Трибина о Ћопићу: Весник слободе и пророк апокалипсе - www.zlocininadsrbima.com

2. октобар 2015.


Трибина о Ћопићу: Весник слободе и пророк апокалипсе


Предавањем професора Филолошког факултета у Београду, Јована Делића, пододбор СКД “Просвјета” из Борова је у суботу 26. септембра 2015. обележио стогодишњицу рођења Бранка Ћопића. Говорећи у уводном обраћању о значају Ћопићевог књижевног дела и стогодишњици његовог рођења председница боровског пододбора “Просвјете”, Сретенка Чаовић рекла је да Ћопић спада у ред најзначајнијих српских књижевника за кога се може рећи да је обележио наша детињства.

- Када смо израђивали програм за наше школе са наставом на српском језику и ћириличном писму из структура власти су ми замерали што сам у тај програм Бранка Ћопића уврстила као српског књижевника уз тврдњу да се ради о књижевнику који припада босанскохерцеговачкој књижевности. Међутим, били смо упорни и Ћопић је данас заступљен у нашој школској лектири која без његових дела, нарочито оних написаних за децу, свакако не би била потпуна, истакла је Чаовић која је пре почетка предавања замолила минуту ћутања за недавно преминулу чланицу председништва боровског пододбора, Вукосаву Шарац.

 

 

РАЗБИЈАЊЕ ЛАЖИ

            У свом предавању професор Делић настојао је да на занимљив и једноставан начин кроз читање одломака из његових дела и разне анегдоте приближи и опише Ћопића и као писца и као човека.

- Многи кажу да је Ћопић био кукавица и да је био циција, али то напросто није истина. Бранко Ћопић је у ствари био један од најхрабријих, човек који се усудио да каже крупне ствари које Брозовом режиму нико до тада није рекао. Он је наш први послератни писац који је због своје „Јеретичке приче“ коју је објавио 1950. године имао проблеме са влашћу и то са највишим местом те власти. Био је нападнут од стране председника државе и те сенке се касније никад неће ослободити. Увек ће имати утисак да га неко прогања и прати. За њега се причало и да је циција иако ја не знам да му је ико икада платио пиће, а он је, као и Андрић, земљи оставио све што је имао. Иако је шокирало све, његово самоубиство није било и нешто изненађујуће. Када данас читам „Башту сљезове боје“ видим да је то једна од најтужнијих књига која показује некога ко је имао толико страхова да је то просто невероватно. Та књига је и написана као одбрана од страха. У писму написаном Зији Диздаревићу видите да се он плаши доласка гласника апокалипсе на црним коњима са црним потковицама, казује професор Делић.

 

 

 

ДВА ЖИВОТНА ПЕРИОДА

            За књижевност Бранка Ћопића тај разговор са мртвима, народне тужбалице и нарицање су нарочито значајне, а врло важан сегмент у његовом писању је прича о детињству и старости. Његова литература о ова два животна периода је једна топла, богата и дивна литература која никога не оставља равнодушним.

            У својој анализи језика којим је Ћопић писао професор Делић је рекао како се он определио за жив језик који је аутентичан језик његових јунака, језик који дише Босанском крајином, Подгрмечјем, његовим Хашанима и Лици из које потичу његови стари.

            Оно што Ћопића издваја од осталих српских књижевника је непосредност казивања, хумор и сатира. Нико као Ћопић није тако мајсторски могао да једну тако страшну ствар као што је рат исприча прожимајући је хумором. Многе његове приповетке настале су на анегдотама, а Ћопић је био мајстор да кратку анегдоту претвори у причу.

 

 

ОМИЉЕН ДЕЧИЈИ ПИСАЦ

Иза Бранка Ћопића је врло велики књижевни опус и тешко га је у неколико реченица описати. Његова рана фаза сеже до Другог светског рата.

- Веома ценим те три прве књиге приповедака, сматрам да је то нешто најбоље што је он написао и то није само моје мишљење него мишљење многих. Не само да су те књиге изванредне него оне у себи заправо садрже клицу онога што се касније догађа у његовој зрелој фази и што ће најснажније проговорити у „Башти сљезове боје“, ремек делу Бранка Ћопића.

Његова ратна и поратна дела показују Ћопића у функцији државе, револуције, што је била мода тога времена, и ту је настала серија његових врло ангажованих романа који прате друштвену ситуацију у Југославији тог времена.

Упркос свему ја сматрам да је то по вредности скромнији део његовог стваралаштва, али у његовом писању постоји и та сатирична линија која је такође изванредна. Свакако треба истаћи и његову књижевност за децу. То су заиста врхунска дела почевши од његових песама попут „Јежеве кућице“ која је ремек-дело дечије књижевности па све до романа „Орлови рано лете“. Врх његовог опуса су „Доживљаји Николетине Бурсаћа“ и „Башта сљезове боје“. Те две књиге приповедака уоквирене уводним причама и јунацима који их чине целином за мене представљају његова најзначајнија дела у нашој лирској књижевности. Данас, сто година од његовог рођења, можемо рећи да су то ствари које су преживеле и не само то него представљају и високу вредност, истиче професор Делић.

            Књижевној вечери посвећеној стогодишњици рођења Бранка Ћопића присуствовао је велики број мештана Борова, па су сва места у боровској библиотеци била испуњена до последњег места. Иако су дешавања око границе због таласа избеглица са Блиског истока довеле у питање одржавање многих манифестација, на срећу организатора, публике, а и госта предавача, обележавање стогодишњице Ћопићевог рођења није отказано и примерено је обележено.                                    

 

 

Славко Бубало
Извор бр. 126.
30.9.2015.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1608  пута
Број гласова: 15


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Посета Ћопићевим Хашанима: Тугуј, бронзана стражо




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1445 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1474 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1485 прегледа и 5 гласова.

Случај Грубори: Ослобођени на поновљеном суђењу
Објављено: 3. mart 2016.     Има 1487 прегледа и 10 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1488 прегледа и 10 гласова.





















Skip Navigation Links