- "Морамо да изађемо на изборе!" - вели комшија.
- "Зашто?" - питам ја.
- "Па нећеш ваљда да Онај победи?!" - одговара он жустро.
- "Хм... А верујеш ли ти да твој кандитат за кога хоћеш да гласаш, неће продати изборе? Да ће испунити маркар пловину својих обећања?" - започињем дискусију, за коју претпостављам да неће да се заврши без свађе.
- "Не верујем, али не могу Оног да гледам".
- "Миливоје, ти једну причу пред изборе вртиш већ 27 година... Ти свог кандидата немаш већ две деценије, ако не и више. Бираш увек мање зло... слепо верући да ће твој мање покварени кандидат да донесе превагу илити бољи живот, а не каприраш просту чињеницу да том другом кадидату кога не можеш очима да видиш, својим изласком на зборе дајеш само легитимитет...".
- "Немам, па шта? Желим само да макнем Оног са телевизије!"
- "А ко те тера да гледаш телевизор?! Када си последњи пут гледао неку научну емисију, пошто не вреди да те питам за неку књигу. То ниси читао 40 година, ако не и више" - започињем ја анализу.
- "Морам нешто да гледам, а и нећу да будем необавештен" - одговара он љутито.
- "Слажем се да мораш, али размисли мало... Ти гледаш управо оно што Они желе да гледаш: петпарачке приче! Гледаш Лигу шампиона, гледаш Примеру и Премијер лигу обавезно... Гледаш оне музичке емисије које се врте петком и суботом. Немој случајно да си пропустио нешто од ријалити глупости или неку трач емисију... Сада ти смета Онај, јер прича оно што не желиш да чујеш.
Кандидата има на изборној листи као шипл карата. Само што се не игра реми, не игра се канаста, ни шустер... већ пасијанс!
Неко је одредио који ће ликови тачно да уђу у тај шпил, сваки има свој задатак, свако је добио одређене говоре и новчани износ за своје прљаве послове. А победиће само један!" - говорим ја у даху
- "А ко ће да победи?" - прекиде ме Миливоје.
- "Победиће онај кога банкарска кухиња 'скува' као најбољег кандидата. Онај који је спреман да слепо слуша да извршава све без поговора. Чак и да победи твој 'мали' кандидат... шта ћеш онда. Председник није супермен. Још мање да може бити на сваком месту и исправља све неправде.
Да би неко био моћан председник и имао моћну државу, мора да има армију одговорних људи иза себе. Председник без обзира ко био мора да се понаша и ради у складу са некаквим правилником односно Уставом државе. Ми деценијама имамо таквог... који се понаша према правилнику. Међутим, оно што се не види, то буди сигуран да ради та његова 'армија' по налогу и припремљеним задацима банкара.
Да не дужим више. Банкари су зликовци који нас вековима контролишу. Сети се само како и зашто је Николае Чаушеску смењен и убијен 1989. године... Шта је он урадио пре своје смрти?".
- "Вратио је све румунске дугове" - промуца он.
- "Е ту смо! Врати се човече на почетак наших дугова. Врати се на Први српски устанак, па ће ти неке ствари бити јасније. Одмотаваћеш клупко, па ће доћи до данаших кандидата, коме и зашто они служе..." - заврших ја, док ме Миливоје у чуду гледа док одлазим на степенице.
Томислав Ковач
28.3.2017.