Старицу Загорку Милошевић (74), мајку ратног војног инвалида, уколико се сама не исели, градске власти ће 10. новембра 2015. силом избацити из стана на улицу!
Загоркин син Добросав Топаловић у рату је остао без ноге, а преминуо је прошле године. Потом је Загорка добила коначно решење да се исели из стана који је добила на коришћење 1992. године, онда када јој је син тешко рањен.
Остала је без сина јединца, а сада и без крова над главом. Исељење је заказано за 10. новембар, а уколико се сама не исели, како пише у одлуци Дирекције за имовину, старица ће бити исељена насилно, а ако треба, ангажоваће се и бравар да обије стан и фирма да однесе њене ствари. Сви трошкови падају њој на терет.
– Мој син је отишао у рат 1991. године, и у Ернестинову, у Срему, тешко је рањен. Имао је 32 године. Пукла је нека граната, остао је без ноге. Вратио се кући као тешки инвалид. Радила сам у фабрици „Филип Кљајић“ као чистачица, и он је тамо радио као бравар, и од фабрике смо добили стан на коришћење. Укупно 38 квадрата. Он је имао седам операција, није могао да се опорави никако. Умро је прошле године, 12. октобра. Одвезла га Хитна помоћ и преминуо је у болници. Имао је 49 година – прича кроз сузе Загорка.
МИНИСТРИ ОКРЕЋУ ГЛАВУ
Она има пензију од 13.000 динара, од које једва преживљава. Писала је свим министрима, нико није одговорио.
– Сећам се дана када је мој Добросав остао без ноге. Био је 24. новембар, три дана пре његовог рођендана. Тешко је то поднео, лечили су га у болници, али десну ногу није имао. У почетку су га обилазили другари с ратишта. Нашао је девојку, оженио се, звала се Снежана. Волели су се, али се она тешко разболела 2000. године. Умрла је од рака, децу нису стигли да добију. Имам једног сина који је умро, његов гроб… Дао је ногу за ову државу… А ја сам дала све што сам имала, и немам где да одем. Нико ми није понудио неки други смештај. На улицу не могу. И ја сам стара и болесна – прича Загорка Милошевић.
Предузеће „Филип Кљајић“, које је помогло својој радници да добије стан на коришћење у коме ће да живи са сином инвалидом и снајом, више не постоји. Пропало је, као и одлука да се њиховој радници да стан.
Преостали су јој пожутели документи, умрлица сина јединца, старе фотографије и решење за исељење.
ПАПИРИ „НЕ ВАЖЕ“
Према мишљењу Градске управе за имовину, Загорка Милошевић је „бесправно усељено лице“ . Њен статус је оцењен као такав након смрти њеног сина, ратног инвалида, иако је са њим живела у стану од 1992. године. Документа која има су по оцени овог органа „преписка између фабрике ‘Филип Кљајић‘ и Јавног стамбеног предузећа, која немају никакав правни значај“.
ФБ Репортер
3.11.2015.