Дијаманти са Хималаја: Лековите бобице из срца Буковице - www.zlocininadsrbima.com

2. октобар 2015.


Дијаманти са Хималаја: Лековите бобице из срца Буковице


Биљка која је последњих неколико година својом популарношћу освојила западноевропско тржиште, а чији се плодови већ стотинама година користе, не само као састојак у многим рецептима, већ и у медицини, због њихових изврсних својстава, однедавно је нашла своје место и на кршном тлу Далмације.

Ову намирницу, коју у Азији називају „црвеним дијамантом“, Буковчани сматрају новим открићем, које би, по првим резултатима, могло оживети читав њихов крај и донети добробит онима који су спремни упустити се у посао производње.

У потрази за засадима који би своје плодове могли понудити становништву Буковице, па и целе Хрватске, Мишо Војновић из Ђеврсака, први пут се сусрео са овом необичном, али већ увелико познатом биљком западноевропског тржишта. Гођи бобице, намирница која је толико нутритивно богата да резултати медицинских истраживања наводе њене потенцијалне позитивне здравствене учинке, убрзо је придобила његове сипмпатије, па се уместо све чешћих засада смиља, лаванде, бадема, смело определио за узгој исте, на тлу некадашњих плантажа винограда. Добро упознат са свим њеним својствима и предностима, на свом је имању засадио преко пет стотина садница гођи бобица, а данас, годину дана после, уверен је како је то била једна од најисправијих одлука.

- Листајући различиту литературу и мало истражујући путем интернета, сазнао сам за гођи бобице које своје порекло воде из далеке нам Кине. То је воће које је у овом тренутку најпопуларније, и међу најтраженијим, како на европском тако и на светском тржишту. Помислио сам како би на овим просторима, поред смреке, драче и камена, наш терен могли прилагодити таквом воћу, а земљу која се годинама не обрађује искористити за нешто сасвим ново, што би могло успевати захваљујући повољној медитеранској клими. Древно кинеско становништво ово је воће већ стотинама година уназад користило као лек, ми са њим до скора нисмо били упознати, али ширећи своје знање, и захваљујући новијим медицинским истраживањима, схватамо како ово јесте воће које због много чега заслужује високорангирани положај на лествици најздравијих намирница, објашњава свој први сусрет са необичним воћем Мишо Војновић.

 

 

ЗДРАВЉЕ СА ХИМАЛАЈА ЗА ЗДРАВ ЖИВОТ БУКОВИЦЕ

Гођи је грмолика биљка која расте од једног до три метра висине. Плод је наранџасто-црвене боје, дугуљастог облика, а у сваком плоду налази се од 10 до 60 ситних семенки. Могу се конзумирати сирове, али се због брзе оксидације у трговинама најчешће купују сушене, у виду чаја,  или прерађене у сируп и сок. Због својих изузетних нутритивних и антиоксидацијских својстава своју примену су нашле у традиционалној кинеској медицини, а почетком 21. века почела је њихова нагла популарност како супернамирнице, воћа број један у свету.

- Ова здрава храна у себи садржи 19 аминокиселина, 21 минерал, поседују витамине Е, А, комплекс Д витамина, Ц витамин више него што га има у помаранџама на пример, тако да је то, иако мала воћка, права здрава „бомба“ за организам. Због изобиља богатства које поседује, њена конзумација је ограничена, тј. прилагођена ораганизму, и дне-вно је дозвољено тек неколико грама сирових свежих плодова,  каже Мишо.

            Према дугогодишњим истраживањима струке, гођи бобице могу се узгајати готово у свим крајевима Хрватске, али најбољи ререзултати постижу се у равничарском и планинском подручју. Због одговарајуће климе и вегетације, у Далмацији плодови сазревају раније у односу на друге крајеве. Бобице сазоре већ почетком седмог месеца и тај циклус траје све до краја октобра, па се и сама берба обавља више пута у сезони. Понуда у свету је знатно мања од потражње, али је само тржиште за пласман још увек недовољно развијено, стога, мали произвођачи још проналазе начин како што боље искористити пристигле плодове.

- Ми смо почетници у овом послу, и све са чиме се сусрећемо још нам је ново. Први утисак који смо стекли, након ово мало времена, су невероватни резултати што се тиче прихода. Тешко је било поверовати да оволико мала биљка може дати тако велику количину плода већ у првој години. Можда је то, највећим делом, и због повољног утицаја две климе које се овде преклапају, медитеранске и континенталне, што се види и по брзини њеног раста, тако да следеће године очекујемо и обилније приходе. За сада, проблем је искључиво тржиште, иако производимо малу количину плодова. Убрана бобица са петељком има ограничен рок трајања, негде до петнестак дана на одређеној температури, након тога је неупотребљива, а без петељке не може у продају због брзе оксидације. Тренутно наше воће продајемо само у Загребу, у већим маркетима, али смо због удаљености од града и неорганизованог транспорта, почели сами правити сокове и сирупе те прве послали на контролу квалитета. Чим добијемо очекиване резултате, чека нас нови посао око добијања сертификата који ће, верујемо, олакшати пласман и проширити понуду. Довољно је да вам кажем како само 20 милилитара таквог чистог сока дневно, направљеног без било каквих додатака, даје вашем организму неопходну дозу снаге, имунитета и енергије, при чему је најбољи природни препарат за заштиту од различитих обољења. Поређења ради, шљива поседује око 5000 честица за антиоксидансе, а гођи бобице на сто грама имају пет пута више, тј. 25.000 таквих честица, препун је речи хвале за ово воће Војновић, и то, каже, не без разлога.

