Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. јул

1941. У Суваји, крај Доњег Лапца (Лика), усташе извршиле стравичан покољ над 250 српских цивила, од чега 118 дјеце и 75 жена.

1943. У Сиску (Банија), усташки жандари стрељали 13 активиста партизанског покрета, од чега 7 Срба.

1944. У Загребу, у селима Доња Стубица и Јаковље, немачке јединице заједно са усташким жандарима праве рацију где је 20 Срба ухапшено и спроведено у затвор.

1948. У Тирани, албанско руководство донело одлуку да прекида све дипломатске односе са СФР Југославијом.

1966. На Брионима, одржан чувени Брионски пленум (састанак), где је партијско руководство ЦК КПЈ сменило Александра Ранковића и Светислава Стефановића, шефове југославенске тајне полиције УДБ-е, због наводног прислушкивања председника Јосипа Броза Тита. Прави разлог је био неутралисање албанског иредентизма на Косову и Метохији. Око овога догађаја је избила читава афера, а страсти се нису симиривале месецима.

1991. У Београду, у присуству трочлане делегације Европске Заједнице, Стјепан Месић проглашен за председника Председништва СФР Југославије. На тој функцији Месић ће остати формално 3 месеца, када је повучен у Загреб, а онда у хрватском сабору ће изговорити своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема!".

1991. У Тењи поред Осијека, хрватски паравојници, међу којима и Антун Гудељ, убијају Јоспа Рејл-Кира и Горана Зобунџију, Милана Кнежевића, а Мирка Тубића ранио.

1992. У Коњицу (Херцеговина), шест припадника муслиманске Армије Босне и Херцеговине, незаконито је ухапсило српску породицу Голубовић: Ђуру (41), иначе тежак инвалид, Власту (41), и њихове малолетне синове Петра (7) и Павла (5). Они су одведени из свог стана у коњичком насељу Орашје према селу Спиљани. Тамо су стрељани, док је дечак Петар Голубовић преживео прво стрељање и отишао до полицијског пункта код моста на Бијелој да тражи помоћ. Предат је џелатима који су га одвели на Бегин вир и тамо ликвидирали.



2. јул

1941. У Грчацу, у јужним дијеловима Лике, у селу Осредци, усташе, под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића праве покоље, над 22 Срба, који су свирепо убијени.

1990. У Љубљани, скупштина југославенске републике Словеније је усвојила Декларацију о "потпуној самосталности" од СФРЈ, што је учињено годину дана касније.

1990.  У Приштини, 14 албанских делегата АП Косова и Метохије, доноси Декларацију о Космету као 7. републици СФР Југославије.
 

1991. У Јакшићу, код Славонске Пожеге (Западна Славонија) убијен је Србин Јово Кљајић (53) тако што је брутално претучен у својој породичној кући, ул. Колодворска 108. док је његова породица трпела стаховито малтретирање.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Попај", чији је власник српске националности.

1992. У Коњицу, муслимански паравојници: Мирлаем Мацић, Адем Ланџо и Јусуф Потур убили су четверочлану српску породицу Голубовић.

1993. У Стоцу, (Херцеговина) је обављена је размјена заробљеника имеђу Републике Српске и ХЗ Херцег-Босне. Слободу је угледало 135 српских цивила из Мостара.



3. јул

1941. Крај Доњег Лапца (Лика) настављају се усташки покољи под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића   над српским становништвом у селу Бубањ... убијено је 88 мјештана, од чега 37 дјеце млађе од 15 година и 28 жена. Усташе су имале помоћ од Винка Матије из Д. Лапца и Мила Маринковића из Боричевца

1972. У саобраћај предата дионица Ваљево - Ужице на прузи Београд - Бар. Цијела пруга је пуштена у редован саобраћај 28. маја 1976.

1983. У Београду завршено шесто заседање Конференције УН за трговину и развој.

1983. У Мећи, код Ђаковице, на Косову и Метохији, пет Албанаца извршили напад на српску породицу Шарић. Том приликом је убијен Миодраг Шарић (43), од својих комшија из породице Краснићи.

1992. У Мостару, Хрвати из Босне и Херцеговине прогласили државу Херцег-Босну са Мостаром као главним градом.

2008. Хашки Трибунал ослободило команданта 28. дивизије муслиманске Армије Босне и Херцеговине, Насера Орића одговорности за злочине почињене током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.



4. јул

1933. У Москви, потписан споразум између СССР, Чехословачке и Краљевине Југославије. Овај споразум се односнио на дефиницију агресорских поступака ради преузимања мера посредством Друштва народа. То је био први споразум Краљевине Југославије и СССР.

1941. У Београду, руководство југославенских комуниста доноси проглас о устанку против фашизма, седам недеља након Равногорског покрета, односно ЈВуО.

1942. На Козари, у току фашистичке офанзиве у рејону Широке Луке, Мљечнице и Југовића Брда, припадници усташких формација под командом Мате Рупчића, Рудолфа Шимића и Ивана Шнура убијају 40 рањеника, припадника партизанског покрета.

