Кусоње 1942: Пола становника убијено, а пола одведено у логоре - www.zlocininadsrbima.com

24. август 2016.


Кусоње 1942: Пола становника убијено, а пола одведено у логоре


Кусоње су у претходном веку имале пуно тешких дана, али је најтужнији сигурно био 13. август 1942. године када је половина становништва овог села убијена, а друга половина, углавном жена и деце, послана у логоре смрти.

 

На тај дан усташе су дошле у ово село недалеко од Пакраца и убиле око 500 Срба, углавном мештана Кусоња те околних села Драговић и Чакловац, као и један део избеглица са Козаре који су у Кусоњама тражили спас бежећи управо од усташких злочина у Поткозарју.

            И ове су године мештани Кусоња обележили страдање својих сумештана полагањем венаца на споменик у центру села, а затим и обишли два бунара у које су жртве бачене полуживе. Помен убијенима одржан је и литургијом у Храму светог Великомученика Георгија који је треће велико место страдања Кусоњчана, јер сви они који нису стали у бунаре запаљени су у овој цркви. Парастос је служио владика славонски Јован уз саслужење свештенства и монаштва славонске епархије, а ове године освећени су и новопостављени крстови код два бунара које је поставио мештанин и председник месног одбора Милан Козловић као дуг својој породици.

- Тај дан је страдало 14 из фамилије Козловић. Укупно је у један бунар бачено 159, а у други 162 жртве, а остатак је спаљен у цркви. Према информацијама са којима располажемо убијено је око 520 људи од чега је њих 64 било млађе од 18 година. Они су убијени искључиво зато што су Срби и православци, каже Милан Козловић.

 

 

И ДАНАС ПОСТОЈЕ СВЕДОЦИ

            Још увек су живи бројни сведоци овог зверства међу којима је и Драган Грујић који данас има 85 година. Стотинак метара удаљен од бунара, он је сакривен у живици заједно са мајком и сестром све слушао.

- Нажалост сећам се превише тога да данас више не могу ни спавати мислећи стално на то. Био сам близу тих бунара и ништа нисам видео, али сам све чуо. Само смо чули јауке, а да смо покушали нешто да видимо не би ни ми прежи-вели. Када је пао мрак побегли смо у шуму, присећа се чика Драган.

            Пре самог покоља мештани су били формирани у колони у центру села, одакле је један део одведен у бунаре и цркву, а други у логоре. У тој колони била је Босиљка Поповић која је на срећу одведена у логор Стара Градишка где је успела да преживи рат захваљујући посредовању Дијане Будисављевић која је спашавала децу из логора и давала их на усвајање хрватским породицама. Једногодишњи брат не-стао је у логору, а мајка и сестра су рат преживеле у логорима у Немачкој. Отац јој је убијен тог дана у Кусоњама.

- Све мушкарце су побили и пола жена и деце, а другу половину колоне жена и деце у којој смо и ми били су послали у логоре. Овај бунар био је најдубљи у селу, а онај горе је био мало плићи и то је све напуњено. У цркву су утерали народ и натерали га да нанесе сламу и запалили их. Жив је народ ту горео, а кад смо се ми за три године вратили биле су у цркви само голе гости, присећа се Босиљка тог дана којем је сведочила као једанаестогодишња девојчица, а ове године је као старица дошла да донесе цвет и запали свећу на очевом гробу.

 

 

СТРАДАЛО ЈОШ СРПСКИХ СЕЛА

Август 1942. је био крвав за Србе и у другим пакрачким селима па су на сличан начин пре Кусоња страдале и Кричке, као и села Торањ, Дереза и Јапага. Дереза је страдала седам дана пре Кусоња где је такође пола становништва побијено, а пола протерано. Тог догађаја сећа се Мишо Вуковић из Дерезе који је тада имао 9 година.

- Дошле су усташе и кажу да понесемо робе и свиње у центар села, да ће се тамо одржати говор и после тога идемо кући. Када смо дошли доле пунолетнима су рекли да иду за Немачку. Отишли су у колони и веровали им, а међу њима је био и мој ћаћа и два стрица. Стрина је сирота незнајући послала мог братића од 13 година са њима, а могао је да остане са нама. Нису их чекали камиони већ бунари. Нико није остао жив, сећа се кроз сузе Мишо.

 

 

Никола Милојевић
Извор бр. 148.
17.8.2016.


НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Крушћица - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1829  пута
Број гласова: 8





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Отићи или остати: Свако има свој мотив
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1257 прегледа и 15 гласова.

Сећање на погинуле и нестале Србе у Вуковару: Молитва за мир и вечан покој жртвама
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1280 прегледа и 0 гласова.

Деца из Вуковара у Београду код патријарха Иринеја
Објављено: 22. oktobar 2015.     Има 1429 прегледа и 0 гласова.

Божић у Вуковару: Празник који греје хришћанску душу
Објављено: 29. januar 2016.     Има 1443 прегледа и 5 гласова.

Српска култура на овим просторима не опада, али и не расте
Објављено: 2. oktobar 2015.     Има 1490 прегледа и 20 гласова.





















Skip Navigation Links