Књига "Повратак из мртвих" је ауторско дело Николе Костура (1920-1994), бившег српског војника Југославенске краљевске војске који је заједно са својим сународницима био бачен са петорицом рођака од усташа у једну јаму безданицу, Тучић јаму код Грачаца.

У тој јами је већ било стотине лешева Срба које су такође усташе бацале са жељом да што више Срба истребе са тог подручија. Никола је успео да се жив извуче одатле, а касније је своје страдање уобличио у причу односно роман, ако аутобиографско дело.

Аутор је рођен у далматинском кршу, селу Цвиљане, општина Врлика 1920. године. 5. априла 1941. дан пре напада Сила Осовина на Краљевину Југославију он је из Београда допутовао возом.

Када су се обистиниле гласине да усташе купе све мушкарце старије од 14 година, са пет рођака је хтео да побегне у Србију. Ухапшени су сви и одведени у Грачац, где су мучени, а касније бачени у Тучић јаму. Једино је Никола успео да се преживи, а након тога се докопао италијанске војне болнице где је све то испричао њиховом мајору, који му у први мах није веровао.

Ова књига говори и о стравичним злочинима који су се дешавали 1941-1945. на територији НДХ, као и прећуткивању геноцида од стране југославенских послератних комунистичких власти, а да зло буде веће и Југославенске краљевске владе у избеглиштву.

"... Падао сам један део секунде и одједном ударио главом у стену. Преврнуо сам се у ваздуху и ноге ми се заглавише до колена међу стење. Осетих да ме тежина Јовиног тела више не вуче. Руке су му исклизнуле из завезаног конопца а из дубине јаме је одјекнуо страховито његов самртни крик" - забележио је Костур.

Ова књига је први пут угледала светло дана у Чикагу (САД), 1965. године, а поновно штампање ове књиге је урадио београдски Музеј жртава геноцида 2015. године, на иницијативу Николиних рођака из Лондона, који су дали новац за штампање, али да књига буде дељена бесплатно.

Промоција књиге у Батајници, крај Београда у мају 2015.