"Рат у Хрватској из пера обавјештајца" је ауторско дјело Михаила Кнежевића, који се потписује као "Нестор", иначе официр Контраобавјештајне службе ЈНА до 1992. године, а касније официр Војне безбедности Републике Српске Крајине до њеног слома 1995.

Ова књига представља капитално дјело јер се могу прочитати приче директно "са терена". Информације које су презентоване су приближене обичном човјеку, тако да свако може да схвати шта се то дешавало у Хрватској пре и током грађанског рата раних 1990-их.

Један дио књиге аутор посвећује, не тако далекој, али свакако, мрачној прошлости српског народа, то је Други свјетски рат и НДХ. Он свог дједа није упознао, пошто су га усташе одвеле у концентрациони логор Јасеновац, одакле се није вратио. Аутор је овдје искористио прилику и повезао страдање нашег народа у два рата подвлачећи паралеле. Објаснио је и кратку генезу усташтва тј. хрватског клеро-фашизма... зашто никада хрватско друштво није деусташизовано, а морало  је. Шта је то касније донело грађанима СР Хрватске и др.

Почетак растурања СФР Југославије аутора затиче на мјесту мајора КОС Југославенске Народне Армије са радним мјестом у Загребу, гдје је била команда Пете војне области ЈНА. КОС је био савезна војно-сигурносна служба за чување државе и народа Југославије од спољног, а прије свега унутрашњег непријатеља.

Унутрашњи непријатељи Југославије и њених народа почели су да дјелују много година раније прије него што су кренуле борбе између Срба и Хрвата у крвавом грађанском рату деведесетих година 20. вијека. Наиме, усташе су након Другог свјетског рата у емиграцији имале итекако јак покрет, па су тако организовали стално терористичке акције. Већ 1971. је букнуло Хрватско прољеће у СР Хрватској и западном дијелу СР БиХ, што је овдје и описано.

Описани су детаљи о "кртицама" у редовима ЈНА, међу којима су најпознатији били Мартин Шпегељ и Антун Тус, генерали ЈНА, а касније дезертери. Афера "Шпегељ" је описана до најситнијег детаља, баш као и илегално наоружавање Хрвата у јесен 1990. Напади на касарне ЈНА у Загребу 1991. Улога посљедњег министра одбране СФРЈ Вељка Кадијевића и предсједника Предсједништва СФРЈ, Борислава Јовића и др.

Пошто се након разбијања СФРЈ, аутор нашао у Српској Крајини, у складу са својим професионалним ангажовањем, наставио је позив оперативца безбедности РС Крајине. Тако да овдје можете прочитати и детаље са Видовданске параде СВК у Слуњу, агресија на Западну Славонију 1995. и Кининску Крајину, односно злочиначке акције "Бљесак" и "Олуја", "Миљевачки плато '92", "Масленица 93", "Медачки џеп 93" и др. Затим избори за предсједника у РСК 1993. године...

Књигу у електронском односно пдф формату можете прочитати у цјелости ОВДЈЕ.