Књига "Српска гробља на Косову и Метохији - унишетена споменичка и језичка баштина" је дело проф. др. Митре Рељић, ванредног професора на Философском факултету у Косовској Митровици, на Катедри за руски језик и књжевност.

Ова књига представља историјски важно штиво, на коме је аутор уложио године рада и труда како би свим слободољубивим народима приказао својеврсну међународну неправду и крађу историје. На одличан начин презентује се организован и системски геноцид над Србима и њиховим културно-историјским и духовним благом који су учинили албански екстремисти на Косову и Метохији у периоду 1998-2020... Направљена је евиденција исчупаних дрвених крстова (због ћирилице и српског језика), камених плоча, спомен-чесми... за све оне упокојене Србе који су задобили Царско Небеско.

Први део књиге је посвећен националном и културном значају споменика уопште, док је посебан осврт направљен гробљима и гробним местима на Космету који су нажалост у нестању. Срби из страха не смеју да их обилазе, док Албанци вешто не само да их скрнаве, већ и сакривају пред међународном заједницом те чињенице. Други део књиге емпиријски изводи закључак првог дела књиге. Ту је и наведено поједниначно за свако гробље, у сваком месту широм јужне српске покрајине. Заправо, ту је наведена једна хронологија дешавања на Косову и Метохији од када је почела окупација јуна 1999. године. Поред текста, фотографије дају посебан печат књизи како би се читалац уверио да није само митска прича из медија, већ стварни геноцид који и данас траје.

У књизи је дата једна посвета. Она гласи овако:
- „С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене. На, за Отаџбину пале војнике, жандаре, пилоте, свештенике, студенте, ђаке, учитеље, лекаре, песнике, болничарке, зидаре, домаћице, шумаре, тежаке, рударе… На све Радмиле и Радомире, Миланке и Миловане, Добрије и Добринке, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије…“.

Књигу је 2020. године објавио Косвско-метохијски одбор Матице српске. А рецезенти су: академик Предраг Пипер, проф. др Марта Вукотић, проф. др Софија Милорадовић и мр Живојин Ракочевић.