1991. У Борову Насељу, део општине Вуковар, хрватски паравојници под командом Благе Задре, праве етничко чишћење Козарачке улице, када је 8 цивила српске националности убијено, а многе куће су опљачкане, а њихови власници прогнани.

1991. У Двору на Уни (Банија), убијен је Србин Стево Грубјешић, шофер камиона, тако што су му чланови ХДЗ-а направили заседу у Поуњу.



5. јул

1917. У Добоју затворен концентрациони логор кроз који је за 19 месеци прошло преко 45.000 Срба, од чега је 12.000 Срба убијено. Међу њима је било више хиљада мале деце, млађе од 12 година. Затваране су и жене и старци. Највише затвореника је било из рејона Сарајева, Посавине и Подриња, али су довођени из Шумадије и Херцеговине.

1941. У Београду, немачке окупационе власти, основале су логор Бањица, који је имао губилиште у Јаинцима. У њему је убијено преко 3.800 људи. Био у функцији више од три године у касарни бивше југословенске краљевске војске. Логор Бањица је имао две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције Београда, док је други део био у надлежности немачког Гестапоа.

1942. На Козари, у току трајања десетодневне фашистичке офанзиве, усташке и њемачке јединице спроводе 68.500 Срба у концентрационе логоре са подручија Босанског Новог, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Приједора и Бања Луке. Већина ухваћених се никада није вратила жива.

1943. У Зворник, су ушле партизанске јединице, које је предводио Коча Поповић, као резултат изненадне акције НОВЈ. Усташама су нанети велики губици, док је на партизанској страни погинуо Филип Кљајић Фића.

1990. У Београду, Скупштина СР Србије поништава одлуке Скупштине АП Косова и Метохије и распушта је, тако да сва питања за Космет се решавају у Београду. МУП Србије, заузели ТВ Приштину.

1992. Код Имотског, у селу Небрижевац (Далмација), под неразјашњеним околностима убијен је српски цивил Мирослав Лончар (33).

2003. У Напуљу (Италија), обелодањено да јеТужилаштво својевремено издало захтев за хапшење тадашњег председника Црне Горе, Мила Ђукановића, због умешаности у шверц страних цигарета.

2004. У Добоју окружно тужилаштво, потврдио првостепену пресуду у случају "Которско", којом је утврђено да земљиште које је Општина пре три године доделила избеглим Србима са Озрена и Возуће није власништо босанских муслимана.

2006. У Сарајеву, Председништво БиХ донело одлуку о величини, структури и локацијама Оружаних снага БиХ - заједнички штаб и Оперативна команда смештени у Сарајеву, а Команда за подршку у Бања Луци.

2008. Чувени српски генетичар доктор Миодраг Стојковић успио да направи лабораторијску крв.



6. јул

1941. У Западној Славонији, усташе прогоне српско становништво, око 200 Срба из села Добровића и Брезика покрај Подравске Слатине је протјерано у (Недићеву) Србију.

1998. На Космету, у рејону Брезеник - Лођа, од албанских терориста из ОВК, бива заробљен и свирепо мучен до смрти полицајац Срђан Перовић.



7. јул

1941. У Белој Цркви, крај Крупња (Шумадија), комунистички активисти, које је предводио Жикица Јовановић Шпанац су пуцали на српске жандаре на Ивањданском збору и убили двојицу. Након рата, овај догађај је сматран као Дан устанка народа Србије.

1941. У Чукуру, крај Костајнице (Банија) усташе убијају 27 мјештана српске националности, а лешеве су побацали у ријеку Уну.

1991. У Борову Насељу убијен је Слободан Вучковић (36), дугогодишњи радник на привременом раду у Немачкој, где је радио као шофер. Његово убиство је наручено од комшије Анте Лопанџића. Одведен је у приватан затвор и мучен до смрти.

1991. На Брионима у присуству делегације ЕЗ усвојена Декларација о мирном решењу сукоба на подручију СФРЈ. СР Словенија и СР Хрватска пристале да своје одлуке о незавиности "замрзну" на три месеца.



8. јул

1920. Граду Шапцу свечано уручено француско одликовање "Ратни крст" за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. Шабац је 1914-1915 претрпио велика разарања која је починила аустроугарска војска и масовне ратне злочине над српским цивилима у Шапцу и Мачви.

1942. У Сент Амансеу (Француска), умро француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом светском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. је преузео врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом проценио да српска војска - као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту - треба прва да крене у пробој фронта, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог светског рата.

1944. У Копривници (Славонија) усташе настављају покоље у србским селима: Беланово Брдо, Рајсиница и Сеговина. Тако је убијено 10 људи, а 9 кућа је запаљено у селу Пркос.

1956. У Београду изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, поводом прославе стогодишњице рођења србског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту "Никола Тесла" у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смјештених у излозима продавница у разним деловима града.



