епских јуначких песама, а добар део стваралаштва је био посвећен Првом србском устанку. Његове песме је записивао Вук С. Караџић.

1941. У Славонској Пожеги, током дводневне усташке офанзиве на српска села: Врховци, Кантровци и Грђевица, убијено је најмање 100 Срба, њихова имовина је пљачкана, а потом и спаљена.

1941. Из Бања Луке, у концентрациони логор Јасеновац упућено је 55 логораша.

1941. У Фочи (Херцеговина), усташе праве из Горњег Борча велику офанзиву на српска села: Суха, Мркаљи, Попов Мост, Ћурево, Љубина, Тјентиште... том приликом је убијено око 120 цивила: мушкараца, жена и дјеце.

1942. У Бихаћу (БиХ) током Другог светског рата основан је Савез антифашистичке омладине Југославије. После ослобођења та организација је често мењала име - Народна омладина Југославије, Савез омладине Југославије, Савез Социјалистичке омладине Југославије. Распала се у лето 1991. после отцепљења Словеније и Хрватске.

1992. У Београду, Скупштина СРЈ изгласала неповерење првој влади СР Југославије, којом је председавао Милан Панић, српски бизнисмен из САД.



30. децембар

1941. У Пркосу, на Кордуну, усташке јединице праве стравичан покољ над српским цивилима. Убијено је 430 Срба, од чега су 192 била деца млађа од 12 година. Око 130 мушараца из села се склонило, док жена и деца нису, јер су веровали да их усташе неће дирати.



























Skip Navigation Links