Прича из 1945. године: Жалосни возови - www.zlocininadsrbima.com

17. децембар 2020.


Прича из 1945. године: Жалосни возови


Пролеће је 1945. године...

У Србији је тешко време. Партизанске снаге су преузеле власт и српску младост из Шумадије и долине Колубаре терају на губилиште Сремског фронта, а Црвена армија заузима Беч. Тера српску младст да је преваспита и да једном за увек заборави свога Краља.

На првом левом перону железничке станице у Београду постављен је путнички воз за Ваљево, а на седмом крајњем колосеку путнички за Младеновац. Један је за Колубарски округ други за Шумадију.

Иза стандардних службених кола налази се један теретни вагон. У њему је неколико војника и официр. У вагону се налазе ковчези погинулих српских младића на Сремском фронту. Ево већ три и по године у Србији се гине, а од како су почеле борбе на Сремском фронту више него икада.

Скоро да нема куће где неко није погинуо. Земља је завијена у црно и не зна се колико још ће то да траје. Народ избезумљен поготову од како је дошла нова власт. Мобилишу све редом не питајући ништа, само их одводе. Врше стрељања свих оних који су им по било ком основу сумњиви. Ничу безимена гробља.

И Милорад из Звечке код Обреновца је мобилисан пре месец дана. Кући му је остала мајка и сестра, а отац је у заробљеништву у Немачкој. Милорад се бори са осталим на Сремском фронту и моли се Богу да не погине. Имао је кратку десетодневну обуку у Топчидерској касарни пре одласка на фронт и распоређен у једну крајишку бригаду. Крајишку само по називу. Мало је ту крајишника војника, они су углавном командири остало су Срби из долине Колубаре и Шумадије.

На кратким часовима одмора политички руководици им пробијају главу како је Краљ за све крив, а Ђенерал Дража највећи издајник. Милораду је тешко то да слуша али мора ако неће да буде стрељан. Већину новопридошлих војника команда сматра деловима издајничких формација и нема милости према њима. Није тако. Већина је то голобрадих младића који нису нигде учестовали. Терају их на најтежа места где је смрт једини излаз. Гине српска младост као снопље и никога није брига.

Воз тужним писком даде знак да полази са београдске станице. Машиновођа Урош добро зна шта је у возу и тешко му је да то гледа. И у његовом селу у Дивцима већ су пристигла три ковчега. На успутним станицама породице треба да преузму ковчеге погинулих. Ако нема никога преузима Милиција.

У Жаркову када је стигао воз чује се кукњава са свих страна. То су мајке и сестре српских младића. Преживеле су до сада рат и када су мислиле да је крај близу њихови  синови и браћа су погинули. Из воза су изнесена три ковчега. Један је преузела Милиција.

Воз се задржао петнаестак минута и кренуо даље према Обреновцу. До Обреновца је у Умци и Малој Моштаници изнесено још пет ковчега. Плаче земља Србија али нема спаса. У Обреновцу силан народ. Јецаји на све стране. Кола са воловима има највише од запрега. Међу ковчезима је и ковчег Милорадовог најбољег друга Петра земљака из села. Дошао је његов деда и мајка да преузму ковчег. Отац му је погинуо још у априлу 1941. године негде у Босни.

Петар има две млађе сестре. Заједно је са дедом Алексом радио све послове и тако су успели некако да се одрже током рата. Када су износили Петров ковчег мајка Зора се онесвестила. Једва су је повратили. Села је на кола и плачући и грлећи сандук кренули су према Звечкој.

У Обреновцу је изнесено пет ковчега и воз је кренуо даље према Лајковцу и Ваљеву. У Лајковцу силан свет у станици. Плач и јауци допиру са свих страна. Прво изнесоше Николу Јовића из Петке. Отац плачући дође до ковчега прекрсти се и пољуби. Јединац. На срећу рекли би мајка му умре пре неколико месеци и не види ово. Сада ће бити поново заједно.

Прозваше Жарка Петровића из Јабучја. Ја Боже мој туге и жалости. Изађе мајка и три сестре и падоше по сандуку. Нема човека коме нису потекле сузе. Следећи беше Циганин из Села Лајковца Пера Јовановић. Изађе удовица Мара водећи двоје мале деце за руке и поче да плаче. И деца почеше заједно са мајком.

Још изнесоше ковчеге Мила Ивковића и Ненада Симића пре поласка воза за Ваљево. На свом путу до Ваљева укупно је изнесено двадесетпет ковчега. У Ваљеву највише, девет. И тако тужни воз разноси смрт по Србији.

Вози сваки други дан. Неки су га већ прозвали уклети воз. Србија мајка то гледа. Гину јој најбољи синови. Не може да помогне али памти. И памтиће док је Срба живих.



Аутор: Радован Р. Јанковић
Раб божији

 

П.С. Преживеће Милорад и Сремски фронт и доћи до Аустрије као и његов прадеда Алекса у Великом рату. На његову жалост Милорадов син јединац Митар отићи ће на ратиште у Вуковар 1991. године где ће и погинути. Тако се Србија осипа јер јој гину најбољи синови.

Спаси нашу Србију. Амин Боже дај.



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Бојник Сајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - НДХ - Голгота свештенства на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 239  пута
Број гласова: 22


Tags:
KOMUNISTICKI ZLOCINI
1945
SREMSKI FRONT
DRUGI SVETSKI RAT


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Јаме безданке - Масовне гробнице Срба у Лици 1941-1945

Четврти Бруски марш биће у суботу 10. октобра 2020

Упокојила се Милица Маљковић из Рујана - мученица јаме Равни Долац

Нетертва и Кошаре

Обрачун Титовог режима са антикомунистичким формацијама 1945. године

Скупштина Србије: 150 посланика није гласало за Резолуцију о геноциду

Знате ли ви гдје су Пребиловци?




Поделите ову вест, нека се чује истина...































Skip Navigation Links