9. јул

1913. Код Бреганлнице, војска Краљевине Србије је победила бугарску војску, што је омогућило да натера Бугарску на пораз у Другом балканском рату. Овом победом Краљевина Србија је сачувала своју вековну територију, Вардарску Македонију.

1941. У Београду, доведен је први контигент затвореника у  Бањички логор.

1941. У Загребу, у Максимирској шуми, усташе стрељају 10 активиста НОП-а из логора Керестинац, између осталих: Огњена Прицу, Божидара Аџију...

1941. У Славонској Пожеги, усташе оснивају концентрациони логор, који је радио четири месеца под командом Ивана Штира и Емила Клаића. Кроз логор је прошло 8.178 људи, највише Срба, а 438 их је убијено.

1946. У Београду, током посете албанског председника Енвера Хоџе, потписан споразум о пријатељству и узајамној помоћи Републике Албаније и СФР Југославије.

1949. На Голом Отоку, доведени су први идеолошко-политички противници југославенске комунистичке власти, углавном симпатизера СССР-а. Овај концентрациони логор су осмислили: Стево Крајачић, шеф тајне полиције за СР Хрватску и Едвард Кардељ, члан Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије. Предлог о локацији дао је Мирослав Крлежа, хрватски књижевник и друштвено-политички радник. Процене о броју логораша на основу документације Савезног секретаријата за унутрашње послове је преко 16.000 људи, највише Срба (чак 70%). Друге процене наводе да је било затворено и до 30.000 затвореника. Преко 400 логораша је убијено психо-физичком тортуром. Они који су преживели и вратили се кући имали су трауме и били су одбачени у друштву.

1980. У Високом, у Босни и Херцеговини родио се Игор Кисић (14), најмлађи борац и херој Војске Републике Српске, који је учествовао у босанско-херцеговачком рату 1990-их. Погинуо је октобра 1994. године на сарајевском ратишту, код Илијаша. Одликован је медаљом Милоша Обилића.

1989. Код Книна, на далматинском Косову, у православном манастиру Лазарица одржана прослава 600 година Косовске битке. На том скупу су изнети захтеви за равноправност Срба у СР Хрватској у погледу културе, писма и језика. Након тога уследила је репресија и почела су хапшења виђенијих Срба у Сјеверној Далмацији и Лици. Ово је био почетак краја братства и јединства.

1999. У Београду, умро српски историограф Федор Никић, оснивач Музеја фрушкогорских манастира. Универзитетску каријеру је почео у Београду под окриљем професора Слободана Јовановића, а наставио у Суботици на Правном факултету. Бавио се уставним правом, мањинским питањем и црквеном реформом. Написао је више дела, укључујући "Локалне управе Србије у 19. и 20. веку".

2006. Код Нијагариних водопада (САД) свечано откривен споменик великом српском научнику Николи Тесли.

2008. НАТО пакт са Албанијом и Хрватском потписао Протокол о приступању.



10. јул

1926. У Београду, је рођен србски глумац Павле Вуисић, "вулкан глуме, живота и снаге" - како га је описао Орсон Велс. Остварио је низ значајних улога у позоришту, а највише на филмском платну. Један од најбољих глумаца нашег поднебља икада.

1941. У Личком Лешћу, усташе праве покољ над већим бројем мушкараца овог села, који су бачени у јаму Думан, покрај Доњег Косиња.

1997. У Бања Луци, припадници британских снага, убили Симу Дрљачу, шефа СУП-а Приједор, за вријеме рата. У Приједору ухапшен др Милан Ковачевић, који је одмах пребачен у Хашки трибунал, гдје је умро наредне године.

2006. У Београду, је низом пригодних маинфестација обележено 150 година од рођења србског научника Николе Тесле. Патентирао је око 700 проналазака у области наизменичне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примену. Одселио је у САД, чији је држављанин постао 1884, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943. одржавао блиске контакте с отаџбином. У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате. Поводом стогодишњице његовог рођења - 1956. године јединица за мерење високог напона је добила Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља. Рођен је као четврто дете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици у српском селу Смиљан у Лици.



11. јул

1796. Код Даниловграда, црногорски одреди под командом Петра Петровића Његоша извршили коначан противнапад код Мартиновића, на Турке Османлије и до ногу их потукли. Овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.

1844. У Београду, рођен Петар I Карађорђевић, краљ Србије 1903-1918. А од 1918-1921 био је на челу Краљевине СХС. Његову су владавину обиљежили парламентарна демократија, убрзани привредни развој, културни напредак и слобода штампе. Краљевина Србија је под његовом управом изашла као победник из три рата: два балканска (1912-1913) и један светски. Ослобођена је територија Рашке, Косова и Метохије, као и Стара (Јужна) Србија. Склопио је међудржавни споразум са САД 1904. и тако за пар година учинио да Србија има највећу економску стопу раста у Европи.

