Интервју са Бранком Јуришићем: Нова хрватска влада нам не улива поврење - www.zlocininadsrbima.com

22. фебруар 2016.


Интервју са Бранком Јуришићем: Нова хрватска влада нам не улива поврење


Према званичним информацијама Управе за заробљене и нестале при министарству бранитеља у Хрватској се још 1.573 особе воде као нестале из последњег рата који је трајао од 1991. до 1995. године. У високој политици ово питање се често злоупотребљава када је потребно да Хрватска уцењује Србију или обратно да Србија оптужује Хрватску да не ради довољно на проналаску несталих. Проблем проналаска несталих често се у јавности користи и како би се стигматизовала српска заједница и како би је се колективно представило као заједницу која зна где су сви нестали, али неће то да каже. Породице жртава које још увек нису нашле своје најмилије од свега тога немају ништа, а о проблему несталих особа српске националности и о очекивањима од нове владе Хрватске разговарали смо са секретаром Удружења „Против заборава“ Бранком Јуришићем.

 

Питање несталих особа је још увек болно и оптерећујуће, како за односе Хрватске и Србије, тако и за односе међу грађанима унутар саме Хрватске. Како у Удружењу „Против заборава“ оцењујете рад државе на проналажењу несталих у протекле четири године за време мандата претходне владе?

- Наше удружење је пратило рад Управе за заточене и нестале у наведеном периоду. Ако питате наше чланове од њих сигурно нећете добити пролазну оцену рада Управе, верујем да тако мисле и они који нису чланови нашег удружења, а имају исте проблеме, тражење несталих чланова породица. С друге стране ми се чини да је Управа у протеклом периоду учинила колико је могла и резултати се генерално могу оценити као задовољавајући. Међутим, проналазак места покапања лица углавном је познат и од пре, јер су то локације на којима је вршена асанација ратишта па се локације налазе у протоколима који су доступни Управи. Ситуација је потпуно другачија када је реч о локацијама које се тек морају проверити, а за које постоје индиције да би могле бити места покапања. У таквим се случајевима тапка у месту и нема озбиљнијег помака. Удружење је Управи послало четири дојаве о могућим местима покопа-гробницама, али нисмо добили повратну информацију што је предузето од стране надлежних органа.

 

Јесте ли на неке друге начине били укључени у процес проналаска несталих особа?

- Прихватили смо иницијативу Министарства бранитеља и Управе за заточене и нестале о организовању трибина о несталима. Тако смо и ми уз министарство и нека хрватска удружења несталих били суорганизатори трибина о несталима. Циљ ових трибина је био да се анимира јавност и сви они који имају било какве податке о могућим гробним местима и такву информацију пријаве анонимно на начин који је омогућила Управа. Трибине смо имали у Негославцима, Обровцу, Грачацу, Борову, Глини и Тењи. Оне су организоване уз присуство представника Министарства бранитеља и Управе за заточене и нестале , представнике православне и католичке цркве, саборске заступнике и чланове породица несталих. На жалост, главни циљ ових трибина није постигнут. Резултати које је министарство очекивало су изостали. Штавише стекли смо утисак да је циљ трибина био да се у јавности створи став да Срби знају где су места страдања и да се охрабре да то кажу. Тако смо дошли и до прекида сурадње с министарством јер је бивши министар Матић то једном и јавно рекао („знају, а неће да кажу“).

 

Када говоримо о несталим особама, до сада је била пракса да се у званичним саопштењима Управе за заробљење и нестале не наводи њихова националност већ само период у коме су страдали (углавном 1991. или 1995. година). Имате ли информације колико је жртава српске националности међу 1.500 несталих или још увек неиндетификованих грађана Републике Хрватске?

- Информације са којима ми баратамо су мање-више и официјелне информације Управе за заточене и нестале. Наравно, у контакту смо и с Удружењем „Суза“ из Београда као и Веритасом тако да са те стране покушавамо употпунити слику. Последњи подаци нам говоре да се у Хрватској трага за укупно 1.573 нестале особе од којих је 931 особа нестала у периоду 1991/92 и 642 нестале особе из 1995. Дакле ради се о особама за које не знамо под којим су околностима нестале нити где су покопане. Додатно се потражује још 425 погинулих особа и то оних за које чланови породица знају да су погинули, али им се исто не зна место покопа. Укупно се ради о 1.998 особа. Укупно је из 1995. године ексхумирано 1.081 посмртних остатака, а идентификовано њих 697. Нагађамо колико је несталих особа српске националности, а број ће им се откривати након обављених идентификација постепено. О томе чекамо извјештај Управе који ћемо затражити кад Министарство бранитеља буде профункционисало. Не бих се упуштао сада у процену зашто се Министарство одлучило да жртве не дели по националности, али на крају ћемо ипак доћи и до тог податка и видети колико је било жртава на обе стране.

 

Има ли по Вашем мишљењу, или из Вашег искуства разлике у третману несталих особа српске и хрватске националности? Примера ради, у јавности може да се чује да је у Глини је ексхумирано 56, а у Задру 44 особе из „заједничких гробница након хумане асанације терена“, а у Богдановцима су „пронађене 3 особе у масовној гробници“.

