Логор Барч је један у низу концентрационих логора који је формиран за време Другог светског рата на територији фашистичке Мађарске, у њеним југо-западним деловима.
Овај сабирни центар је основан јуна 1941. године по налогу Генералштаба мађарске војске и сазнању највиших власти Хортијеве Мађарске: Влада, Парламент и регента Миклоша Хортија.
Кроз овај ужасни казамат прошло је више хиљада људи, махом цивила, углавном интернираних са подручија Барање и Бачке, односно Дунавске бановине Краљевине Југославије. Заправо, по националности жртве су били највећим делом православни Срби.
Барчански логор је био део геноцидног кључа за истребљење Срба, Јевреја и Рома... са споменутих подручија, на које су мађарски екстремни кругови у Будимпешти полагали "историјско" право још из XIX столећа.
Логор Барч је затворен почетком децембра 1941. године, а логораши су пребачени у злогласни Шарварски логор.
У Барчу је након више деценија од завршетка Другог светског рата направљен један мали скроман споменик за невине жртве, које су хапшене без судског налога и пресуде. Било је довољно то што су Срби, па да буду утамничени. Одвођене су читаве породице.
ПРЕТХОДНИЦА
Завршетком Великог рата Војска Краљевине Србије ослободила отаџбину и друге јужнославенске народе који су били под окупацијом Аустроугарске, те је дошло је до присајењињења Срема, Војводства и Црне Горе матици Србији... док је Народни сабор у Загребу раскинуо све државно-правне везе са Бечким двором.
Дочекивање слободе: Улазак србске војске у Нови Сад
Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду.
Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је династија Карађорђевић.
Децембарско проглашење Краљевине СХС 1918
Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Драгачевски и Раскински округ, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9. октобра 1934. године водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.
Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.
У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја...
"Боље гроб него роб! Боље рат него пакт!"
Британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. године у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић.
Немачки канцелар Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Та злочиначка акцја је названа "Операција 25".
Тако је 6. априла 1941. године отпочео силовит напад нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, заједно са њиховим савезницима (Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом), који је 17. априла 1941. довео до слома Краљевине Југославије, а југославенска територија је раскомадана.
Окупаторска подела Краљевине Југославије
Највећи дио је припао Независној Држави Хрватској (Загорје, Славонија, Лика, Кордун, Банија, Горски Котари, Босна, Босанска Крајина, Срем, дио Далмације и Херцеговина), Црна Гора је окупирана од стране Италијана који су поставили марионетску Владу. Бачка је окупирана од хортијеве Мађарске, Банат је стављен под управу "Фолксдојчера" ткз. Дунавски Њемци, који је припојен Србији али са посебним статусом.
Јужни дио Тимочке Крајине и Вардарске Македоније су потпале под бугарске окупаторе. Косово и Метохију су окупирали албански балисти. Србија је имала квислиншку Владу коју је предводио генерал Милан Недић, у којој су нацисти спроводили геноцидно правило: "Убити 100 Срба за једног Немца и 50 Срба за рањеног Немца".
Врло брзо се након Априлског рата народни отпор разбуктавао, тако је дошло до устанка који је имао два предзнака, један четнички односно ЈВуО, а други партизански односно НОП.
ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА
Барчански логор је основан 14. јуна 1941. године од мађарских војних власти у југо-западним деловима Краљевине Мађарске, удаљен око 250 км од Будимпеште и 240 северо-западно од Новог Сада.
Резултат мађарских чишћења у Сомбору 1941.
Логораши су довођени са простора окупираних делова Краљевине Југославије, односно северо-западних делова Дунавске бановине, где су спадали Бачка и Барања.
По налогу Миклоша Хортија, престолонаследника мађарске краљевине, који је био послушник Адолфа Хитлера... мађарске окупационе трупе су почеле истребљење Срба, хапшења и одвођење у логоре, убиства, силовања, пљачке и отимачине, палеж имовине... Први на листи за одстрел нашли су се људи који су дошли ту да живе након 31. октобра 1918. године... првенствено бивши учесници Првог светског рата популарно названи "Солунци", православни свештеници, чланови Соколских друштава. Процењује се да је у тој окупацији Бачке и Барање током пролећа 1941. убијено 3.500 Срба.