1982. У Београду, је умро Меша Селимовић, српски књижевник, професор, добитник многих награда за књижевност. Био је редован члан Српске Академије Наука и Уметности. У Другом светском рату је био једно време заробљен од усташа у родној Тузли, а после је прешао на слободну територију и прикључио се партизанском покрету.

1991. У Осијеку, хрватски паравојници у Осијеку опкољавају кућу Србина Живка Пеулића (43), кога убијају, док је његова жена Љубица рањена и заробљена, а читава акција је трајала 12 сати уз снимање ТВ камерама. Кућа Пеулића је тотално демолирана и срушено.

1992. У Јадранско море, почели да упловљавају ратни бродови НАТО пакта, да надзиру спровођење санкција за Србију и Црну Гору, док остале бивше југославенске републике нису имале ове контроле.

1995. У Сребреницу, после више година окупације и терора муслиманских ратних јединица, које је предводио Насер Орић, улази Војска Републике Српске, под комадном Ратка Младића, генерала ВРС и  ослобађају Сребреницу. Око овог догађаја постоје бројне контраверзе јер су обавештајне службе САД, Француске, Велике Британије и Немачке "режирале геноцид" над муслиманима, чиме су хтели да прикрију злочине над Србима 1992-1994 које су у Сребреници и околним местима починили Орићеви војници.

2004. У Београду, функцију председника Србије преузео је Борис Тадић. Његова владавина трајала је осам година и испуњена бројним контраверзама: српска привреда је наставила да слаби, а држава да се задужује код ММФ-а. Стране банке су преузеле контролу над платним системом Србије и увео је цивилно служење војног рока, односно слабљење Војске Србије продавајући наоружање. Испоручивао је хашке оптуженике у Холандију. Бројна друштвена предузећа су уништена и продата странцима у бесцење. Многа тешка кривична дела никада нису расветљене, попут "Топчидера", "Ћурувије" и др. Са хрватским председником Ивом Јосиповићем је 2010. године обећао помоћ вуковарским Србима да пронађу своје нестале, али до тога никада није дошло. Косово и Метохију никада није прогласио окупираном територијом.

 



12. јул

1941. На Цетињу проглашена квислиншка влада Црне Горе, под италијанском окупацијом.

1941. У Присојама, котар Сињ, усташе хапсе 90 далматинских Срба, а потом их убијају.

1941. У Двору на Уни, у банијским селима Ћора и Бобери, усташе праве покољ над српским цивилима који су побацани у Крњајића потоку.

1942. У Загорју, усташке власти, по одлуци Анте Павелића, поглавника НДХ су основале логор за дјецу Јастребарско, на путу између Загреба и Карловца. Овај логор је имао 3.336 дјеце логораша, а њих 768 је убијено.

1942. У Бања Луци усташе хапсе више од 100 Срба, које депортују у логор Стара Градишка, одакле се нико није вратио.

1943. У Кленовцу (Лика) усташе убијају 4 Србина покрај Перушића.

1992. У Сребреници, у селима: Залазје, Сасе, Биљача и Загони, ратне јединице муслиманске Армије БиХ, које предводи Насер Орић, праве стравичан покољ над 70 Срба.

2001. У Кравици код Братунца положен камен темељац за изградњу централног спомен-обиљежја за више од 4.000 српских жртава, настрадалих у отаџбинском рату са простора Бирча и средњег Подриња.

2004. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила Закон о државним симболима, којим је одређено да застава буде црвена са златним орлом на средини, грб династије Петровића, а химна пјесма "Ој, свијетла мајска зоро".



13. јул

1941. У Црној Гори, подигнут устанак против квислиншке владе, који су предводили комунисти.
Усташе под командом Љубомира Квартерника, праве рацију у српским селима Цазинске Крајине, више од 170 Срба је одведено пут Јадовна, одакле се нико није вратио.

1968. У Девичу, манастиру на северу Метохије, Албанац, син Азема Дељевића, по други пут те године напада игуманију мати Параскеву, на манастирским ливадама. Заврнуо јој је руку и покушао да здроби шаку. Притекли су јој радници у помоћ. Мати Параскева је о томе обавестила милицију у Србици и надлежне власти у Приштини, а они су је, као и више пута раније, уверавали да нема разлога да се плаши, јер су те информације нетачне.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници долазе у попдневним часовима у самачки хотел по Миленка Ђуричића, са лажном оптужбом да је шпијун КОС ЈНА. Одводе га на обале Дунава и ту убијају. Злочинце је предводио Небојша Ходак.



14. јул

1901. У Београду свечано отворено прво Радничко позориште у Србији. Представе су извођене у кафани "Радничка касина" на углу Дечанске и Нушићеве улице.

1902. У Сарајеву, ради ширења просвјете и српске националне свијести Срба у Босни и Херцеговини, основано Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", које је имало велики број чланова и донатора и располагало је знатном имовином. Захваљујући помоћи "Просвјете", прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима. Друштво је отворило велики број читаоница, штампало много популарних књига ради просвјећивања народа, а у Сарајеву је отворило велику Централну библиотеку. У "Просвјети" су били активни многи значајни Срби из БиХ, укључујући Алексу Шантића, Петра Кочића, Васиља и Шћепана Грђића, Ђорђа Пејановића, Пера Слијепчевића.

