Случај Муслин: Криминал је као и вода, увек нађе свој пут - www.zlocininadsrbima.com

3. новембар 2017.


Случај Муслин: Криминал је као и вода, увек нађе свој пут


Јуче док је оно сунце мајчински грејало Београд комшија Петар ме сачека код улаза зграде. Видим да је нешто намргођен, али не знам зашто. Он је пензионер, деца му се расула по свету, док му је најбољи пријатељ телевизор, ради нон-стоп, од како устане, па док не легне на починак.

У нашој згради он је задужен за светске проблеме и дневну политику: Ко ће бити европски шампион, а ко олимпијски, како ће наступити Звезда и Партизан у еврокуповима... Да ли ће Путин узети још један мандат?... и слично.

Док сам ја тражио кључеве од улаза он ме пресече, са новинама у руци:
- "Ама, јеси чуо комшија шта ови раде!?"...

- "Који ови? И шта раде?" - упитах га полузаинтересовано.

- "Руководство Фудбалског Савеза сменило Муслина са места селектора! Ееејјј, после толико година смо отишли на неко велико такмичење, а они га сада отерали као пса... То само код нас може!".

Видим да је вољан за разговор и да тражи потврду свог става... али реших да га мало просветлим, јер ово и није обичан проблем, ако ћемо реално. Ово је системски проблем нације већ деценијама. Зато седнемо на клупицу поред, док ја поручих и њему и себи кафицу код његове жене.

- "Перице... Ја знам да си ти старији од мене и да можеш отац да ми будеш, али... Очигледно не капираш ствари, иако би требао. Прво због броја година које носиш на плећима, а друго, због тога што си активно играо фудбал скоро двадесет година, у она предратна времена када је у фудбалу нешто могло лепо да се види. Пај' сад... Сећаш се оног Мундијала у Француској 1998. године?".

- "Ух... како се не би сећао!" - сад му се осмех навуче на лице, "Тада смо били велесила, све сами асови: Пикси Стојковић, Дејо Савићевић, Пеђа Мијатовић, Синиша Михајловић, Ђука, Влада Југовић, мали Станковић... и Краљ на голу", набраја он ко прави.

- "Јесте, набројио си само звезеде тог тима, али... заборавио си нешто веома важно, а данас их се ретко ко сећа. Новајлије које су убачене после пласмана на исти тај Мундијал... Слободан Комљеновић, Жељко Петровић, Перица Огњеновић и Мирослав Стевић. Они нису изгурали навећи део тих квалификација. Шта више, до бесвести је држан и нападач Саво Милошевић, иако те сезоне није био у форми игравши за Астон Вилу, колико се сећам. И сам знаш да ја памтим све.

Људи поганих намера, још сумњивијег морала су дошли код данас покојног Слободана Сантрача, а тадашњег селектора и саставили му тим, где је више него очигледно да су одређени играчи гурнути у нашу репрезентацију, како би после светског шампионата били продати за далеко веће новце. До тада су вредели око пола милиона, до милион марака... а након тога по неколико милиона више. Суме новца од који се већини становника тадашње Србије вртело у глави. Јер су они породицу прехранњивали са 250-300 немачких марака.

Спорт који ти пратиш већ деценијама је изгубио смисао, не зато што је Пеђа Мијатовић погодио пречку са пенала стадиона у Тулузу 14. јуна 1998. већ зато што сва та зарада није отишла у руке или на рачун оних који би требало, Фудбалског савеза за развој младих играча на пример, већ управо тих мафијаша, криминалаца, злочинаца који урнишу наш фудбал и спорт још од чувеног Брионског пленума.

Примера ради селектор Сантрач је јавно обећао да ће нападач Црвене Звезде, Саша Марковић играти на СП у Француској, ако буде голгетер лиге. Он је то и успео са 33 гола, ако се не варам, али Француску је гледао преко ТВ. Неколико година касније, мали Марковић је испричао за телевизијску емисију, како му је преко неких сумњивих ликова тражено 1.000.000 ДЕМ да оде на Мундијал, а да ће му цена на тржишту скочити бар пет-шест пута. Мени је трагично што је толико година Марковић ћутао о томе. Зашто тада није разглапио уста?... Није, јер је био у страху. Мафија контролише све и тих година су убиства била сасвим нормална појава. Додуше ни данас се то није променило, сем што сви слушају, па пиштољи мирују...".

Док ја причам, Петру се шире зенице ко гљиве на киши, али ћути док ја настављам.

- "Успешан фудбалски тренер, или боље речено жива легенда Радомир Антић, човек од струке и заната, неко ко познаје итекако добро лоптање на трави, одвео је после више година репрезентацију на СП у Јужној Африци. Ко се тада није радовао од нас? Први пут да Србија учествује самостално на Мундијалу.

Иако се ни тамо нисмо прославили, настали су после проблеми. Зашто? Зато што Антић није дао да му се битанге мешају у посао и праве спрдњу од његовог имена и националне селекције Србије.

Сада то све исто раде и Славољубу Муслину. Радио је Славе како зна и уме, али дођоше крокодили по свој део, јер су гладни, треба још... Новаца никад доста. Разлика између Муслина и Сантрача није у томе што овај други има косу на глави, а овај први ћелав, већ зато што је Сантрач пристао на оне уцене разних мешетара и муљатора са дугим цевкама...

Па испада као нешто да се Славољуб Муслин споречкао са Славишом Кокезом, председником ФСС, а уствари и сам Кокез је пијун у њиховој мрежи. Они већ имају лутке који добро глуме, боље него што има она наша Небеска кафана, а траже доброг стручњака да их одведе на Мундијал, односно извуче из овог балканског блата, касније су спремни да уклоне свакога ко им стане на пут. Неко пристане на то, а неко не.

Читава нација је њихов талац већ годинама, деценијама мој Перице. Гледајући њих на ТВ и праћењем тих намештаљки, заправо подржаваш читаву ту пирамиду криминала коју не чини два или три човека, већ ганг од најмање стотинак зликоваца.

Боље би било да читаш неку књигу, него да губиш време и живце на те њихове прљаве работе...".

- "А шта да ја читам дико моја?", проговори он сав сморен после дуже паузе.

- "За почетак прочитај Дуцијеву Побуну робота, која је написана пре 36 година, а после тога одмах Спорт-капитализам-деструкција од истог аутора. Тако ћеш почети да шириш видике, тако ћеш схватити оне ствари које су и навеле твоју децу да напусте родни Београд и оду иза седам гора, иза седам вода да перу судове и чисте хотеле...", добацујем ја, док мој комшија Петар оста седећи запањен отворених уста ко риба.

 

 

Томислав Ковач
03.11.2017.




Оцените нам овај чланак:


Посећено је: 722  пута
Број гласова: 15


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Прећутани 25. децембар: Чаушеску, Горбачов и Кастро
Објављено: 25. decembar 2017.     Има 664 прегледа и 25 гласова.

Вук длаку мења, али ћуд никада
Објављено: 14. april 2018.     Има 710 прегледа и 20 гласова.

Случај Муслин: Криминал је као и вода, увек нађе свој пут
Објављено: 3. novembar 2017.     Има 722 прегледа и 15 гласова.

Револуција и рат који су изменили свет: Сто година правих лажи
Објављено: 8. novembar 2017.     Има 763 прегледа и 29 гласова.

Зашто им помажете? Да, баш ви! Зашто им помажете?!
Објављено: 15. maj 2016.     Има 811 прегледа и 23 гласова.




















Skip Navigation Links