Православна Далмација за Никољдан: Пола слави, пола гостује - www.zlocininadsrbima.com

26. децембар 2015.


Православна Далмација за Никољдан: Пола слави, пола гостује


Поштујући правила Божићног поста и обележавањем једне од најчешћих посних слава Св. Николе, православни народ у Далмацији скромно се припрема за долазак празника Рождества Христовог - Божића. Припреме су почелe још последњих дана новембра месеца.  

   

Шестонедељни пост који се завршава 6. јануара тачно у поноћ један је од четири вишедневна поста која црква прописује у току године. Поред уздржавања од мрсне хране, неопходно је душу хранити молитвом, покајањем и доброчинством, свим хришћанским врлинама како би пост био и телесни и духовни, кажу свештеници.

- Сви који пост посте ради поста, строго искључујући све друге разлоге, требали би знати зашто то чине и поштују правила која црква налаже. Одрицање од мрсне хране само је почетак, јер како је рекао наш Свети владика Николај Велимировић, уз то су обавезне умножене молитве, изостанак злих мисли и рђавих дела, похотних жеља и славља све до дана Божића. Наша црква пост сматра веома важним и значајним за духовни живот свих њених верника, али и неопходним на путу до потпуног спасења. Сви ми православни који данас живимо овде, како у Далмацији тако и осталим крајевима Хрватске, па и целог света, сведоци смо страдања и тешког времена за читав наш народ, зато само правим хришћанским вредностима, постом, испове-шћу, покајањем и причешћем, можемо се надати спасењу и вечном царству небеском, каже кнински парох Владимир Вукосављевић.

            Изузетак, када се ради о слављу у време поста, верници праве једино на дан славе Св. оца Николаја Миликијског чудотворца, у народу Никољдана, али и тада, како многи тврде, труде се бити умерени у свему, како у храни тако и у весељу. Св. Никола је једна од најчешћих српских слава, па се у народу често каже како пола Срба слави тај дан док друга половина иде у госте.

            Код православног народа у Далмацији, Св. Никола је слава која симболично представља скромност, како због дана поста, тако и због повезнице са прошлим временима где су људи били умеренији у свему, а сиромаштво и неимаштина чинили да се више негује оно суштински вредно него што је то обичај данас.

- Слава се у кући увек славила, било је скромније и сиромашније, али не и са мање радости. Мајке, које су у та времена рађале бројну децу нису имале ни времена ни могућности за раскошне трпезе, па смо, као деца, о колачима могли најчешће маштати, а највеће посластице и радост биле би нам по која сува смоква, шљива, орах или ћуктер који су баке правиле у јесен од мошта грожђа. Није ни тога било у изобиљу, али се за славу чувало, штедило. Бојажљиво би чекали да дође неко од гостију, како би са њима делили част коју су родитељи износили на сто. Времена су била другачија, али су се обичаји неговали у складу са њима. Тај дан био је резервисан за породицу, кумове и најближу родбину, без превеликог славља и без претеране раскоши, прича осамдесетогодишњи Тоде К. који је Св. Николу прославио у кругу најуже породице, у свом обновљеном дому недалеко од Книна.

            Иако се, по његовим речима, славске трпезе данас у много чему разликују од некадашњих, традиција спремања појединих јела и даље се негује. Припрема бакалара, специфичне сушене рибе којој далматински Срби увек дају приоритет када се ради о посној храни, неизоставна је без обзира на превисоку цену коју данас има на тржишту.

- Бакалар никада није био скупљи, бар у ово време празника, али га људи ипак купују. За све друго некако, морска или речна риба купују се у складу са могућностима, али је бакалар нешто што се традиционално спрема у сваком дому. За људе који долазе из неких других крајева најчешће је то оно што им се не допада, али ми Далматинци смо тако навикли. Свака домаћица има неки свој рецепт у припреми, али читава кућа, нарочито на дан Св.Николе и на Бадњак, мора бар мало замирисати бакаларом, прича Јелена Ђ. која је своје госте на дан славе почастила истим.

            Без обзира на тешка времена и скромне могућности, већина становника далматинских села, уочи и на сам дан Св. Николе, стигла је до рибњака на оближњој реци Крки. По која пастрва, или нека друга риба из домаћег рибогојилишта, на најразличитије начине постала је делом славске трпезе. Домаћице су се побринуле да колачи буду што разноврснији и богатији, али и у обиљу раскоши оних који то могу приуштити, смокве, шљиве и ораси , нашли су своје место поред обавезних славских симбола.

- Већина људи данас рећи ће како смо усвојили неке обичаје који нам нису својствени. Не кажем да тога нема, и да људи нису сколни претеривању, али, када се ради о овим просторима, гледам то на другачији начин. Сви смо, због раздвојености и темпа живота, удаљени једни од других, ретке су прилике када се можемо сви окупити и у дружењу проводити заједничко време, па је слава дан када гледамо да искористимо ту прилику. Свако, а нарочито људи који су се овде вратили, радују се кад им дође родбина расута по свету, кумови и пријатељи седе за заједничким столом са истом радошћу, зачује се смех, песма и поведе здравица. То је богатство које нам свима треба, та истинска блискост и радост за коју смо све чешће ускраћени, објашњава Јелена.

            Многи, нажалост, ни ове године нису имали ту могућност. Ратне године одвојиле су их од кућног прага, али било је и оних који су због крсне славе долазили бар да отворе врата домова којима се у мислима увек враћају. Сведоци прошлих времена поносно пркосе свим временима и околностима, како порушене куће, тако и обновљене цркве посвећене Св. Николају које чувају оно што прошлост прикрива, чекајући будућност да буде берићетнија, бар када се ради о једном народу и свим његовим обичајима.

 

 

Васка Радуловић
Извор бр. 132.
23.12.2015.


Приче повратника у Северну Далмацију и Лику

Плавно - Кнежевићи у Штикову - Баљци у Мушковцима - Вашар у Бенковцу - Сијело Тромеђе - Жегар

"Отворена врата" у Книну - Када парох брине за вернике - Богатство Лике - Нос Калик  - СКУД у Книну

Бјелановићи из Кистања - Јовичине пчеле у Колачинцу - Дрниш - Савиндан у Далмацији

Далматински виногради - Храм у Бјелини - Божић у Далмацији - Зимски сан у Книну

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1377  пута
Број гласова: 10






Прочитајте још текстова од истог аутора:

Православна Далмација: Јединство и саборност најважније компоненте Богословије
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1151 прегледа и 0 гласова.

21. годишњица оживљавања "Олује" у Книну
Објављено: 22. avgust 2016.     Има 1214 прегледа и 10 гласова.

Северна Далмација: Кише изазвале поплаве, помутиле изворе, потoпиле подруме
Објављено: 2. novembar 2015.     Има 1250 прегледа и 0 гласова.

Олујни дани у Книну још трају
Објављено: 2. septembar 2015.     Има 1360 прегледа и 5 гласова.

Четири века Православног училишта и долазак српског патријарха у Далмацију
Објављено: 3. septembar 2015.     Има 1361 прегледа и 0 гласова.




















Skip Navigation Links