Књига "Сремско крваво лето 1942" је ауторско дело Душана Лазића Гојка, која говори о злочиначким акцијама окупаторских снага на подручју Срема, за време Другог светског рата: усташе и фолксдојчери.

Наиме, после Априлског рата 1941. године, када је дошло до слома југославенске краљевине и комадања њене територије где је највећи део ушао у састав НДХ, а међу њима и Срем.

Идеологија НДХ као чеда Ватикана према визији Римске курије је била истребљење Срба, Јевреја и Рома са простора западно од Дрине и Дунава. Тако је квинслишка Влада у Загребу одмах отпочела са масовним покољима Срба прво на Билогори, затим Кодуну, Банији и Херцеговини...

У Срем је 1942. године послат специјални обавештајац Виктор Томић, високи усташки функционер који је имао задатак да ликвидира што већи број Срба и елиминише слободне територије које су имали присталице НОП.

Те злочиначке акције и етничка чишћења углавном су радили ткз. Дунавски Немци однодно Фолксдојчери, који су имали своју озлоглашену дивизију "Принц Еуген", али и усташке јединице доведене из других делова НДХ.

Усташе су у Срему, као и другим регијама широм НДХ имале своје концентрационе логоре, а овде су то били логори у Земуну, Сремској Митровици, Руми, Винковцима итд. Логори су оснивани са циљем елиминисања оних који покушавају "угрозити хрватску државу и народ". Скоро 95 процената оних који су одведени у те казамате смрти су убијени, односно нису преживели рат.

Према послератним проценама у сремским насељима је током Другог светског рата убијено најмање 50.000 Срба, што Срем сврстава у најстрадалнија подручја окупиране Краљевине Југославије.

Књига је објављена 1982. године од новинске издавачке куће "Сремске новине". Књига се може наћи на интернету по повољним ценама.