Књига "Српска црква у Великом рату 1914-1918" је ауторско дело Радмиле Радић и Момчила Исића, научних сарадника Института за новију историју Србије.
Ова књига представља капитално дело јер говори о страдању Српске Православне Цркве у Првом светском рату, када је велики број православних свештеника убијен од војника Аустро-Угарске царевине, а имовина СПЦ је спаљивана и уништавана. На тајн начин Бечки двор је желео да изврши геноцид над српским народом и његовом црквом. Ова књига је студиозно рађена и обухвата мноштво историјских докумената, слика, изјава, појединачних записа, где је обухваћен и преглед стања Српске Православне Цркве и њезиног функционисања током Првог светског рата. Наведене су чак и појединачне судбине неких свештених лица и монаха СПЦ.
Како аутори Радић и Исић наводе, СПЦ је била највећи појединачни страдалник у Велком рату. За писање овог дела, аутори су користили Архив Југославије, Аркихв Србије и по први пут Архив Синода Српске Православне Цркве. Момчило Исић је рекао да је у Првом свјетском рату погинуло или на други начин страдало 30% свештеника СПЦ и да књига садржи лексикон са 3.327 имена свештеника који су страдали, били интернирани или радили током рата у Србији. Исић је подсјетио да се ни дан данас не зна колико је људи страдало у Србији у Првом свјетском рату и колике су биле стварне размјере разарања.
Књигу је објавила Издавачка кућа "Филип Вишњић" у оквиру едиције "Модерно доба", у сарадњи са Српским просвјетним и културним друштвом "Просвјета" из Гацког. Уредник едиције "Модерно доба" Драган Јовановић рекао је да књига даје информације до сада потпуно непознате публици о томе како су "изгледале четири крваве године" трајања Првог свјетског рата. Читаоци немају представу, између осталог, шта се дешавало са СПЦ, а свештеници су ишли и у збег преко Албаније. Она је више него значајан приручник, енциклопедија, јер први пут даје детаље о томе шта се заиста догодило.
Књига је представљена први пут јавности на 59. Сајму књига у Београду, октобра 2014. године.