Бранко Тепић, као вјечити избјеглица - www.zlocininadsrbima.com

12. јун 2015.


Бранко Тепић, као вјечити избјеглица


Једна фотографија, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувијек је постала симбол антифашистичке борбе и херојства народа Козаре и Поткозарја. Ријеч је о фотографији мајке Милице Тепић, која дјецу спасава фашистичког терора и злочина, бјежећи и скривајући се планином Козаром и њеним обронцима.

 

Фотографију је овјековјечио ратни репортер Жорж Скригин. Седам деценија касније, пронашли смо тадашњег двогодишњег дјечака Бранка Тепића, којег је мајка бјежећи носила на леђима, водећи сестру Драгицу за руку. Судбина је хтјела да му ова фотографија на неки начин одреди будућност „вјечитог избјеглице“. 

Чувена фотографија настала је у Кнежици прије 71 годину, када је ратни репортер Жорж Скригин срео напаћену Милицу Тепић из дубичког Комленца, која је бјежећи од усташа и осталих фашиста, спасавала своју нејач. Кријући се у шуми, бјежећи од покоља и логора, на леђима је носила двогодишњег сина Бранка, а за руку водила двије године старију кћерку Драгицу. Њен син Бранко данас има 73 године.

Бранко сада каже да су "самим чудом остали живи јер тешко је и замислити да неко може и зими и љети и дању и ноћу бити на Козари, под буквом и да преживи". Његова мајка је, каже, "имала још већи проблем јер је са собом имала дјецу."

 

 

"Спавали смо у шуми, она је вјероватно направила неку заштиту од грања да ту спавамо", каже Бранко.

Фотографија Жоржа Скригина обишла је свијет и постала симбол антифашистичке борбе напаћеног народа Козаре. Одредила је каснију Бранкову судбину "вјечитог избјеглице". Након "Олује" морао је да исели из Хрватске, у којој је живио и радио.

Након што је његова породица у Сиску остала без трособног стана, отишла је на Банију гдје је имала викендицу. Тамо су били до 1995. године, односно до "Олује", а онда су отишли у Градишку.

Бранков отац на почетку Другог свјетског рата објешен је међу петнаестак партизана у центру Козарске Дубице, а мајка Милица умрла је 1949. године. Њега и сестру Драгицу, које је такође умрла, отхранио је ујак.

Овај "вјечити избјеглица" данас живи на Банији. И даље нема личну карту Републике Хрватске. Има пет унука и нада се да њих никада неће задесити његова судбина.

 

 

Извор: РТРС
12.6.2015.

 



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 424  пута
Број гласова: 20


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Сличај Иве Кинде: Нацизам и усташтво у Хрватској не престаје

Случај Милана Мићића из Лоре: Списатељица Тања књигом "пере" своју савест

Омерта за (свједока) Милана Левара

Рајево Село: Усташке претње у цркви и на надгробним споменицима

Сјећање на Олују 1995: На чијим сузама сте градили срећу?

Пaвeлић ми уништио дeтињство, a Туђмaн стaрост

Суд у Загребу осудио Томислава Мерчепа на 5,5 година затвора због ратних злочина




Поделите ову вест, нека се чује истина...































Skip Navigation Links