У својој историји дугој 784 године Борово је три пута губило и четири пута стицало статус општине. Последњи, четврти пут, Борово је постало општина 22. маја 1997. године током процеса мирне реинтеграције и од тада тај датум прославља као свој дан. Узевши судбину у своје руке граћани Борова и општинско руководство труде се да њихово место напредује и постане угодно за живот свих који у њему живе. У част Дана општине у сали Културног центра у Борову одржана је Свечана седница Општинског већа, а већницима и гостима први се обратио председник овог представничког тела, Срђан Јеремић.

- Кроз скоро осам векова свог постојања Борово се мењало, напредовало, модернизовало и развијало. Кроз све те процесе Борово се формирало и данас развило у место погодно и угодно за живот јер поседује све оне атрибуте и садржаје који се очекују од једне урбане средине. С поносом можемо рећи да имамо нову, модерну и добро опремљену школу, дечји вртић, потпуно реконструисану зграду Културног центра, амбуланту, пошту, цркву, новоизграђени парохијски дом, нову зграду Добровољног ватрогасног друштва те готово у потпуности изграђену комуналну инфраструктуру, која треба бити заокружена изградњом канализационе мреже, а чија изградња треба да започне до краја ове године, рекао је у свом обраћању Јеремић.

            Од привредних субјеката који делују на подручју општине Борово Јеремић је посебно издвојио Пољопривредну задругу "Брестове међе", Месарски обрт "Бођирковић" и комунално предузеће "Еко Дунав".

            Оцену стања у општини изнео је и њен начелник Зоран Баћановић, који је истакао да је афирмација новооснованог општинског комуналног предузећа, које данас запошљава 10 радника, једна је од најзначајнијих активности у Борову у протеклих годину дана. Набавка камиона за одвоз отпада омогућиће да општинско комунално предузеће преузме одвоз смећа из 1400 боровских домаћинстава, уз отварање нових радних места. Међу развојним плановима Баћановић је поменуо и изградњу рециклажног дворишта и погона на обновљиве изворе енергије.

- Могу рећи да једним делом можемо да будемо задовољни оним што смо постигли у протеклој години. Са друге стране остало је и неколико питања која нисмо успели да решимо, а који се не тичу само делокруга рада јединица локалне самоуправе него прелазе и много шире оквире. Оно што је у нашем делокругу рада тиче се комуналног уређења, изградње инфраструктуре, а отишли смо и корак даље. Регистровали смо комунално предузеће, направили неколико успешних програма са Министарством за заштиту околине и енергетску ефикасност, а наш циљ је отварање нових радних места и задржавање младих људи у Борову. Имамо одличну сарадњу са општинама у окружењу које се налазе у саставу Заједничког већа општина, а сарађујемо и са неколико општина из Републике Србије. Најбољи пример за то је заједнички пројекат са општинама Тител, Жабаљ и Темерин који смо успели да реализујемо у прошлој години. Ради се о пројекту финансираном из предприступних ИПА фондова „Мрежа центара за развој предузетништва и прекограничну сарадњу“ чији циљ је био оснивање тих предузетничких центара, а један такав смо и ми основали. Отворили смо га прошле године на Дан општине и могу рећи да је већ дао одличне резултате и био добар сервис нашим грађанима којима је помогао да реализују неке своје идеје, помагао им да се пријаве на конкурсе страних и домаћих инвеститора. Искрено се надам да ће то бити један замајац развоја и да ћемо уз њихову помоћ у Борово довести и нове инвестиције, рекао је Баћановић.

ИНВЕСТИЦИЈЕ КРОЗ ФОНДОВЕ

            На крају свечане седнице Општинског већа присутнима се обратио и заменик жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић који је у овим крајевима све чешћи гост и који овде, како сам истиче, долази како би људима из краја одакле долази пренео позитивна искуства на која је овде наишао.

- Прошле године био сам овде на отварању пројектног центра имислим да је такав модел сарадње са грађанима јако добар јер им пружа помоћ при склапању неких идеја и конкурисања у пољопривредним или неким другим пројектима где могу сами да дођу до извора финансирања кроз европске фондове, такав модел би можда требало преносити на све мање општине да би се могло аплицирати за што више средстава не само од стране јединица локалне само-управе него и грађана. То су начини које ми можемо овде да видимо како се локална заједница организовала и та искуства пренети на доста сиромашније општине на западу Хрватске, рекао је Љубојевић.

            Поред представника локалне самоуправе, свечаној седници Општинског већа у великој сали Културног центра Борово, присуствовали су и представници свештенства Српске православне цркве, Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, Заједничког већа општина, СДСС-а, изабрани представници српске мањине из градова Вуковара и Огулина, Вуковарско-сремске, Осјечко-барањске и Карловачке жупаније, начелници општина Ердут, Негославци и Шодоловци, представници Полицијске станице Вуковар, као и гости из Републике Српске и Србије, из општина Петрово, Теслић и Оџаци.

            Свечана седница имала је и свој културни део у ком је начелник Баћановић најпре уручио општинско признање ђаку генерације Основне школе Борово, школске 2013./2014. године Тихани Јаковљевић, као и новчану награду у износу од 1.000 куна, а затим су наступиле чланице Певачке групе Културно-уметничког друштва "Бранислав Нушић" из Борова - Саша Малиша, Јована Сердар и Катарина Лукић наступиле са одабраним репертоаром традиционалних народних песама.

ШКОЛА УПИСАЛА 50 ПРВАКА

Након свечане седнице Општинског већа гости су се запутили према Основној школи како би присуствовали програму прославе Дана школе који су за њих и све мештане Борова припремили њени ученици. Директор ОШ Борово Тихомир Јаковљевић истакао је да је школа на чијем је челу највећа школа у Хрватској у којој се настава одвија на српском језику и ћириличном писму.

- То је велика привилегија, а за нас то значи и велику одговорност јер имамо и обавезу да будемо, на неки начин, и главни ослонац наше заједнице у Републици Хрватској када је у питању борба за очување нашег идентитета, нашег језика и писма. У складу с тим за све нас имамо и лепе вести јер следећу школску годину уписујемо скоро 50 нових ђака првака што је највећи број за последњих десетак година. Из осмих разреда ове године испраћамо 36 ученика и то је већ у старту 12 ученика више. Успевамо да одржавамо постојећи број ученика и ето помало да га и повећавамо уз све недаће које нас окружују и лошу материјалну ситуацију, истакао је Јаковљевић.

            Посетиоци и мештани Борова у до последњег места испуњеној спортској дворани уживали су у получасовном програму у ком су учествовали ђаци свих генерација који су се уз песме, рецитације и плес опростили од својих 36 другара из осмих разреда. За ђака ове генерације одлуком наставничког већа проглашена је Александра Самарџија.    

Славко Бубало
Извор бр.118
27.5.2015.