Парастос убијенима на Миљевачком платоу код Дрниша служен је данас у цркви Светог Марка у Београду. Након парастоса, представници Удружења породица „Суза“ и присутни грађани положили су венце и цвеће на споменик српским жртвама у Ташмајданском парку где је председница Удружења, Драгана Ђукић, подсетила на овај злочин.
Обраћање пред спомеником преносимо у целини:
- „Данас смо овдје, пред спомеником српским жртвама, да одамо пошту страдалим на Миљевачком платоу код Дрниша. Служењем парастоса у цркви, полагањем вијенца и цвијећа, Удружење породица „Суза“ жели да очува сјећање на жртве злочина хрватске војске. Прије 24 године (21.јуна 1992.године), на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша догодио се монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране РСК.
За припрему ове акције хрватска војска је користила чак и дјецу, односно међународни Фестивал дјетета, који је тог дана требао започети у Шибенику. Због одржавања Фестивала дјетета, хрватска страна је затражила од српске стране суздржавање од било какве провокације, на шта је од исте добила сагласност. Тај захтјев хрватској страни послужио је само као варка да поменутог дана у рано јутро изненаде и затекну неспремне припаднике српске Територијалне одбране.
У мучком нападу, пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских територијалаца, а више рањено и заробљено.
Српско село Нос Калик, у долини ријеке Крке, недалеко од Дрниша, спаљено је и срушено до темељa. Један дио становништва je побијен, а други спроведен у околину Шибеника. По завршетку акције хрватски војници започели су крвави пир. Многим заробљеницима судили су на лицу мјеста, а пресуде су биле вјешање о војнички опасач или метак у потиљак и све су то снимали видео камером, да би у Шибенику приказивали као својеврсан хорор филм.
Умјесто да тијела убијених врате породицама, присиљавали су српске заробљенике под претњом смрти да их бацају у крашку јаму. По свједочењу једног од преживјелих српских заробљеника, на тијела, у јаму су бацали смеће да би сакрили трагове злочина.
Тек послије два мјесеца, уз посредство европских посматрача, омогућена је ексхумација посмртних остатака убијених српских територијалаца. На посмртним остацима били су видљиви трагови монструозности, што је још више отежавало идентификације. За 12 тијела није било могуће препознавање, те су неидентификовано сахрањени у заједничку гробницу на Книнском гробљу.
Упркос наше вишегодишње борбе и апела да се обави ексхумација и уз примјену савремених метода врате имена жртвама, хрватске институције и даље се оглушују. Због непостојања политичке воље да се овај проблем ријеши, и данас, послије 24 године, 12 породица и даље живи у болу неизвјесности јер су остали прикраћени да своје најмилије сахране у породично гробље под именом и презименом“.
Извор: Удружење "Суза" Београд
22.6.2016.