Књига "Уз Брегаву низ Брегаву" је ауторско дјело списатељице и професорице српског језика и књижевности Сене Шијак-Марковић.

Сена је потомак херцеговачких Срба који су масовно страдали и у Првом свјетском рату (ђед јој је одведен у аустроугарски логор Арад) и у Другом свјетском рату (оца су јој убиле усташе јуна 1941. године), а и она сама је једва преживјела два рата... У овом посљедњем 1990-их година била је прогнана из Дувна, гдје је тридесет година радила као наставник у школи.

Ауторка је на посебан начин описала своје дјетињство у Херцеговини у времену након Другог свјетског рата када су многе српске породице завијене у црно и током усташких покоља који су се претворили у отворени геноцид 1941-1945... Готво да није било куће из које неко од Срба није био убијен, злостављан, опљачкан или бацан у јаме...

Брегава је уствари ријека дужине 31 км, а која се улијева у Неретву код села Клепци, гдје је ауторка Сена и одрасла.

Сама књига садржи неколико приповједака које опусују то вријеме крај четрдесетих и почетак педесетих година 20. стољећа у херцеговачком кршу када је требало живјети посље времена зла, односно рата и поново изградити живот у оскудици, неимаштини и неповјерењу према комшијама које су правиле покољ над њиховим ближњима.

Ова књига је објављена 2017. године уз помоћ Удружења писаца Крагујевца.