ПАРАСТОС У ВУКОВАРСКОЈ АЛЕЈИ

Парастос погинулима у рату од 1991. до 1995. године и полагање венаца страдалима из тог периода одржани су на српском војном гробљу „Алеја“ 12. септембра 2015. Помен у знак сећања на страдале српске жртве држао је вуковарски свештеник протојереј-ставрофор Јован Радивојевић, а био је ово наставак традиције успостављене уназад неколико година да се сваке друге септембарске суботе организује парастос на „Алеји“. Веће српске националне мањине града Вуковара било је и ове године организатор комеморације.

- Ово је једино место где припадници српске заједнице могу да положе венце у граду Вуковару код неког обележја за жртве које су страдале у овом рату. Сви знамо да су у Вуковару страдали и цивили, да су прве жртве у Вуковару припадници српске заједнице, међутим те жртве немају место где им се може одати почаст. Зато је ово једино место, једини крст где ми као припадници српске заједнице можемо да се поклонимо и да се у заједничкој молитви присетимо њихове жртве, каже председник ВСНМ-а града Вуковара Дејан Дракулић.

           Поред породица жртава и политичких представника Срба у Вуковару на „Алеји“ се ове године окупило више од педесет грађана који су након парастоса и полагања венаца прошетали овим гробљем и обишли двадесет и шест гробних места Срба страдалих углавном током тромесечног жестоког ратног сукоба у граду. Тачан број српских жртава, ни цивилних ни војних, још увек није утврђен, а вероватно никада и неће бити познат. Многи се и данас воде као нестали, како они који су нестали пре оружаног сукоба, тако и они који су нестајали током рата. Питање српских жртава у рату у Хрватској је увек било тешко поставити, а нарочито када је у питању град Вуковар који за хрватску јавност има веома јак симболички  карактер.

Ове године венце су положили ВСНМ града Вуковара, Удружење српских цивилних жртава рата „Против заборава“, представници Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, ЗВО, жупанијског ВСНМ, политичких странака: СДСС, СНС и НСС.             

БОРОВЧАНИ НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ СВОЈЕ ПОГИНУЛЕ

У организацији Већа српске националне мањине општине Борово 15. септембра 2015 одржан је парастос погинулима у последњем рату од 1991. до 1995. на којем су се Боровчани у молитви присетили страдалих сумештана. Помен је одржан на месном гробљу испред спомен обележја подигнутом пре неколико година у знак сећања на погинуле, а парастос су служили свештеници боровске парохије. ВСНМ општине Борово сваке године на исти датум организује дан сећања, јер је управо 15. септембра погинуло највише људи.

- У нашој традицији је поштовање оних који више нису са нама, а ово је прилика да одамо пошту онима који су трагично изгубили живот у последњем рату. Ако би требало да на данашњи дан тражимо неку поруку она би била да никада не смемо заборавити оне који су били пре нас, а оно што остаје нама је да се за своја права боримо и да будемо храбри. Са страхом се ништа не брани, тако да ми морамо на све могуће демократске начине који нам дозвољавају закони да заштитимо свој идентитет и да покушамо да напредујемо, каже председник ВСНМ општине Борово Душан Латас.

            На споменику испред које се одаје почаст првобитно је било уклесано 52 имена и презимена погинулих, а прошле године је, уз договор са породицама, додано још два имена људи страдалих у протеклом рату. Тачан број погинулих још увек није утврђен.

- Био је тежак посао сакупити сва та имена, јер тачни спискови не постоје и ми немамо евиденцију која би била званична. Овај списак сигурно није коначан и ми ћемо на захтев породица особе која је погинула увр-стити и њих ако нам је неко којим случајем промакао, говори Душан Латас.

            Венце су положили Веће српске националне мањине, представници Удружења које окупља српске цивилне жртве рата „Против заборава“, генерални конзул Републике Србије у Вуковару Живорад Симић, као и представници ЗВО, ВСНМ Вуковарско-сремске жупаније, СДСС, Удружења антифашистичких бораца и антифашиста оптшине Борово, Добровољног ватрогасног друштва из Борова, ВСНМ-а града Вуковара, као и боровских удружења „Чувари српског идентитета и српских обичаја“ и „Плави Дунав“.

Никола Милојевић
Извор бр. 125
16.9.2015.