Књига "Рат и дјеца Козаре" је дјело Драгоја Лукића, који је уложио деценије рада како би се дочарала трагедија, али и подвиг народа са Козаре, планине у Босни током Другог свјетског рата.

Наиме, читава Козара и Поткозарје су априла 1941. године потпали под власт усташког режима Независне Државе Хрватске, чију политику су водили пријератни екстремисти и шовинисти: Анте Павелић, Вјекослав Макс Лубурић, Миле Будак, Динко Шакић и др. Док је световну власт у НДХ добио кардинал Алојзије Степинац.

Планина Козара је одмах на почетку ратних збивања 1940-их година показала свој устанички карактер и слободарске традиције. Тако се и десило да је у љето 1942. године покренута једна велика офанзива од усташа потпомогнути елитним СС јединицама нацистичке Њемачке, јер је био циљ уништити Козару и њене становнике, који су готово сви били србске националности. Преко 40.000 бојовника је покренуто на србску планину Козару 10. јуна 1942. године... док је број бранилаца са оружјем био 12 пута мањи.

У тој катастрофи која се дешавала у сред Другог свјетског рата настрадао односно убијен је велики број (пот)козарске дјеце. Много њих је убијено у својим кућама, колонама избјеглица, а највећи дио је одведен у усташке концентрационе логоре НДХ: Јасеновац, Доња Градина, Јастребарско, Сисак и др. Хиљаде и хиљаде дјевојчица и дјечака је гурнуто у ту лавину смрти са циљем да нестану.

Како сам аутор наводи, из 219 мјеста саме Козаре и околине су дјеца убијана, најмлађа су била тек новорођенчад у колијевкама, па све до 14 година, колико се сматра по Женевским конвенцијама да су дјеца.

Драгоцјеност саме књиге јесте и то што се Лукић потрудио да запише аутентично свједочење самих очевидаца тих догађаја.

У својој књизи Драгоје Лукић је поименично навео око 12.000 имена србске дјеце која су заувјек нестала у вихору Другог свјетског рата и усташке безумне идеологије која је одисала србождерством. Иако је та бројка убијене козарачке дјеце далеко већи, Лукић је успио да сакупи само мањи дио.

Ова књига треба занавек да посвједочи будућим генерацијама о геноциду над Србима, трагедији нашег народа, али истовремено и његовој неуништивости и слободарској традицији.

Књигу можете прочитати ОВДЈЕ. Иначе у штампаном издању доживјела је више издања, а на трећем издању 1978. године предговор је писао књижевник Бранко Ћопић.