1941. У Љубињу, усташе у затору праве стравичан покољ над Србима из Стоца (Херцеговина), када су послали Анти Павелићу, поглавнику кутију са 20 килограма очију српских мученика.

1941. У Загребу, око 100 затвореника у логору Керестинац, покушало је бјекство, само 12 је угледало слободу, 44 је ухваћено, остали су погинули у борби.

1971. У Штокхолму (Шведска), кривични суд је осудио на доживотну робију двојицу хрватских терориста Миро Барешић и Анђелко Брајковић, убица југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ већином гласова донело одлуку о премештању јединица ЈНА са територије СР Словеније у друге југославенске републике.

1992. У Београду, Милан Панић, бизнисмен из САД, српског порекла, изабран за премијера СР Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и Стручни тим Републике Србске у сарадњи са истражним судијом Окружног суда у Србском Сарајеву и замеником Окружног јавног тужиоца ексхумирали 30 тела српских цивила на градском гробљу "Колијевке" и у селу Осјечина код Горажда.



15. јул

1992. У Сремским Лазама, поред Винковаца, нестао је српски цивил Радован Стојшић (71), земљорадник, који је тог дана отишао на пецање. Убијен је 4 дана после у логору у Роковцима.

1992. У Какању,  сјеверозападно од Сарајева 40 км, припадници Хрватског Вијећа Одбране протјерали су Србе из 13 села какањске општине: Суботиња, Конџило, Бијела Њива, Доле, Макленак, Данци, Градица, Осредак, Почине, Барачи, Крч, Равне и Драчић. У овој акцији Хрвати су заклали Саву Блажановића, а убили су још Мила Цвијетића из Конџила и Илију Цвијетића из Драчића.

1992. У Лондон допутовала делегација Српске Републике БиХ отпутовала на мировне преговоре са копредсједавајућим Конференције о БиХ Хозеом Кутиљером.

2003. У Паулин Двору, крај Осијека,  сахрањени посмртни остаци 14 српских цивила убијених у децембру 1991. године од стране хрватских паравојника.
 



16. јул

1990. У Београду, оснивачка скуштина Социјалистичка Партија Србије (угланом бивших чланова Савеза Комуниста), где је Слободан Милошевић изабран већином гласова за председника странке. Ова странка је имала водећу улогу са својим режимом десет година.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници које предводи Благо Задро, праве етничко чишћење у Буџаку и Кривој Бари. Имали су карте на којима су биле обележене куће Срба у које су незаконито упадали, пљачкали и убијено је 9 српских цивила, а њихова тела су бачена у Дунав.

1996. У Камену, недалеко од Гламоча, отворена прва од десет масовних гробница на овом подручју у којима је закопано више од 100 тела србских цивила и војника убијених 1995. године, за време хрватско-муслиманске злочиначке офанзиве "Маестрал". Ексхумацију су надгледали припадници међународних снага ИФОР и "Љекари без граница".

1999. У Приштини формиран Прелазни политички савјет Косова као највиша цивилна институција власти УН.

2000 . У Помазатину, крај Косова Поља,  православна црква Светог Илије, из Средњег века, порушена је до темеља, од албанских терориста.

2003. У Приштини, командант бивше терористичке Ослободилачке војске Косова /ОВК/ Рустем Мустафа Реми осуђен за ратне злочине на 17 година затвора због убиства цивила и мучења Албанаца.

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о заштити назива Република Србска.

2008. У Сијетлу (САД) пронађен нациста Петер Егнер (86), који је учествовао у убијању најмање 17.000 Срба, Јевреја и Рома на београдском Сајмишту и на Авали. Рођен је 1922. године у Црвенки, што значи да је припадао "Фолксдојчерима"... уствари радио је за немачки ГЕСТАПО као подофицир у Главном штабу у Београду. За своје заслуге према Трећем Рајху одликован је Гвозденим крстом (највише војно одликовање хитлерове Немачке).



17. јул

1946. У Београду, на локацији око Аде Циганлије припадници југославенске тајне полиције ОЗНЕ стрељали генерала Југославеске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, најодликованијег српског официра. Стрељање је извршено на основу пресуде Војног суда, која је донета два дана раније.

1998. Албански терористи из ОВК, после напада на Ораховац, киднапују 43 српска цивила те их одводе у село Клечка где су имали логор. Тамо су жртве стрељане, а потом бацане пећ, па у јаму са живим кречом.



18. јул

1942. Планина Козара, после више од месец дана пала у руке усташа и немачке војске. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више места је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, која су била србска, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из СР Словеније, најзападније југославенске републике, после неуспешне интервенције.

