"Логор смрти у Бејсфјорду" је назив стрип-романа који је написала норвешка списатељица и новинарка Ингебјерг Јенсен и објавила 2017. године.
Ово је уствари емотивна прича о два дечака: Симо и Миле, који су стицајем несрећних околности за време Другог светског рата насилно одведени из окупиране Краљевине Југославије у Норвешку. Ова тајна операција је носила шифровано име "Викинг"... око 4.000 Срба је током 1942-1943 у четири транспорта пребачено на серер Европе.
Разлог томе је био што су Срби морали за интересе Трећег Рајха по плану Адолфа Хитлера да граде железничке и друмске путеве у покрајини Норланд, пошто су Немци страховали од напада СССР-а у том делу, а биле су им преко потребне саобраћајнице за пренос оружја, муниције, хране и људства. Срби су морали да раде тешке физичке послове на опасним теренима. Смртност је била јако велика, преко 75% се није више вратило у отаџбину. Стражари су били из Хирди једница, али и припадници СС формација.
Ингебјерг Јенсен је током 2006-2015 држала серију предавања норвешкој деци о Другом светском рату. Један од посетилаца је препоручио Јенсеновој да прочита књигу "Беисфјордска трагедија", аутора Љубе Млађеновића, која говори о нашим интернирцима у Норвешкој. Читајући ту књигу Млађеновића Ингебјерг је била на ивици суза у шоку, јер је видела да се спомињу два дечака.
Наставила је да истражује како немачка документа и архиве, тако и оно што је успела да добије из Републике Србије. Тако је одлучила да њени главни јунаци Симо и Миле буду протагонисти о ужасима које су њихови сународници преживели у немачким логорима.
Прича почиње од момента када их укрцавају у брод од преко 900 Срба средином јуна 1942. године у луци Нарвик, па све до тренутка када четири месеца касније само 150 преживелих логораша напушта тај казамат.
У роману Јенсенова је описала и однос чувара према њима, али и однос локалног становништва које се трудило колико је могуће да им помогне.
Предговор за роман је написала Добрила Радуловић дугогодишња председница Савеза србских удружења у Норвешкој, која је између осталог рекла да изучавање историје у школи понекад буде огрначен само на чињенице и бројеве, али да тако потискује индивидуалне судбине у други план.
Овај програм у целости је подржала фондација НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству), док је на србски језик преведена 2018. године од Кристине Стаменковић. У Републици Србији је књига објављена од Академске србске асоцијације, која често прави дешавања нашим земљацима да не забораве своје корене.