Књига "Књигоцид" је ауторско дело Анте Лешаје, која говори о злочину над културом једног народа, тачније о спаљивању и уништавању на милионе књига у Хрватској  последње деценије 20. века, које су написане на ћирилици или књиге на латиници од српских аутора (Дучића, Црњанског, Андрића, Ћопића, Радовића, Бећковића, Ђикића, Куленовића, Станковића, Капора, Киша и др.).

Ова књига је одлична студија која раскринкава сву бескрупулозност и дволичност хрватске власти 1990-их коју су предводили страначки прваци ХДЗ: Фрањо Туђман, Стјепан Месић, Владимир Шекс, Јосип Манолић, Иван Векић и други, јер је за тих десетак година уништено најмање 3.000.000 књига које су написане ћириличним писмом.

Како Др Божидар Јакишћ каже, ова идеја уништавања књига у авнојевској Хрватској је имала подршку власти и Римокатоличке цркве. Поред књига уништавано је све што је имало предзнак југославенских, антифашистичких и партизански тековина из Другог светског рата.

Анте Лeшaja je књигу оргaнизовaо у чeтири поглaвљa дa би обрaдио свe aспeктe овог фeномeнa: политички, стручни, историjски и морaлни и дa би покaзaо кaко je Књигоцид постaо спомeник глупости jeдног врeмeнa.

Аутор је спровео истраживања која су трајала 20 година. И дошао до запањујућег податка да су хрватски судови кажњавали критичаре оваквих акција, а не вандале и хулигане у антицивилизацијским радњама. Запазио је аутор и то да између унишених књига и суграђана Срба није било разлике. На сваком кораку вриштала је потреба обрачуна са „реметилачким фактором хрватске државе“.

Србе су отпуштали са посла, истеривали из станова и кућа, малтретирали на јавнимместима... и то чак и у насељима где није било оружаних дејстава, на крају и убијали, а са књигама је било још лакше, јер књиге не запомажу. У свакој библиотеци, књижари, уздуж и попреко Хрватске, страховали су од службених и неслужбених ревизора, уласка неког од константно шовинистички заслепљених који би пронашао књиге чији се садржај не уклапа у визуру нове хрватске државе.

Књига је објављена јуна 2012. године у издању СНВ и издавачке куће "Профил" из Загреба.