1991.  У Кипу, крај Дарувара (Славонија), Милица Гојковић (60) је жива спаљена у својој кући од хрватских паравојника од браће Шепл: Зоран, Жељко и Дамир.

1992. У Јадранско море, упловили ратни бродови НАТО-а и ЕУ контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју муслиманскох дела Сарајева.



19. јул

1936. У Београду, умро српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих књига и радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије.

1937. У Београду велике демонстрације познате под називом "Крвава Литија". Тог дана је у Скупштини Краљевине Југославије требало да се изгласа споразум о сарадњи југославенске краљевине и Ватикана. Православни верници и свештенство СПЦ су били против тог Конкордата, а полиција којом је командовао Драги Јовановић је тукла хиљде демонстраната. Четири дана касније Конкордат је изгласан са 166 гласова за, а 129 против.

1956. На Брионима, одржан састанак лидера Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали Брионску декларацију, којом су осудили блоковску поделу света, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаних земаља.

1996. На Палама, председник Републике Српске, Радован Караџић услед великог притиска међународних субјеката, поднео оставку на све јавне функције и изашао из политичког живота Босне и Херцеговине.



20. јул

1917. На Крфу, у Грчкој, Никола Пашић у име српске Владе и Анте Трумбић испред Југославенског одбора потписују Крфску декларацију, којом је предвиђено уједињење јужнославенских народа са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу после Првог светског рата, на челу са српском династијом Карађорђевић.

1919. У Југославији отпочео дводневни штрајк у организацији радничких удружења, као знак солидарности са Совјетским Савезом и Мађарском.

1941. У Кореници, у личим селима Крижаново Брдо и Перушић, усташе убијају 42 Срба.

2006. У Београду, Влада Републике Србије усвојила Акциони план за сарадњу са Хашким Трибуналом.

2006. У Њујорку, на сединици међународне организације УНЕСЦО донета одлука по којој су црква Богородице Љевишке у Призрену, Пећка Патријаршија и манастир Грачаница код Приштине постали дио светске културне баштине.



21. јул

1942. У кордунашком селу Раковица, на брду Машвина, крај Слуња, усташе убијају 420 Срба, од чега 20 дјеце млађе од 7 година. Српски страдалници су убијани у кућама, али и у збјегу. Овај злочин је још познат под називом "Мртво коло у Машвини".

1991. У Вуковару је минирана кафана "Точак", власника српске националности.



22. јул

1941. Град Шавник је ослобођен у Другом светском рату, од италијанских окупаторских снага. Ову акцију су извели патриотских снага из Дробњака и Ускоња, њих 600.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), убијен је српски цивил Љубан Вучинић. То су урадили хрватски паравојници, припадници Мерчепове личне гарде. Љубана су извели из куће и на обалама Дунава убили. Његово тело је после 5 дана испливало код Сремске Митровице.

1992. У Братунцу, код села Магашића, муслимански екстремисти убили осморо српских сељака док су купили сијено на пољу.

1993. У Мркоњић Граду, Народна скуштина Републике Србске на засједању прогласила је неважећим за србски народ у бившој Босни и Херцеговини све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.

2003. У Бања Луци, Секретаријат Владе РС за односе са Хашким судом упутио је Канцеларији Трибунала кривични предмет против Нијаза Чаушевића, осумњиченог за ратне злочине против српских цивила у селу Сијековац, општина Босански Брод.

2004. У Струги, крај Охрида (Вардарска Македонија) најмање 30 Срба је повређено у сукобима полиције и демонстраната због Владиног плана о давању већих права албанској мањини, која чини 25 одсто становништва.

2009. РТРС приказала јавно снимке злочина које су починиле снаге Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, у месту Изачић 9. јула 1994. године, на којима се види како Атиф Дудаковић, генерал муслиманске Армије БиХ наређује стрељање двојице заробљеника.



23. јул

1942. У селу Раковица, на Кордуну, усташе убиле (заклале) 52 земљорадинка српске националности, код Оштарске Штале.

1992. У селу Јабука, крај Фоче (БиХ), муслиманске ратне јединице, које је предводио Расим Халилагић,  упадају у 11 српских засеока и направиле стравичан покољ над 43 Срба, међу којима је било и дјеце. Уништена је и православна црква.

1999. У Старом Грацку, на Космету, албански терористи из ОВК, починили су стравичан злочин над 14 српских жетелаца, земљорадника међу којима су жртве били: Јанаћијевићи, Живићи, Стојановић, Ђекић, Одаловић и др.



24. јул

1906. У Сокобањи, умро писац Стеван Сремац, члан Србске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у србској књижевности. Писао је духовите приповетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Чокот бар" на Сајмишту, власништво једног Србина. Ово је био пети миринан локал, пре самих ратних дешавања у Вуковару, а све се одвијало под надзором Томислава Мерчепа и локалних хрватских власти, које су на силу запоселе градске институције.

2003. У Приштини, са аеродрома "Слатина" за Русију је отпутовало последњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.

