Страдање српског, јеврејског и ромског народа током мрачне владавине усташког режима први пут ће бити обрађено у јединственој "Енциклопедији геноцида у Независној држави Хрватској". Ова четворотомна књига која би требало да буде објављена до 2023. године заокружиће сва досадашња сазнања и истраживања о злочинима на простору хрватске квислиншке творевине током Другог светског рата.
Рад на припреми овог дела већ је почео, а у њему ће учествовати међународна група коју ће чинити више од стотину научника и стручњака из разних области. Задатак овог тима биће да, по узору на "Енциклопедију холокауста" коју је издао израелски Јад Вашем, сакупи и обради информације о геноциду у НДХ која је садржана у више хиљада књига, научних радова, студија и других публикација.
Одговор ревизионистима
Иза припреме ове јединствене антологије страдања стоји београдски Музеј геноцида, Одбор за Јасеновац СПЦ, као и Владе Србије и Републике Српске.
- Истраживање геноцида у НДХ траје од завршетка Другог светског рата, али овакво издање још није направљено - каже за "Вечерње Новости" директор Музеја геноцида, историчар Вељко Ђурић Мишина.
- Осим што ће то бити синтеза свих сазнања о мрачном добу НДХ, енциклопедија ће бити и најбољи одговор на учестале покушаје ревизије историје у данашњој Хрватској.
Према Ђурићевим речима, у изради овог дела биће примењена методологија израелске енциклопедије, а очекује се и помоћ стручњака из Јад Вашема. То подразумева да свака одредница садржи не само појам везан за геноцид, већ и релевантне доказе - називе места и имена актера, документа и фотографије. Обрада грађе, према плану, трајаће око четири године, а енциклопедија ће по завршетку посла бити објављена двојезично (српски, енглески) у штампаном и дигиталном формату. Први примерци биће послати на више стотина адреса широм света, а међу адресантима наћи ће се установе за истраживање последица Другог светског рата, музеји и библиотеке широм света.
- То ће бити најбоља брана од прекрајања историје и злоупотребе догађаја из прошлости. Геноцид над Србима, Јеврејима, и Ромима у НДХ био је свеобухватан и протезао се на више од десет компоненти - од законодавства, економије, пропаганде, религије, па све до системског организовања егзекуција. Дело које припремамо обухватиће све ове области - објашњава Ђурић.
Помоћ Републике Српске
Израда Енцикопедије геноцида у НДХ биће највећи подухват домаће историографије, иза којег ће средствима и другом помоћи стајати и Република Српска. Историчари из Српске изузетно су заинтересовани за рад на овом делу. На челу бањалучког тима сарадника стајаће историчар Драган Давидовић, садашњи директор секретаријата за вере Републике Српске, који ће бити и један од уредника издања.
Жртве на 1.000 стратишта
Колики је посао пред тимом сарадника на Енциклопедији геноцида сведочи податак да су Срби, Јевреји и Роми масовно убијани на чак 1.000 стратишта, од којих многа до данас нису ни тачно лоцирана нити обележена. Додатни проблем историчарима прави и чињеница да страдање у време фашистичког режима Анте Павелића после рата никада није целовито истражено нити до краја документовано и систематизовано.
Извор: Вечерње Новости
25.09.2018.