Саво Штрбац: Оптужнице - www.zlocininadsrbima.com

12. децембар 2014.


Саво Штрбац: Оптужнице


У последњих неколико дана из Тужилаштва за ратне злочине Србије стизале су изјаве да је недавно подигнута оптужница против Рајка Кричковића, од стране Жупанијског тужилаштва у Ријеци, прва, самим тим и историјска, за ратни злочин над Србима у акцији „Олуја”, а резултат је сарадње тужилаштава Србије и Хрватске. Поновио је то и тужилац Вукчевић на дан хапшења 15 особа осумњичених за отмицу у Штрпцима.
 
Истина је, међутим, само то да је оптужница против поменутог Кричковића резултат сарадње тужилаштава Србије и Хрватске. Али не и да је то прва оптужница за злочине над Србима у „Олуји”.
 
Прву оптужницу је подигло Жупанијско тужилаштво у Шибенику 1. марта 2002. против Боже Бачелића, Анте Мамића, Луке Вуке и Јурице Равлића која их је теретила да су 11. августа 1995. у месту Прокљан, у залеђу Шибеника, Бачелић као командир вода, а остали као припадници тог вода Извиђачке чете 113. бригаде ХВ-а, убили па запалили испред њихове куће цивиле Николу Дамјанића (1919) и његову супругу Милицу (1921). Поменуто тужилаштво је 11. маја 2007. проширило оптужбу у односу на Бачелића, Мамића и Равлића да су 9. или 10. августа 1995, у засеоку Мандићи, општина Кистање, убили заробљеног војника РСК Вука Мандића. Првостепена пресуда Жупанијског суда у Сплиту објављена је 13. јуна 2013: Божо Бачелић је осуђен на јединствену казну затвора од пет година и десет месеци, док су остали ослобођени оптужбе. Пресудом од 27. марта ове године Врховни суд је Божи Бачелићу преиначио првостепену пресуду на седам година затвора.
 
Такође, Жупанијско државно тужилаштво у Загребу је 15. децембра 2010. подигло оптужницу против Фране Дрље, Боже Крајине и Игора Бенете, а терете се да су 25. августа 1995. за време трајања акције претраге терена под називом „Олуја обруч”, као припадници АТЈ Лучко, у селу Плавно, засеоку Грубори, код Книна, убили шест цивила и запалили већину објеката и господарских зграда. У току трајања поступка објављено је да је Игор Бенета извршио самоубиство вешањем. Веће за ратне злочине Жупанијског суда у Загребу је 6. јуна ове године објавило првостепену пресуду којом су обојица оптуженика ослобођена оптужбе. Тужилаштво је најавило жалбу, али пресуда до данас није ни достављена странкама.
 
Хрватско правосуђе је по завршетку акције „Олуја” процесуирало неколико убистава српских цивила, али су та дела, по званичном ставу Врховног суда да „бранитељи државе која је жртва агресије не могу бити оптужени за ратне злочине”, била квалификована као класични злочин. Најбољи пример такве „наопаке” праксе су убиства седам цивила у селу Гошићу 28. августа и девет цивила у селу Вариводе 20. септембра 1995, за која су била оптужена шесторица припадника ХВ-а под квалификацијом „убиства из користољубља”. И овај случај је на првом суђењу завршио ослобађајућом пресудом у недостатку доказа, а на поновљеном одбијајућом због одустанка тужиоца.
 
Што се поменутог Рајка Кричковића тиче, Жупанијско тужилаштво у Ријеци га терети да је, као припадник 118. домобранске пуковније ХВ-а из Госпића, у селу Кијани од 15. до 28. августа 1995. из ватреног оружја усмртио цивиле Радомира и Миру Совиљ испред њихове куће, док је њихову мајку Мару запалио заједно с кућом и стоком.
 
Сви наведени случајеви били су обухваћени и оптужбом пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у предмету „Олуја”. Претресно веће је утврдило де су злочини заиста почињени и осудило генерале Готовину и Маркача, првог као главнокомандујућег у тој акцији, а другог као команданта Специјалне полиције МУП-а РХ, на дугогодишње казне затвора, али их је жалбено веће, оном спорном Мероновом пресудом, ослободило оптужбе.
 
Можда није наодмет рећи и то да је оптужени Рајко Кричковић српске националности, да му је отац рођен у селу Кијане у које је и сам често долазио из Загреба у којем је живео, и да је добро познавао људе које је побио.
 
Према томе, 19 година после акције „Олуја” у којој је страдало око 1.850 Срба, једини припадник хрватских оружаних снага који је осуђен правоснажном пресудом Врховног суда Хрватске (седам година затвора) је командир вода Извиђачке чете 113. бригаде ХВ-а Божо Бачелић.
 
Министар правде Србије Никола Селаковић поздравио је хапшење осумњичених за злочин у Штрпцима и нагласио да очекује да се процесуирају и сви који су чинили злочине над Србима на простору бивше Југославије.
 
Слажем се са изјавом министра Селаковића, али ми није јасно од кога очекује да процесуира и све починиоце злочина над Србима.
 
 
 
Извор: ДИЦ Веритас
11.12.2014.



Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1506  пута
Број гласова: 0


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 511 прегледа и 0 гласова.

Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa
Објављено: 30. novembar 2014.     Има 923 прегледа и 5 гласова.

Поврaтaк Бранимира Глaвaшa у хрватски Сaбор, докaз устaштвa
Објављено: 21. april 2017.     Има 1006 прегледа и 0 гласова.

Поражавајуће је да судија из Србије није гласао за српску тужбу
Објављено: 4. februar 2015.     Има 1042 прегледа и 35 гласова.

Дебакл хрватског тужилаштва: Сведок Перо и Капетан Драган
Објављено: 18. mart 2017.     Има 1052 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links