2003. Код Рожаја, у Црној Гори, припадници црногорске полиције преузели су од Војске Србије и Црне Горе обезбеђење и контролу администритативне границе према Космету у месту Кула.

2006. У Бечу почели разговори о "коначном статусу" Космета. Представници албанске стране тражили независност, а србски тим заговарао суштинску аутономију. Разговори су завршени неуспешно.



25. јул

1941. У Бихаћу усташе започеле велики покољ над српским цивилима, махом женама и дјецом, који су убијени на Гаравицама. За три недеље на најстрташније начине убијено је преко 12.000 Срба, што се сматра трећим злочином, по броју жртава у НДХ, после Јасеновца и Јадовна.

1988. У Београду, Скупштина Србије усвојила Нацрт амандманана на републички Устав - чијим је каснијим усвајањем Србија конституисана на целој својој територији - и упутила га на тромесечну јавну расправу. Покрајине Војводина и Космет задржале су аутономију, али без елемената државности.

1990. У Србу, на тромеђи Лике, Далмације и Босанске Крајине одржан велики народни митинг под називом Српски Сабор, који је окупио око 120.000 људи, а донета је и Декларација о суверености и аутономији српског народа у авнојевској Хрватској.

1990. У Загребу, хрватски Сабор је прогласио СР Хрватску политички и привредно сувереном државом, као и да шаховница постаје државни симбол Хрватске и избрисан је назив "социјалистичка" испред имена.

1991. У Госпићу, хрватски паравојници минирали су 16 локала чији су власници србске националности. Овим је настављено велико етничко чишћење Госпића, које је кулминирало средином октобра 1991. када је преко 250 Срба убијено за три дана.

2001. У Хашки Трубунал допутовао генерал Хрватске војске Рахим Адеми добровољно предао.



27. јул

1905. У Љуботињу, крај Цетиња, рођен србски сликар Петар Лубарда, члан Српске академије наука и уметности, један од наших најзначајнијих сликара 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и предјеле, мртву природу, портрете, а у последњем стваралачком периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући свој стил и препознатљив снажан колорит.

1941. У Дрвару, градићу са апсолутном србском већином и србском месту Срб у Лици комунисти имају обрачун са усташама, што се сматра за почетак оружаног устанка на територији Босне и Херцеговине, авнојевске односно Хрватске.

1967. У Београду, умро српски писац Вељко Петровић, члан Србске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице србске у Новом Саду и Србске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Прве збирке стихова објавио је 1914. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству.

1990. У Мраковици, на Козари (БиХ), велики народни митинг у организацији чланова Савеза Комуниста, са циљем подршке опстанку СФРЈ. Присутнима се обратио тадашњи премијер Анте Марковић.

1991. У Задру је минирана кућа српске породице.

1991. У Вуковару је више десетина српских цивила под лажним оптужбама да су шпијуни или поседију оружје, ухапшени и одведени у зграду полиције, код Томислава Мерчепа. Мало ко се вратио жив.

1995. У Топуском, на Кордуну, на сједници Скупштине РС Крајине, одржаној у Топуском, Милан Бабић изабран за премијера, а истог дана Главни штаб Србске војске Крајине прогласио општу мобилизацију у јужном дијелу РСК због појачане концентрације хрватске војске.



28. јул

1914.У Бечу  Аустроугарска монархија објавила Краљевини Србији рат, која није прихватила ултиматум, после Сарајевског атентата, да њихова полиција на територији Србије врши истрагу.

1941. У Топуском, на Кордуну, усташе хапсе 20 мјештана које су погубили на Велебиту. Док је у селу Бабића Обала, крај Топуског ухапшено више десетина земљорадника, који су убијени у свом селу.

1941. У Београду, немачке окупационе власти стрељале преко 120 Срба и Јевреја, као одмазду за пожар у гаражи ГЕСТАПО-а.

1941. У Доњем Лапцу (Лика) усташе су похапсиле 92 Срба, земљорадника, те их одвели на Делића јаму, крај Бихаћа (западна БиХ) и тамо погубили.

1941. На Дивчибарама, у шуми Букови, на магистралном путу Косјерић - Ваљево, немачка казнена експедиција стрељала преко 80 Срба, међу којима је било и дечака од 14-15 година. Ово је била освета за 1 убијеног немачког мотоциклисту.

1941. У Дувну (Херцеговина), усташе праве стравичан покољ 250 србских цивила. Ово је био дио пакленог плана истребљења Срба са подручија западне Херцеговине.

1944. На Чакору, припадници немачке СС јединице и муслиманских фашиста праве Покољ у селу Велика, општина Плав, на сјевероистоку Црне Горе. Тако је на најмонструознији начин су поклали више од 500 Срба, а највећи дио су били жене и дјеца.

1992. У Београду, под неразјашњеним околностима у Београду умире српски академик и неуропсихијатар Јован Рашковић из Книна, народни трибун и вођа Срба из авнојевске Хрватске.

