Злокобна ноћ на крају марта
Забрујаше тад гвоздене птице
Није то била никаква варка
Пустили сте бомбе отровнице
Мета су вам била наша деца
Наше школе и мостови многи
Ударили сте нас к'о на кеца
Шта су вам сметали људи убоги
Ни цркве вам нису биле свете
Болнице још мање, рањени људи
Слали сте нам Томахавк ракете
Побогу зашто ме ово чуди
Продајете демократију лажну
Некакава права, назови слободе
добићете и ви заслужену казну
вас ће у пакао право да воде
У прошлим временима исто би
сећам се Првог и Другог рата
два пута сте нас бомбардовали
Мој деда је тад изгубио брата
Ваше злочине само скривате
ми их нисмо још заборављали
где вам је ђон кад образ немате
нисте се никад ни покајали
Аутор: Чуле, 24.03.2022.