Срби на истоку Хрватске немају своју централну библиотеку, али зато на овом простору делује неколико мањих библиотека које добрим делом могу задовољити читалачку публику које је у данашње време из године у годину све мање. До ове појаве није довело исељавање становништва него пре свега све већа незаинтересованост људи за писану реч.

            У време напретка информационих технологија штампане књиге, новине, часописи и друга издања све су мање у употреби. Ипак и у таквим условима библиотекари се боре за своје место на културној сцени па поред издавања књига својим корисницима пружају и друге додатне садржаје како би се библиотеке очувале и опстале у данашње време.

- Рекла бих да су библиотеке данас доста гурнуте на маргину неких културних инсти-туција и догађања. Највећи разлог за такво стање је што модерна технологија преузима све, данас постоје и електронске књиге тако да су библиотеке остале као што сам рекла мало по страни. Међутим, ми се свакако покушавамо снаћи и зато ширимо ту лепезу својих услуга попут интернета и електронске грађе, да бисмо што више заинтересовали кориснике и показали да и у библиотеци могу наћи све оно што им треба, истакла је директорка Народне библиотеке Даљ Вукосава Милакић.

ДАЉ ЈЕДИНА СВЕТЛА ТАЧКА

            Народна библиотека у Даљу је једна од ретких која је успела опстати и задржати свој статус. Основана је 2001. године иако је традиција библиотекарства у Даљу дуга око 150 година. Оснивач библиотеке је Општина Ердут која и финансира њен рад баш као и Министарство културе Републике Хрватске. Библиотека има и читаоницу, а орга-низује и различите програме, изложбе, радионице за децу док се они старији окупљају око клуба читалаца.

            На почетку ова библиотека имала је две хиљаде наслова, а данас их има око 18 хиљада те преко хиљаду чланова. Међу насловима доста је и књига на ћирилици и српском језику.

- Народне библиотеке према закону имају обавезу да се брину о националним мањинама које живе на њиховом подручју. Будући да је у нашој општини карактеристична ситуација, односно да је српска национална мањина заправо већина, ми се свакако трудимо да задовољимо потребе и тих корисника. Стога сваке године из Србије набављамо грађу на ћирилици и на екавици како за одрасле тако и за децу, наводи Милакић.

            У суседном Борову оснивач библиотеке је под-дбор Српског културног друштва „Просвјета“ која има готово дупло мање чланова и наслова, али која опстаје упркос тешким временима за библиотекарство.

- Чланови више долазе овде у зимском периоду него лети. У нашој библиотеци углавном су заступљене лектире за основну школу, али и бестселери као и друга врста литературе. Такође, поседујемо и доста књига на ћирилици и српском језику, каже библиотекар у боровској библиотеци Александар Поповић.

БЕЗ ЦЕНТРАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Велики недостатак српске заједнице је што на простору источне Славоније, Барање и западног Срема не постоји централна српска библиотека чији би фонд највећим делом обухватио ћирилична издања којих у хрватским библиотекама више или нема или их је јако мало. Још увек је у току опремање библиотеке Српског културног центра Заједничког већа општина која би у будућности требала задовољити све ове прохтеве. Добар део књига у ову библиотеку донешен је из вуковарске Просвјете где су књиге сакупљане још од деведесетих година прошлог века.

- Циљ је да се оснује једна библиотека за коју у нашем простору није било услова пошто је било доста и старих књига које нису чуване у адекватним условима тако да смо у договору са ЗВО-ом одлучили да их преселимо у простор који је адекватнији и у којем се библиотека и може организовати, истиче Бојана Патковић из вуковарског пододбора Просвјете.

            Вуковарски Срби били су писаној речи давали велику пажњу, а јављали су се и као пренумеранти значајних издања у прошлости. Вуковар је град у којем је и Вук Караџић имао велику подршку па би било тешко замислити да садашње генерације Срба у овом крају запоставе књигу и културу читања.                                    

Срђан Секулић
Извор бр. 123.
19.8.2015.