1995. У Босанској Крајини, јединице војске Републике Хрватске, које предводи генерал Анте Готовина, врше агресију на југозападне дијелове Републике Србске, те заузимају Грахово и Гламоч. Тако се преко 20.000 Срба нашло у збјеговима. Ово је била претфаза злочиначке акције "Олуја", којом је требало окупирати Книн, са три стране света.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи којим се мењају називи града Србског Сарајева и 12 општина у Србској који су имали префикс "србски" и Предлог одговора Уставном суду БиХ у вези са иницијативом председавајућег Председништва БиХ Сулејмана Тихића којом се Уставном суду БиХ предлаже да одбије захтеве за оцену усаглашености са Уставом БиХ Закона о застави, грбу и химни Републике Србске и Закона о славама и светковинама.



29. јул

1921. У Београду покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

1922. У Грабенцу (Банат), рођен српски писац Васко Попа, члан Србске академије наука и уметности. Био је најпревођенији србски песник у другој половини 20. века. Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником.

1941. У Глини (Банија), усташе праве стравичан покољ над србским цивилима у православној цркви. Тог дана је заклано 1.764 Срба уз одобравање католичких свећеника. Двије особе су преживјеле тај масакр: Љубан Једнак, који је послије рата свједочио на суду и Душан Злокас, који је отишао кући, али је издан и усташе су га убиле.

1943. У Крушевцу, немачке окупационе власти су стрељале око 600 србских цивила, укључујући жене и децу, као одмазду за убијене немачке војнике под Багдалом, на локацији "Слободиште".

1991. У Вуковару ухапшена два србска цивила: Обрад Драча и Богдан Ступар, који су одведени на излетиште Вучедол, где су убијени. Док је Србин Михајло Нађ, из вуковарског села Сотин убијен у свом селу.

1992. У Београду, Савезна Република Југославија саопштила да се одриче учешћа на самиту Конференције о европској безбједности и сарадњи 9. и 10. јула 1992. године због једностраних и произвољних оптужби КЕБС-а да су само Срби криви за рат у бившој Босни и Херцеговини.

1993. У Стоцу (Херцеговина), обављена је размена између херцеговачких Хрвата и Срба. Тако је 217 србских цивила, који су били годину дана заробљени у селу Рашћани код Дувна, угледало слободу. Сви Срби размењени су за хрватске (пара)војнике које су заробили припадници Војске Републике Србске.



30. јул

1921. У Београду, Скупштина Краљевине СХС донела Закон о заштити државе, којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација стављена ван закона, њени посланици лишени мандата, а пропаганда комунизма проглашена злочином.

1941. Код Топуског, у кордунашким селима: Дугачка Лука, Црни Поток, Чемерница, Старо Село, Воркапића Село, Глогиње, Кирин, Катновац, Перна, Пониква... усташе праве стравичан покољ над 256 србских цивила.

1941. У Ливањском пољу, усташе праве на православни празник Огњена Марија велике покоље све до Илиндана, када је за 4 дана убијено више стотина српских цивила. Ови страшни злочини су направљени на иницијативу и одобрење католичких свештеника, које је предводио фратар фр Срећко Перић. Лешеви Срба су побацани у крашке јаме на Динари, а кости мученика су тек пет деценија касније извађене.

1991. У Вуковару, под окриљем ноћи минирана српска кафана "Шид". Ово је иначе шести србски ресторан, а да је миниран пре ратних дешавања. На Дунавском кеју у Вуковару убијена су 3 србска цивила.

1993. У Женеви (Швајцарска), лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли споразум о стварању три ентитета у Босни и Херцеговини. Овај потписани споразум није никада заживео, јер су муслимани уз помоћ НАТО пакта и ЕУ избегавали његову примену.

2004. Хашки трибунал спојио оптужнице против хрватских генерала Мирка Норца и Рахима Адемија, оптужених за ратне злочине над србским цивилима у акцији "Медаџки џеп" у септембру 1993. године. Овај предмет је после неколико недеља пребачен хрватском Тужилаштву, које је читаво време вршило опструкцију, те довело до тога да је пресуда и казна Мирку Норцу буде изругивање правди и жртвама.



31. јул

1942. У Садиловцу, на тромеђи Кордуна, Лике и Босанске Крајине, усташе убијају 463 Срба, од чега 150 дјеце млађе од 14 година, а потом их спаљују у православном храму Рођења Пресвете Богоридуце у овом селу.

1991. У Вуковару, мерчеповци убијају 4 српска цивила: Младен Мркић, Владо Скелеџија, Саво Миодраг и Бранко Мирјанић.

1992. У Сплиту, у логору Лора, убијен је Владо Савић, српски резервиста ЈНА из Невесиња, од последица тешке физичке тортуре и мучења.

1995. На Брионима одржана чувена седница државног и војно-полицијског врха Хрватске, где су договорени коначни детаљи о покретању злочиначке акције "Олуја", односно прогону више од 250.000 Срба из Книнске Крајине.


























Skip Navigation Links