- На жалост ни овај тешки и надасве осетљиви посао није поштеђен медијски чудних интерпретација, кориштења у политичке сврхе и креирање јавног мишљења. Сведоци смо свих ових година од рата на овамо једностране интерпретације рата и догађања непосредно пре разбуктавања сукоба у Хрватској 1991. године. Теорије о праведном и одбрамбеном рату увек једну страну сукоба стављају у лош положај тако да смо већ навикнути да су Срби криви за рат, да су агресори и једини ратни злочинци. Нестали и убијени и најближа родбина чланова породица окупљених у нашем удружењу нису били агресори нити су криви за рат, а страдали су као недужни цивили од стране злочинаца. Како су на пример супруг и два сина Стоје Трифкановић из Сиска могли бити криви за рат и кога су они нападали? Одведени су са кућног прага у једном дану од стране тадашњих војних формација Хрватске. Супруг је нађен убијен у ријеци Сави, а синове Стоја није ни данас пронашла. Пустимо пристрсане и обојене новинске извештаје и пратимо бројеве.

 

Шта очекујете од нове владе када је у питању проналазак свих несталих па тако и особа српске националности?

- Све оно што видимо да се догађа у последње време од формирања Владе не улива нам поверење. Додатно, првобитни избор министра бранитеља (Мијо Црноја оп.а) за нас је био потпуно обесхрабрујући. Ако ништа друго, с пријашњим министром кренули смо у израду нацрта Закона о правима цивилних жртава рата и морам рећи да је тај заједнички посао ишао у добром правцу. Међутим, знамо да следећих најмање годину дана од наставка тог посла неће бити ништа, јер ће се именовањем новог министра све активности у министарству усмеравати ка постављању 'својих' кадрова и свему другоме осим онога што нама највише треба. Бојим се да ће, кад овај Закон поново дође на дневни ред, све ће ићи из почетка, ако икад и дође на дневни ред. Тако ће бити и с наставком ексхумација и проналазака нових гробишта. Претпостављам да ће Управа за заточене и нестале наставити радити у истом саставу, јер они су до сад променили доста влада и министара. Са те стране надам се да ћемо имати солидну сарадњу и подршку у нашим ставовима као што смо је и до сад имали. Но, никад се не зна, јер сад је код већинског народа више него икада кренула прича о 'нашима и вашима' па је тешко прогнозирати. Са прошлим премијером нисмо имали састанак, а нисам баш сигуран да би нови премијер разумео наше тешкоће и захтеве.

 

Сем питања несталих, бројни су други проблеми са којима се српске цивилне жртве рата сусрећу као што су непризнати статуси, плаћање параничних трошкова за оне који су покушали да туже државу или непроцесуриање ратних злочина. Шта по тим питањима очекујете у наредном периоду?

- Делом сам одговорио на ово питање у претходном одговору. Бојим се да ћемо о свему морати из почетка. Не знамо ко ће нам бити саговорници, морамо чекати да ствари почну функционисати како-тако и онда ћемо кренути заједно са Клубом заступника СДСС-а у Сабору, Српским народним вијећем, ЗВО, Документом и осталима из цивилног сектора у нове покушаје представљања наших проблема. До тада ћемо тешко моћи утешити све наше чланове који и даље трагају за својим члановима породица као и оне који су остали инвалиди и оне које је суд обавезао на накнаду трошкова изгубљених поступака против државе Хрватске због губитка чланова породица.

 

Многи проблеми се годинама не мичу са почетне тачке. Има ли места оптимизму и постоје ли механизми да се ти проблеми реше?

- За све оне који и даље имају проблем проналажења несталих чланова породица ствари су нажалост такве какве јесу. Ти људи су најугроженији део нашег чланства. Настојаћемо и ове године да окупљамо чланство на заједничким дружењима у Вуковару, Загребу, Воћину и другде. Ако ништа друго овакав облик комуникације је бар један начин да се људи виде, попричају и предложе шта даље чинити. Услови у којима радимо, заједно са другим српским организацијама, не би се смели погоршавати, а искуство нам говори да обично мањине буду тема расправе код уштеда и резова које владе имају намеру проводити ради изласка из кризе. Оптимизам не треба да нас напусти, али искуство нам говори да смо поприлично маргинализовани и да нас се сете само кад то некој високој политици одговара. Зато смо у наш назив и ставили речи „против заборава“. Нису наши проблеми везани само уз ресорна министарства или законодавство, понекад нас чуди да наши представници на свим нивоима власти, нарочито локално и регинално немају довољно слуха за нас и наше потребе.

 

 

Никола Милојевић
Извор бр. 137.
17.2.2016.


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Породица Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни УставКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 


 

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1682  пута
Број гласова: 10





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Отићи или остати: Свако има свој мотив
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1257 прегледа и 15 гласова.

Сећање на погинуле и нестале Србе у Вуковару: Молитва за мир и вечан покој жртвама
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1280 прегледа и 0 гласова.

Деца из Вуковара у Београду код патријарха Иринеја
Објављено: 22. oktobar 2015.     Има 1429 прегледа и 0 гласова.

Божић у Вуковару: Празник који греје хришћанску душу
Објављено: 29. januar 2016.     Има 1443 прегледа и 5 гласова.

Српска култура на овим просторима не опада, али и не расте
Објављено: 2. oktobar 2015.     Има 1490 прегледа и 20 гласова.





















Skip Navigation Links