 

 

ПОСАО ТЕЖАК АЛИ БЕРБА БЕРИЋЕТНА

Узгој гођи бобица је изузетно захтеван и напоран посао, што издваја као једину досадашњу ману. Резидба се обавља два пута годишње, биљке морају добити одређену количину воде на недељном нивоу, а земљиште не трпи коров и друго растиње, те се мора редовно окопавати или фрезовати. У заштити се не користе вештачки отрови, биљка не захтева прскање али мора бити на одређеној удаљености од свих извора загађења, па чак и саобраћајних пу-тева. Ипак, они који су се упустили у овакав посао, не размишљају о одустајању већ о проширењу новим засадима, па Мишо каже, како само гледају у будућност, са намером да освоје Европу еколошки најчистијим воћем из Буковице.

            У сезони бербе највише посла имају берачи. Радно време је двократно, због осетљивости плодова на високе температуре, највише зависи од временских услова, па се берба обавља у раним јутарњим и касним поподневним сатима. У осмочасовном послу убере се до седам килограма воћа, што опет зависи од брзине и спретности самих берача. Могућност зараде, па и добробит која се остварује на више начина, уз сусрет са нечим за њих сасвим новим и непознатим, занемарљиви су, кажу, у односу на уложени рад и сате проведене у пољу.

- Нама ништа није тешко јер је уз посао који обављамо обавезно дружење, шала и смех па време брже прође. Све нам је ово још ново и интересантно, а уз сазнања која смо стекли о здрављу које бобице нуде, у могућности смо и да све то примењујемо. На свом ћу примеру пробати оно што медицинска истраживања показују, па ћу, на крају сезоне имати могућност да се уверим и у њихову тачност, обзиром да сам до сада и сама имала проблема са лошом крвном сликом. За сада, могу послати поруку свим пушачима који желе да се ослободе овог порока, да дођу брати гођи бобице, јер након њиховог конзумирања, мирис и укус цигарета постаће вам непријатан и непотребан. Својим искуством сведочим да је тако. Дакле, дођите у Ђеврске , поједите шаку наших чудесних бобица и све ће вам бити много лепше, кроз осмех говори Дијана Павић, једна од десетак берача на јединственој буковачкој плантажи.

            Популарни назив „срећне бобице“ оправдан је, слажу се сви, због тога што се човек боље осећа када их редовно конзумира, побољшавају енергију и издржљивост организма. Тренутно, иако нису лек, представљају један од најквалитетнијих природних додатака прехрани. Буковчани истичу како је још много предности, доласком ове биљке, стигло у њихов крај, те се надају да ће у наредном периоду и преостала напуштена поља, заживети уз нове дозе здравијег живота.  

 

 

Васка Радуловић
Извор бр. 126.
30.9.2015.


Приче повратника у Северну Далмацију и Лику

Плавно - Кнежевићи у Штикову - Баљци у Мушковцима - Вашар у Бенковцу - Сијело Тромеђе - Жегар

"Отворена врата" у Книну - Када парох брине за вернике - Богатство Лике - Нос Калик  - СКУД у Книну

Бјелановићи из Кистања - Јовичине пчеле у Колачинцу - Дрниш - Савиндан у Далмацији

Далматински виногради - Храм у Бјелини - Божић у Далмацији - Зимски сан у Книну

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 2770  пута
Број гласова: 30






Прочитајте још текстова од истог аутора:

Православна Далмација: Јединство и саборност најважније компоненте Богословије
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1151 прегледа и 0 гласова.

21. годишњица оживљавања "Олује" у Книну
Објављено: 22. avgust 2016.     Има 1214 прегледа и 10 гласова.

Северна Далмација: Кише изазвале поплаве, помутиле изворе, потoпиле подруме
Објављено: 2. novembar 2015.     Има 1250 прегледа и 0 гласова.

Олујни дани у Книну још трају
Објављено: 2. septembar 2015.     Има 1360 прегледа и 5 гласова.

Четири века Православног училишта и долазак српског патријарха у Далмацију
Објављено: 3. septembar 2015.     Има 1361 прегледа и 0 гласова.




















Skip Navigation Links