Књига "Записи из мостарске тамнице" је ауторско дјело Душана Зуровца, професора књижевности. Ова књига је ауторово сјећање на тромјесечно заточеништво у концентрационом логору за Србе у Мостару 1992. године.

Аутор је рођен 19. октобра 1941. године у селу Лука, крај Невесиња, у источном дијелу Херцеговине, када се усташтво повампирило, доживјело своју екстазу и гутало и мљело српски род широм Независне Државе Хрватске. Аутор није упамтио свога оца Мила Зуровца, јер су га усташе убиле у херцеговачком кршу док је носио свога сина да га спаси од усташке каме и сигурне смрти.

Након Другог свјетског рата аутор се школовао (уз повремена избацивања из школе) у родном Невесињу, Мостару, Стоцу и Гацку. У Сарајеву је завршио Филозофски факултет, а у Загребу постдипломске студије. Радио је као професор књижевности у Мостару и Сарајеву. Свој таленат је изражавао кроз поезију, прозу, есеје, драму, сликарство, музику, чак и филм. Због свог необузданог духа и бритког језика брзо је добио посматраче из југославенске тајне полиције УДБ-е. Они су му заплењивали књиге у штампарији, не дозвољавајући му да их објави.

У октобру мјесецу 1991. када се СФРЈ распадала, а рат у Хрватској увелико трајао, пријавио се као добровољац Југославенске Народне Армије, да брани какву-такву Југославију. На ратишту је два пута рањаван, а у мају 1992. године бива заробљен у Босни и Херцеговини, гдје је мјесец дана раније почео крвави рат између сва три конститутивна народа БиХ. Спроведен је у концентрациони логор за Србе у Мостару, гдје је провео три мјесеца под стравичном тортуром. Августа 1992. године бива размјенен у Сарајеву гдје је успјео да дочека слободу. Постао је и официр Српске Републике у БиХ. Данас се бави писањем.

Књига је објављена у Београду 1996. године.