Проглас мађарске окупационе војске 25. априла 1941. коју је издао генерал Ференц Бајор у Новом Саду је гласио овако:
- "Сва она лица србске, циганске народности, надаље Јевреји, који пре 31. октобра 1918. године нису имала општинску завичајност на подручју велике Мађарске (без Хрватске), а нису ни потомци оваквих лица, то јест усељеници или колонисти, дужни су напустити подручје државе у року од три дана, почевши од 29. априла 1941. године у 00.00 сати".
Мађарске окупационе власти су такође вршиле насилно протеривање Срба из Бачке, тако што су их слали под стражом до Срема, где су их усташе враћале назад.
Пошто су их истерали из кућа, Мађари су преостале солунске добровољце и њихову децу најпре сместили у четрдесетак сабирних логора широм Бачке, да би уследио транспорт сточним вагонима у Шарвар, Барч и Нађкањижу.
УСЛОВИ У ЛОГОРУ
Као и сваки други концентрациони логор, тако и овај у Барчу био је ужасан, јер је владала прљавштина, а логораши нису имали адекватну лекарску негу.
Утамничени Срби су сваки пут тучени (пребијани) када би се побунили за своја права која су вређала основно људско достојанство, односно када су бивали понижавани до сржи. Такође, количина хране који су добијали била је врло мала, недовољна да подмири дневне потребе.
Мучења Срба у Брчанском логору су заправо Мађарима била освета за њихов пораз у Великом рату, а међу самим чуварима било је оних који су били војници Аустроугарске монархије или пак њихови потомци.
Иживљавање мађарских стражара је било и на физичком и на психичком плану.
ЗАТВАРЊЕ ЛОГОРА
Логор Барч је званично затворен 1. децембра 1941. године, по налогу мађарских војних власти, док су остали затвореници пребачени у злогласни казамат - Шарвар.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Након више од 70 година од како је затворен овај казамат смрти у граду Барчу је постављена само једна бела мермерна плоча на коме је укратко написано од када до када је постојао логор и колико је утамничено људи. Ово је урађено на иницијативу Удружења поштовалаца потомака и поштовалаца Солунских добровољаца.
Није наведена националност логораша, односно жртава, као ни ко је био оснивач логора односно злочинац.
Стављен је и православни крст. У потпису је стављено "Нисмо вас заборавили". Такође, на истој плочи порука је написана и на мађарском језику.
На локалном гробљу постоји једна заједничка гробница где су исписана имена 63 Срба који су ту оставили своје кости 1941. године.
Општинске делегације из места одакле су Срби одвођенииз Бачке, као и друга удружења, организације које негују сећање на Други светски рат, жртве и холокауст, средином јуна месеца долазе овде и полажу венце у знак сећања на ужасне дане невино одведених људи.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О Барчанском логору до сада није снимљен ниједан документарни филм. Снимљено је неколико документараца где се Барчански логор само спомиње.
Такође и књига је написано неколико где се спомиње мађарски логор за Србе у Барчу, али ниједна која би се само тим казаматом бавила.
ЗАКЉУЧАК
Логор у Барчу је био само једна карика удруженог злочиначког подухвата који је настао током Другог светског рата на окупираним деловима југославенске краљевине 1941-1944, под контролом мађарских окупационих јединица.
Циљ Миклоша Хортија и његових блиских сарадника је био да се Срби и други неподобни народи истребе са подручја које су присвојили током Априлског рата. Апетити Мађарске су били заправо далеко већи, али су у првој варијанти били задовољни и са овим пленом. Они су били уверења да ће Хитлерова коалција добити рат и да се на време треба приклонити њима.
Фашистичка Мађарска је поразом у јесен 1944. године потпала под совјетски протекторат, где су злочинци мањим делом процесуирани, а већим делом су избегли на Запад где су деценијама скривали своју мрачну прошлост и учешће у монструозним злоделима над цивилима у Панонији.
У колективној култури памћења код Срба, логори у Мађарској се готово и не спомињу, а школарци из Републике Србије ако и походе код наших северних суседа на екскурзије, ретко бивају одведени на оваква места као што је и овај меморијал у Барчу. Углавном то обилазе људи старије доби, тј. изнад 55 година живота.