На загребачком Жупанијском суду у понедељак је започело ново суђење бившим припадницима полицијске антитерористичке јединице Лучко Франи Дрљи и Божи Крајини који су у јуну 2014. неправомоћно ослобођени за убиство српских цивила у селу Грубори код Книна након "Олујe" 1995. године. Врховни суд Хрватске је крајем прошле године прихватио жалбу тужилаштва на ослобађајућу пресуду и затражио ново суђење пред измењеним судским већем. Ново суђење водиће судија Иван Турудић кao заменa за судију Здравка Мајеровића који је Крајину и Дрљу ослободио, а као разлог за такву пресуду навео недостатак доказа.
Божу Крајину тужилаштво је теретило за командну одговорност док је Франо Дрља био оптужен као непосредни починилац злочина над шесторо српских цивила као и за неспречавање себи подређених да изврше убиства цивила и паљење њихових кућа.
Када је 25. августа 1995. године злочин извршен Олуја је већ увелико завршила, али су припадници специјалне полиције МУП-а још увек одлазили у повремене “акције чишћења”. Туђман се са хрватском политичком и војном свитом тзв. влаком слободе спремао за тријумфални улазак у Книн па је требало обезбедити терен за његов несметани пролазак. У акцију чишћења терена кренуло је шездесетак специјалаца, подељених у четири групе, а једна од њих, наводно је ушла у Груборе. Три од поменуте четири групе су поднеле извештаје у којима убијени цивили нису помињани док четврта група извештај није ни направила. Извештај и снимци УН-ових снага који су се након злочина у Груборима нашли на лицу места потврдили су да су један километар од места масакра биле снаге хрватске специјалне полиције.
Припадници УН-а у Груборе су се запутили након што су из правца села зачули пуцњеве и видели облаке дима са запа-љених кућа. Тамо су открили тела петоро српских цивила. Били су то Ђуро Карановић (45), Милош Грубор (80), Јово Грубор (65), Марија Грубор (90) и Милка Грубор (51). Неки су убијени хицима из ватреног оружја, неки хладним оружјем док је једно тело било запаљено. Убијени српски цивили експресно су означени као колатералне жртве сукоба полиције са остацима разбијене српске војске Крајине иако се радило о хладнокрвном убиству које су без икаквог разлога починили хрватски полицајци.
На суђењу Чермаку УН-ов представник Едвард Флин сведочио је да је тог 25. августа био у Груборима након убиства српских цивила. Запаљене куће су још гореле. Пар дана касније Чермак им је рекао да су ти људи убијени у борбеним деjствима, јер су Грубори наводно, били "четничко" упориште. Обећао је истрагу, али десет дана касније, на другом спрату куће у којој је Флин тада нашао убијеног човека, чауре од метака још увек су биле на поду. Из тога је закључио да о злочину није вођена никаква истрага.
Током две и по године првог суђења испитано је више од 70 сведока, међу њима и низ бивших специјалаца и њихових заповедника од Жељка Сачића, који је у одвојеном поступку био осумњичен да није предузео ништа како би спречио злочин и казнио починиоце, па до ратног заповедника целе специјалне полиције Младена Маркача. Маркач се бранио да га за Груборе нико није питао све до 2001. године иако је припремио опсежан спис са изјавама свих теренских заповедника. Свједоци су говорили и о могућим манипулацијама са извештајма, многи су током суђења мењали исказе, док већина учесника акције, осим за злочине, није знала ни ко су им били на-дређени. На месту злочина направљене су и две реконструкције.
За злочин у Груборима судило се и Игору Бенети који је у априлу 2011. године пронађен обешен у шуми поред Отишића. Иако је полиција у извештају навела да је реч о самоубиству Сачић је јавно изразио сумњу да је Бенета убијен.
Дрљо и Сачић били су осумњичени и због злочина у сељу Рамљани, а загребачко Жупанијско државно тужилаштво у јануару је обуставило истрагу у том случају.
Славко Бубало
Извор бр. 137.
17.2.2016.