Случај Бршадин: Српске школе не можете добити ма колико да то желите - www.zlocininadsrbima.com

7. мај 2016.


Случај Бршадин: Српске школе не можете добити ма колико да то желите


Дан након трибине у Бршадину посвећене питању регистрације српских мањинских школа одржане у организацији Већа српске националне мањине Општине Трпиња са родитељима бршадинских основаца разговарали су предста-вници Вуковарско-сремске жупаније. Ставови званичних представника органа регионалне самоуправе показују да иако постоје сви правни и законски оквири за оснивање српских мањинских школских установа унутар саме Жупаније постоје политичке структуре које немају вољу да то питање реше на начин како то закон пре-двиђа и који задовољава интересе и тежње српске националне мањине.

Један од најочигледнијих примера такве праксе је став прочелнице за образовање Вуковарско-сремске жупаније Јадранке Мустапић Карлић.

- Статут бршадинске Основне школе је усаглашен са законом и српске школе није могуће регистрирати. Ви морате схватити да се ради о школама које су школе Ре-публике Хрватске, које су изградили грађани Републике Хрватске, да су то школе које похађају грађани, дјеца Републике Хрватске, држављани и гдје су им сва права загарантирана. То све стоји у закону и ваша равнатељица је све поступила по закону. Интенција о којој се ради, а то је да то по-стану српске школе, школе националне мањине, то не можете добити. Колико год да ви желите, рекла је Мустапић Карлић.

            И уз најбољу вољу да се потписник ових редова уздржи од коментара тешко је одупрети се јер оно што из овако чудно срочене изјаве произлази је то да Срби, изгледа, нису грађани Републике Хрватске и да они нису заједно са осталима градили школе по Републици Хрватској у којој су све оне изграђене пре деведесетих година прошлог века и то углавном самодоприносима.

            Потпредседница већа родитеља бршадинских основаца Весна Косановић упитала је зашто школа у Бршадину не може бити регистрована као српска мањинска школа.

- Зашто ми као српска национална мањина не можемо добити своју школу као и све остале националне мањине? То је прво питање на које ћете вероватно рећи да не знате одговор, а друго, зашто би ми родитељи требали да усвојимо статут који не одговара стању на терену? У нашој школи настава се одвија на српском језику и ћириличном писму за 80 ђака и двоје ђака на хрватском језику и латиничном писму и ви сада од нас тражите да ми усвојимо статут који уопште није усаглашен са стањем на терену.

            На њено питање одговорио је предстојник жупановог уреда Маринко Бељо.

- Да сам ја Србин и ја бих се исто борио за права за која се ви борите и на томе вам честитам и требате за то да се изборите. Али, морате да схватите једну ствар, закони се доносе и мијењају у Хрватском сабору. Ја немам ништа против тога да се такав закон донесе и примјени овдје да и ви уживате сва права која ви мислите да требате имати. Исто тако и Хрватска и ја као Хрват гледамо да када одемо у Суботицу да таква права имају и у Суботици или Сомбору и да то државе ријеше међусобно. Од овог састанка не треба да очекујете рјешења, али мислим да смо на трагу да донесемо та рјешења. Ниједно право које имате не смије остати закинуто. Имате своје представнике са којима се ја нисам увијек слагао нити они са мном, али уз разговор мислим да можемо доћи до коначног рјешења. Силом се не може ништа, рекао је Бељо.

            Председник Заједничког већа општина Драган Црногорац запитао се зашто, ако статути које предлажу представници српске заједнице нису били по закону, нису смењени сви људи који су били у систему.

- Не можете да их смените јер су ти статути били написани по закону и јер су већ једном прошли Жупанијску скупштину 2009. године рекао је Драган Црногорац.

 

 

БИЛАТЕРАЛНИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ХРВАТСКЕ И СРБИЈЕ ПОТПИСАН 2005. ГОДИНЕ

Председник ВСНМ Општине Трпиња Срђан Секулић како то да су двојезична сведочанства призната и у Србији и у Хрватској ако школе до сада нису биле регистроване у складу са законом.

- Шта је спорно да се школе у којима се настава већ одвија на српском језику и ћириличном писму и које издају двојезична сведочанства као такве и региструју, упитао је Секулић.

Прочелница Карлић Мустапић је одговорила да у случају Италијанске националне мањине постоји билатерални споразум између Хрватске и Италије, а да између Хрватске и Србије таквог споразума нема. На то је реаговао председник ЗВО-а Драган Црногорац показујући билатерални споразум између Хрватске и Србије и Црне Горе који је у марту 2005. године верификовао и Хрватски сабор.

- Када неко каже да билатерални уговор није потписан ја морам рећи да није у праву, али чак и да га нема, нема везе. Знате зашто? Зато што је Хрватска потписала Европску повељу о заштити мањинских и регионалних језика и обавезала се да ће уредити ове законе и 2000. године је и донела Закон о школовању на језику и писму националних мањина и у њему уредила да свака национална мањина има право на своје установе.

            Црногорац је навео још неколико закона који српској заједници гарантују право на школовање на свом језику и писму. То су Уставни закон о правима националних мањина, Закон о одгоју и образовању у основним и средњим школама и Закон о одгоју и образовању на језику и писму националних мањина. Подсетио је и на допис из 2009. године који је тадашњи министар образовања Владимир Стругар упутио ЗВО-у у ком, позивајући се на чланове 1. и 2. Закон о одгоју и образовању на језику и писму националних мањина, наводи да је српска национална мањина испунила све услове за оснивање српских школа.

- Ми желимо установе а не одељења рекао је Црногорац истичући да ће такав став ЗВО заступати све док родитељи тако желе и захтевају.

- Питам сада родитеље да ли сте за то да ова школа буде регистрована као српска мањинска школа.

            Сви родитељи у сали су углас рекли: - Да!

- Ево чули сте, и прочелнице као оснивач ви сте дужни то исто да проведете са директорком школе. Дакле, директор школе је вама требао да пренесе захтев родитеља и деце ове школе да она буде тако регистрована, а не да од вас слушамо оно што смо имали прилику да чујемо од неких саборских заступника: “Чини ми се да оно што вреди за друге не вреди и за Србе”. Ако су закони за све једнаки, ако је Устав за све једнак онда се правна држава мора односити на све држављане Хрватске једнако. Образовање на мањинском језику није могућност оно је наше право и ови га родитељи траже. Ја га тражим у њихово име, а ви сте, као оснивач и као онај ко води ову установу,  дужни да њима то право омогућите. Међутим ви то већ дуже време не дозвољавате српској заједници. Сами сте рекли да други имају то право, као Италијани, а ми не. Питам, зашто не?

            Предстојник жупана Маринко Бељо обећао је нови састанак у Жупанији.

- Као родитеље и као људе вас гледамо. Ту је прочелница и у року од седам дана организираћемо нови састанак. Вијеће родитеља ће комплетно доћи у Жупанију, ми ћемо сазвати мјеродавне службе. Ни једно право вам неће бити укинуто, о свему ћемо разговарати и учинићемо све да будете за-довољни, обећао је Бељо.

 

 

Славко Бубало
Извор бр. 141.
27.4.2016.

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1551  пута
Број гласова: 5





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1343 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1369 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1375 прегледа и 5 гласова.

Случај Грубори: Ослобођени на поновљеном суђењу
Објављено: 3. mart 2016.     Има 1379 прегледа и 10 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1380 прегледа и 10 гласова.





















Skip Navigation Links