Карта беде и неимаштине у Хрватској: Најгоре у српским крајевима - www.zlocininadsrbima.com

5. новембар 2016.


Карта беде и неимаштине у Хрватској: Најгоре у српским крајевима


У свету се 17. октобар обележава као Дан борбе против сиромаштва. Док богати део планете на овај дан жели да укаже на значај ове борбе, онај сиромашнији се са овом борбом суочава сваки дан. Слична ствар је и са Републиком Хрватском где су социјалне разлике више него очигледне па се често у истој жупанији на свега неколико десетина километара удаљености налазе луксузни хотели, апартмани и ресторани насупрот села без струје и воде.

Министарство регионалног развоја и фондова Европске уније управо је 17. октобра представило резултате процене сиромаштва у којима је установљено да, према личном дохотку, стопа ризика од сиромаштва обухвата 19 одсто становништва Хрватске, односно 803.000 људи. Као сиромашан или под ризиком од сиромаштва сматрао се свако чији су годишњи дохоци нижи од 24.000 куна.

Мапе сиромаштва рађене су према две методе, према дохотку и потрошњи, а како је најављено у будућности ће служити као помоћ у доношењу политика смањења регионалних разлика и искорењивању сиромаштва и социјалне искључености. Према доходовној методи највише процене стопе ризика забележене су у Бродско-посавској жупанији (35,9 одсто), Вировитичко-подравској (33,4 одсто) и Вуковарско-сремској (31,9 одсто).

 

 

НАЈСИРОМАШНИЈИ КИСТАЊЕ И ВОЋИН

Стање у жупанијама може да превари управо због великих разлика унутар саме регионалне самоуправе па зато треба погледати и какво је стање по свакој општини посебно. Када су примања у питању убедљиво најсиромашнија општина је Кистање у Шибенско-книнској жупанији где је стопа ризика од сиромаштва огромних 75 одсто. Три од четири становника ове општине је дакле, или сиромашно или са примањима испод потребног минимума. У истој ситуацији налази се и Воћин у Вировитичко-подравској жупанији са 74 одсто. Цивљане из Шибенско-книнске жупаније су на трећем месту ове неславне табеле са стопом од 64 одсто. У пет најсиромашнијих општина су и Окучани и Ервеник са стопом ризика од сиромаштва од 63 одсто.

Према подацима мапа сиромаштва које је израдио Државни завод за статистику велики ризик од сиромаштва од шездесетак одсто забележен је у Доњим Кукурузарима, Врбју, Виљеву, Левањској Вароши, Гуњи и Јагодњаку.

Према потрошној методи која обележава постотак становништва који имају потрошњу испод ризика сиромаштва најгоре стоји општина Левањска Варош са стопом од 70 одсто, а Цивљане је на месту број два са 65,76 одсто угрожених чија је годишња потрошња нижа од 24.000 куна. Куповна немоћ висока је још у општинама Крњак, Стара Градишка и Нетретић. Занимљиво је да Кистање и Воћин према потрошњи имају прилично мању стопу ризика од сиромаштва од „свега“ 41 и 46 одсто.

 

НАЈГОРА СЛИКА У СРПСКИМ КРАЈЕВИМА

„Статистика је као бикини – много открива, а ништа не показује“ фраза је познатог спортског коментатора Звонка Михајловског. У овом случају статистика нам и открива и показује да у већини општина које су означене као најсиромашније српска национална мањина има значајан удео у становништву. Према попису из 2011. године у Кистањама живи 2.166 Срба који чине 62 одсто становништва, а у Ервенику њих 1.074 односно 97 одсто. У малој оштини Цивљане живи свега 239 становника од којих је 188 Срба који чине готово 80 одсто становништва, док у Окучанима живи 20, а у Воћину 10 одсто српске заједнице.

Од осталих места у којима у великом броју живи и српска популација као најсиромашнији према доходовној методи обележени су Врховине (57,54 одсто), Војнић (57,24 одсто), Бискупија (56,72 одсто), Плашки (52,43 одсто), Маркушица (49,34 одсто), Ердут (48,34 одсто), као и Крњак (48,18 одсто).

Реч је углавном о местима која су деведесетих прошла кроз рат у које се враћало старо становништво или су насељавани избеглим грађанима хрватске националности из других крајева. Очигледно је данас, две деценије од завршетка рата да у те крајеве није ништа улагано па се ретки преостали становници суочавају са све гором ситуацијом.

Сада када су „мапе сиромаштва“ након анкетирања на терену коначно направљене, остаје да се види како ће држава кроз Министарство регионалног развоја и фондова Европске уније на овај проблем одговорити ако до сада никаквог одговора државе на ова питања није било.

 

 

Никола Милојевић
Извор бр. 153.
26.10.2016.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 2268  пута
Број гласова: 15





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Отићи или остати: Свако има свој мотив
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1257 прегледа и 15 гласова.

Сећање на погинуле и нестале Србе у Вуковару: Молитва за мир и вечан покој жртвама
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1280 прегледа и 0 гласова.

Деца из Вуковара у Београду код патријарха Иринеја
Објављено: 22. oktobar 2015.     Има 1429 прегледа и 0 гласова.

Божић у Вуковару: Празник који греје хришћанску душу
Објављено: 29. januar 2016.     Има 1443 прегледа и 5 гласова.

Српска култура на овим просторима не опада, али и не расте
Објављено: 2. oktobar 2015.     Има 1490 прегледа и 20 гласова.





















Skip Navigation Links