СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ У ОДСУСТВУ

Према речима Саве Штрпца, директора Центра, реч је особама против којих је покренута истрага, подигнута оптужница и који су осуђени у одсуству. Према последњим, званичним подацима са спискова које су Србија и Хрватска размениле 31. марта 2013. године, у активном статусу је било 1.577 процесуираних Срба. Ипак, сумња Штрбац, та бројка не одговара истини.

- Математика им је таква да неке предмете преспајају, обустављају, пребацују из једног суда у други и ти подаци им нису баш најсређенији - каже нам Штрбац. - Доста су мењали надлежности судова, па се дешавало да више судова истом човеку суди за иста дела. Међутим, њима тамо није ни битно да ли ће бити 100 Срба мање или више у неком извештају.

О незваничним бројевима у Хрватској, међутим, нико не жели да говори. Очигледно је да на “црне листе” из дана у дан долазе нови људи, а у Загребу се правдају да “нових података нема, јер ни Србија не доставља своје податке”.

Иначе, размена података у последње време готово је “мртво слово на папиру”, па обе стране траже ажурирање података.

- У билатералним контактима и Србија и Хрватска су назначиле да више нема размене као што је било договорено пре шест година, када је основано Поверенство за припрему и размену пописа особа оптужених или осуђених за ратне злочине између Хрватске и Србије - каже хрватски министар правосуђа Анте Шпрље и указује да Хрватска на основу званичног пописа тражи 1.534 особе оптужене и осуђене у тој земљи.

 

 

ИНТЕРПОЛ НЕ УТВРЂУЈЕ ДОКАЗЕ

Према речима Саве Штрпца, када тужилаштво у Хрватској отвори истрагу, налог се прослеђује полицији да приведе осумњиченог, затим се, у већини случајева, доставља извештај “да траженог нема на адреси и тад се расписује потерница у Хрватској”, затим се прослеђује централи Интерпола у тој земљи.

- У Интерполу не утврђују доказе, већ је само битно да се, ако је потерница црвена, тај човек по виђењу ухапси - каже Штрбац, који објашњава да, ако се држава за чијим је држављанином расписана потерница томе успротиви у року од месец дана, она се брише из базе Интерпола и потрага за осумњиченим се не може одвијати тим каналима.

Наш саговорник подсећа да се БиХ успротивила потерницама за око 30 људи које је тражила Србија, међу којимаа су били Насер Орић, Хакија Мехољић, Амир Мехмедовић и Манојло Миловановић, па је Интерпол повукао те међународне потернице.

- То не значи да је поступак против тих људи престао, он се и даље води, али за њима се не трага преко Интерпола. Такође то не значи да ти људи негде на границама или у иностранству неће бити ухапшени, јер неке државе имају и директне билатералне споразуме који то регулишу - указује Штрбац, додајући да Србија никада није користила могућност противљења потерницама против Срба из Хрватске и Босне који су њени држављани.

Иначе, на сајту Документационог центра “Веритас” објављени су сви спискови Срба процесуираних у Хрватској, до којих је ова организација успела да дође. Они те спискове објављују још од 2004.

 

"ОРУЖАНА ПОБУНА"
 
Хрватска после рата процесуирала 21.000 Срба “због оружане побуне”. По налогу САД касније су донели закон о амнестији. Међутим, како нам објашњава Саво Штрбац, и дан-данас се неки људи са тих оптужница за побуну убацују на оптужнице за ратни злочин.


 

И МЕДИЦИНСКА СЕСТРА НА СПИСКУ

Штрбац нам каже да је многима са хрватских потерница за ратне злочине једина кривица што су били Срби у некој јединици.

- Имали смо на потерници због оружане побуне и медицинску сестру која је радила у болници у Книну и неговала рањене - каже нам Штрбац.