Случај Бјеловук: Ниске страсти у култури - www.zlocininadsrbima.com

29. мај 2015.


Случај Бјеловук: Ниске страсти у култури


Прошло је више од четири године откако је самостални ликовни уметник Александар Бјеловук одржао изложбу у привременом простору Градског музеја у Ружичкиној кући. Изложба је одржана 28. јануара 2011. године у оквиру манифестације „Ноћ музеја“ па се Бјеловук с правом понадао да ће његова сарадња са Градским музејом бити настављена, али то се није догодило.  Неколико месеци након изложбе у Ружичкиној кући Бјеловук је контактирао директорку музеја Ружу Марић са жељом да припреми нову изложбу, али му је она рекла да је потребно да прође мало дужи временски период како би могао поново да излаже у Градском музеју што је он и уважио. Том приликом затражио је да му госпођа Марић објасни службену процедуру како би се Градском музеју обратио службено са документацијом о новој изложби у адекватном временском периоду како би изложба била уврштена у програм за 2015. годину.

- Директорка Марић одбила је да ми пружи јавну информацију и одбила је моју изложбу. Не разумем због чега зато што моје слике немају увредљив карактер, не крше ни један закон јер се ради о поставци која је концепцијски затворена и има еколошки карактер. Не видим ни један разлог да за њих не буде места у галеријским просторима Градског музеја Вуковара, сем можда личног анимозитета кустоса музеја Здравка Двојковића и Росанке Савић Митровић или саме госпође Марић, каже Бјеловук који сматра да је реч о дискриминацији по националној основи.

Више од две недеље путем телефона покушавали смо да дођемо у контакт са директорком музеја Ружом Марић и поставимо јој питање о чему се заправо ради, али нам то није успевало. Коначно смо у томе успели 4. маја 2015. и то тако што је потписник ових редова отишао у музеј и затражио да га прими. Госпођа Марић била је веома љубазна и категорички је одбила да је разлог њеног одбијања да прихвати Бјеловукову изложбу било каква, а поготово не национална дискриминација. Затражила је да не снимамо разговор и да се о свему изјасни писмено што је и прихваћено, али одговор, иако нам је обећан до петка 8. маја, још увек нисмо добили.

 

 

 

БЈЕЛОВУК НИЈЕ ЧЛАН ХЗСУ

У разговору који смо водили директорка Марић рекла је да Александар Бјеловук није члан Хрватске заједнице самосталних уметника те да није прошао ревизију и да се не налази на списку њених активних или пасивних чланова те да због тога не може одржати ни изложбу у простору музеја. На нашу примедбу да Бјеловук и не тврди да је члан те асоцијације, него две друге (Удружења ликовних уметника Војводине и Међународне асоцијације ликовних уметника) које Хрватска заједница самосталних уметника признаје и да је одржавање изложби услов да оствари право на уплату доприноса од стране ХЗСУ-а, она је поновила оно што је већ раније рекла да он није члан Хрватске заједнице самосталних уметника, да није задовољио критике и додала да Градски музеј Вуковар и није једино место на ком он може да излаже већ да то може да уради у било ком граду ако за то постоји интерес.

- Да ли сам члан ХЗСУ или нисам, уопште није релевантно за обавезу да ми се одговори на службени допис. Нисам члан ХЗСУ али имам статус самосталног уметника у Републици Хрватској и то је видљиво из службеног дописа УР.БР. 15-01/10-11, од 21.01.2010. који сам примио од Министарства културе РХ и ХЗСУ и који је потписао тадашњи министар културе Божо Бишкупић, а на основу пресуде Управног суда РХ у моју корист. Члан ХЗСУ je онај уметник коме држава уплаћује доприносе и то је једини критериј. Такође није тачна тврдња госпође Марић да нисам прошао ревизију и критике. ХЗСУ није струковно удружење и оно има функцију да обавља бирократске послове око уплате доприноса самосталним уметницима који задовољавају правилник и бројчану квоту властитих активности, у мом случају изложби. ХЗСУ врши ревизију чланства, али ја никад нисам био члан ХЗСУ па тако нисам ни пролазио ревизију броја изложби. ХЗСУ нема мандат за стручне процене рада уметника, тврди Бјеловук.

Бјеловук сматра да је његово уставно и законско право да бира где ће излагати и да директорка музеја Ружа Марић има законску обавезу да му омогући приступ јавним информацијама и простору како би конкурисао и ако му услови одговарају да конкурише, добије термин и у датом термину постави изложбу.

- Као члан српске националне заједнице родом из Вуковара, сматрам да имам обавезу према граду у коме стварам и према грађанима међу којима живим, да дајем подршку и веру у моћ хуманизма кроз естетику уметности. Tо je јако важно баш у Вуковару више него у било ком другом граду у Хрватској. Не треба хендикепирати културу једног града ради ниских страсти. Не би требало да будућим генерацијама остављамо поруку како ова генерација грађана Вуковара није била способна ни за шта друго осим за стварање култа смрти и разарања. Наравно да не желим да све остане на овим речима и верујем да ће моја изложба са еколошком концепцијом под називом “ШАШави призори - зоне” са седамдесетак радова углавном новијег датума и комбиноване технике средњег и великог галеријског формата, ипак наићи на разумевање директорке Руже Марић, рекао је вуковарски сликар Александар Бјеловук.

 

УШАО И У ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ

Да је Бјеловукoв уметнички рад цењен потврђује и податак да се његово име и дело нашло у новом издању „Енциклопедије савремене српске ликовне уметности и архитектуре“ која је у припреми и која до краја године треба да изађе из штампе. Књига ће бити у великом формату на 800 страница и у њој ће се наћи биографије најзначајнијих аутора, група и појава у савременој српској ликовној уметности и архитектури.

- Ово је за мене свакако велико признање, али мислим да је то и признање за све српске уметнике који живе у Хрватској јер ипак постоји неко ко прати и вреднује оно што ми овде радимо, кратко је прокоментарисао Бјеловук који је последњих година пажњу на себе привукао идејом да у Вуковару сагради торањ назван “Монументални архетип цвет мира“, а која нажалост није наишла на разумевање локалних политичких структура власти.

 

 

Славко Бубало
Извор бр.118
27.5.2015.









Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1436  пута
Број гласова: 5






Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1275 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1288 прегледа и 10 гласова.

Провокација усташким симболима
Објављено: 26. novembar 2015.     Има 1297 прегледа и 0 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1299 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1300 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links