Саво Штрбац: Викијасеновац - www.zlocininadsrbima.com

17. јун 2014.


Саво Штрбац: Викијасеновац


Јазбец је на хрватској Википедији ишчитао да је Анте Павелић хрватски радикални националистички политичар и да се статус Срба у НДХ побољшао, посебно у урбаним деловима

Недавно је у Бањалуци, у организацији удружења „Јасеновац – Доња Градина”, одржана 6. међународна конференција о Јасеновцу под називом „Геноцид и злочини Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату”. Иако је окупила око 150 учесника из Републике Српске, БиХ, Русије, САД, Италије, Немачке, Србије, Хрватске, Грчке и Велике Британије, конференција је остала у медијској сенци трагедије изазване катастрофалним поплавама у региону. Од изнесених радова, за око ми је запао реферат под називом „Викијасеновац – приказ усташког логора смрти на интернетској енциклопедији”, аутора Саломона Јазбеца, главног секретара јеврејске организације „Маргелов институт” из Загреба.

Јазбец тврди да историја интернета представља кратку историју манипулације јавним мњењем, „јер колико год пружа корисних, значајних и конкретних података, толико уједно садржи лажи, обмана, опасних и штетних изобличавања чињеница, при чему је историја омиљена мета иживљавања мноштва анонимних појединаца и група”. Према Јазбецу, аутору књиге ,,Magnissimum crimen – пола вијека ревизионизма у Хрвата”, историјски ревизионизам на интернету постаје средство масовног уништења меморије, а врхунац тог процеса огледа се у интернетској енциклопедији под именом Википедија.

На хрватској Википедији Јазбец је ишчитао да је Анте Павелић хрватски радикални националистички политичар и да се статус Срба у НДХ побољшао, посебно у урбаним деловима; да је Вјекослав Макс Лубурић спасавао на десетине православних сирочади и смештао их у институције које је о свом трошку одржавала Усташка обрана и да су у Јасеновцу партизани фотографисали људе које су сами побили и наводили да су то жртве усташког режима.

O логору Јасеновац је, подсећа Јазбец, од 1945. до данас објављено више од 1.100 књига и публиковано више од три хиљаде стручних радова, међутим хрватска Википедија у рубрици „Књиге о Јасеновцу“ наводи тек три дела: књигу Јосипа Јурчевића Настанак мита о Јасеновцу из 2005; књигу Младена Ивезића Јасеновац – бројке из 2003. те књигу Владимира Хорвата и Владимира Мркоција Огољела лаж логора Јасеновац из 2008. Од спољашњих веза, хрватска Википедија даје линк на блогерски пост сарадника портала Dnevno.hr Твртка Долића, под називом „Истина о Јасеновцу“, који тврди да је Исус био Хрват, а Марија Хрватица. Што се тиче процене броја жртава, хрватска Википедија од свих могућих извора цитира тек усташког ратног злочинца фра Мирослава Филиповића Мајсторовића, који је проценио „да је под његовим заповедништвом ликвидирано 20.000–30.000 заробљеника у главном јасеновачком логору”.

Иако је очигледно, каже Јазбец, да се „анонимни ствараоци у исписивању чланака о Јасеновцу ослањају на пристране, суспектне, искључиве, нејасне и исполитизоване изворе, као и на оне инсуфицијентне информативности”, залагање против историјског ревизионизма на хрватској верзији интернетске енциклопедије је мукотрпан и практично немогућ, управо узалудан подухват, што потврђују примери оних, а било их је, који су покушавали све то исправити, али су наилазили на забрану администратора.

Из Јазбецовог реферата дознајем и да је Википедија десета најпопуларнија веб-страница на свету са 20 милиона чланака на 270 језика, са 120 милиона посета месечно, која у једном месецу нарасте за тридесет милиона речи и сваког месеца добије четврт милиона новорегистрованих корисника; да хрватска Википедија, која има потенцијал од око шест милиона читалаца, садржи више од 145.000 чланака, а српска – 247.000 чланака. Али и да хрватску Википедију сваког часа посети 34.000 корисника, а српску 12.000 мање.

Изнесени статистички подаци о посећености српске Википедије у односу на хрватску, барем када је реч о историји двадесетог века, требало би да буду подстицај за све оне који раде на српској верзији Википедије да нађу начин да њен садржај допре до што већег броја потенцијалних корисника.


 

Саво Штрбац
ВЕРИТАС
11.6.2014.



Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1598  пута
Број гласова: 0


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 519 прегледа и 0 гласова.

Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa
Објављено: 30. novembar 2014.     Има 929 прегледа и 5 гласова.

Поврaтaк Бранимира Глaвaшa у хрватски Сaбор, докaз устaштвa
Објављено: 21. april 2017.     Има 1015 прегледа и 0 гласова.

Поражавајуће је да судија из Србије није гласао за српску тужбу
Објављено: 4. februar 2015.     Има 1049 прегледа и 35 гласова.

Дебакл хрватског тужилаштва: Сведок Перо и Капетан Драган
Објављено: 18. mart 2017.     Има 1060 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links