Ми смо у Кукујевце дошли од 1992. до 1995. године када је овде замењено 99 одсто становништва и када је хрватски живаљ отишао у Хрватску, а ми смо дошли из више од 170 различитих места из Хрватске. То је једино место у Србији где је малтене замењено сво становништво, а данас у Кукујевцима живи 2.300 људи, започиње причу председник Савета месне заједнице Кукујевци Мирослав Стојчевић.

            Ово место посетили смо дан уочи Видовдана када је овде четврту годину узастопно одржана манифестација „Дани завичаја“. Структура становништва није једина ствар по коме је ово место 15 километара удаљено од Шида специфично. Кукујевци су претходних месеци били честа тема на српским телевизијама и у штампаним медијима, а сви репортери су редом истицали: „У Кукујевцима људи не кукају већ раде, ово је село у коме нема незапослених“.

- Људи се највише баве производњом дувана и ми смо највећи произвођач ове сировине у држави. Трећина дувана којег Србија произведе је пореклом из сто домаћинстава нашег места. Људи се баве и са осталим врстама ратарских култура као што су кукуруз, пшеница, соја и јечам, а у последње време наши људи посебан акценат стављају и на воћарство где је тренутно више од двесто хектара земље на којима расту јабуке и крушке виљамовке. Становништво се бави и сточарством и у селу има више од 3.000 оваца и десетак фарми свиња. Поред свега тога, имамо још 450 људи који су запослени. Све то значи да људи у овом селу раде, наставља причу о овом малом сремском месту Мирослав Стојчевић.

            У две пољопривредне задруге у сезони ради више од 100 људи у свакој. Највећи послодавац у селу је месна индустрија „Агропапук“ у којој је запослено две стотине мештана, а ту је и фарма коза „Беокапра“ са 35 радника. Преко 60 младих људи ради код разних аутопревозника, а остали који раде су запослени у једној фирми која се бави увозом и извозом гума, сеоским продавницама, кафићима, ветеринарским станицама и апотекама. У Кукујевцима постоји и мини производња пива које један мештанин производи за своје потребе.

- Пиво и цигаре иду једно са другим, млеко и месо иду једно са другим. Имамо и један рибњак, а ту је и воће као десерт. Дакле, гладни нећемо бити, а најбитније је да је то све производња, кратко ће о „феномену Кукујевци“ Мирослав Стојчевић.

            И док из других средина плодног Срема и Славоније људи одлазе у западне земље како би били надничари, нестварно звучи податак да ће управо у Кукујевце ове године доћи више од сто радника са југа Србије како би радили у сезони дувана. Берба дувана трајаће четири месеца, а у Кукујевцима нема довољно радне снаге за 1.200 хектара колико је под овом биљком. Дуван, према речима једног мештанина који се са њим бави, доноси велику добит, али је, како каже, производња дувана најтежи посао после рударства.

ДАНИ ЗАВИЧАЈА

Манифестација „Дани Завичаја“, замишљена је да се у данима око Видовдана мештани присете својих родних места или крајева из којих су потекли. Ти крајеви односе се углавном на комплетну Славонију, али има мештана и из Далмације, Лике, Кордуна, Барање па и западног Срема.

            Традиционално се у првом делу програма одржава парастос за погинуле у протеклом рату код крста и спомен обележја у центру места. Тако је било и ове године када се на парастосу окупило педесетак људи. На спомен плочи је уписано двадесет имена страдалих чија родбина данас живи у Кукујевцима.

            У другом делу манифестације одржава се културни програм и свечана вечера, а циљ свега је да људи не забораве обичаје крајева из којих су дошли у сремску равницу. Поред музике и хране Удружење пензионера, којих је у Кукујевцима више од четири стотине, припремило је програм у сусрет Видовдану, а рецитоване су и песме пуне чежње за завичајем које су мештани сами писали.

- Тешка је финансијска ситуација за одржавање било чега, али успемо некако да се окупимо, захваљујући бројним пријатељима из Шида и источне Славоније, и тако испунимо наш основни циљ. Надамо се да ће то у наредним годинама прерасти у једно озбиљно дружење, јер ми желимо да постанемо место за све наше људе из целе Хрватске да се овде осећају као код своје куће. Значи, кад пролазите кроз Кукујевце желим да овде станете јер ту имате пријатеља и то је цела прича, каже Мирослав Стојчевић који је у Кукујевце дошао из Капелне, а занимљиво је да је његов деда рођени брат покојног патријарха Павла.

ВЕТЕРАНИ ЗВО-а У КУКУЈЕВЦИМА

Што се културних и забавних организација тиче овде делује Актив жена „Вретено“, Културно-уметничко друштво „Ђердан“, Удружење пензионера, ловачко друштво, а ту је и понос села фудбалски клуб „Обилић“. Управо су ветерани овог клуба у оквиру манифестације „Дани завичаја“ угостили селекцију састављену од играча који играју у Лиги ветерана Заједничког већа општина са истока Хрватске.

            Идеја за ову утакмицу родила се на недавном меморијалном ветеранском турниру у Бановцима посвећеном Недељку Словаковићу Курти. На овом турниру гостовао је Борац из Илинаца који се такође налазе у општини Шид, а долазак селекције фудбалера са ове стране границе подржали су заједнички Туристичка организација Шид и Заје-дничко веће општина. Кукујевчани су ову иницијативу прихватили оберучке и надају се да ће се оваква утакмица постати традиција која ће се сваке године одржавати. У пријатељској утакмици славили су домаћини резултатом 4:2, а у селекцији Лиге ветерана ЗВО-а су задовољни пријемом у Кукујевцима. Мешовиту екипу чинили су играчи из Боботе, Трпиње, Борова, Негославаца, Даља, Бијелог Брда, Бановаца, Караџићева и Палаче.

- Задовољни смо пре свега гостопримством, а затим и утакмицом. Резултат је најмање битан и иако смо изгубили задовољни смо што смо успели да се сакупимо, дођемо овде и испоштујемо наше домаћине. Одлично смо примљени и још лепше отпраћени. Треба да се настави ова сарадња и надам се да ће нека утакмица бити организована и на неком од наших терена да и на тај начин захвалимо нашим данашњим домаћинима, говори за ову прилику незванични селектор Лиге ветерана ЗВО-а Миодраг Радић из Боботе.

Мештани Кукујеваца нашли су се у специфичној ситуацији почевши своје животе испочетка у несрећним и ратом захваћеним деведесетим годинама прошлог века. У тој ситуацији окренули су се раду и стварању најбољих услова за живот своје деце. Као што смо рекли, у Кукујевцима имају све што им је потребно за нормалан живот, али ипак ово село споља не изгледа ништа богатије ни сиромашније од било ког другог сремског села у околини.

            Оронула и запуштена католичка црква из 18. века подсећа да су ту некад староседеоци били католици, а тек понека добро уређена кућа говори да у овом месту има добростојећих становника. Мештани се жале да већ дуго не могу да добију путеве и инфраструктуру неопходну за нове инвеститоре. Кажу да са својим вредним радом пуно привређују општини, покрајини и држави, а заузврат им се мала средства враћају у заједницу. Та политичка прича је очигледно иста као и свугде иако у Кукујевцима може да се чује читав низ других, необичнијих прича, а људи заиста ретко кад кукају.

Никола Милојевић
Извор бр. 121
8.7.2015.