Књига Александра Бјеловука је у ствари зборник докумената које је њен аутор сакупљао више од десет година, а који сведоче о опструкцији државе у његовим настојањима да се најпре избори за свој статус самосталног уметника у Републици Хрватској, а касније када је у томе коначно успео ускраћују му средства и простор за стварање.

- Ова књига је својеврсан зборник докумената које је у последњих десет година држава Хрватска упућивала према мени. Преписку сам имао са највишим институцијама укључујући ту и самог председника, премијера и разна министарства државне управе. Када се сви ти документи саберу, оно што је замагљено у појединачном документу излази на видело и  дискриминација, не само према мени као појединцу, него уопште према професионалној култури постаје очигледна. Ово се највероватније не дешава само мени. Убеђен сам да постоје и други који трпе на сличан начин као и ја, али то остаје прикривено јер људи једноставно одустају од борбе. Када виде да не могу пробити лед, након извесног времена се предају. Ја сам свој проблем само делимично решио, али немам намеру да одустанем. Ова књига ће, надам се, помоћи да шири аудиторијум схвати са каквим се све проблеми сусрећу самостални уметници који су припадници српске националне мањине у Хрватској, каже Бјеловук.

Права која му као самосталном уметнику припадају Бјеловук не може да оствари јер су државне институције, како сам каже, почеле да га опструишу, избегавају, игноришу, ускраћују му изложбени простор и средства за рад. Сматра да је све то смишљено инамерно и да се на његовом примеру јасно види да су уметници који припадају српском националном корпусу дискриминисани.
- Хрватска је као чланица ЕУ потписница разних докумената о заштити националних мањина и она је дужна да поштује националне мањине у свим њеним облицима и правима. Не видим да ми као припадници националне мањине кршимо неки закон, поготово у култури, и зашто ми сметамо. Срби у свом изворном облику би требали да буду понос Републике Хрватске јер смо и ми допринели њеном развоју и томе да постане чланица те исте ЕУ. У мом случају та дискриминација се огледа у забрани културног деловања и у ускраћивању средстава за рад за шта ја не видим никакав разлог. Ту мислим на Хрватско ликовно друштво, хрватске музеје, хрватске локалне заједнице. Сви они игноришу мој рад и ускраћују ми простор да представим свој рад, а ја говорим пре свега о професионалној уметности, истиче Бјеловук.

Аутор је представио само примерак књиге који је штампао властитим средствима, али се нада да ће за штампање одређеног тиража наићи на разумевање пре свега српских мањинских институција јер је сигуран да његово искуство може помоћи и другим уметницима са истим или сличним проблемима.

Поред књиге Бјеловук је окупљенима на промоцији представио и серију својих ликовних радова, а у знак захвалности на помоћи у његовом раду боровском подобору СКД Просвјета и Заједничком већу општина на чување је предао два уметничка дела покојне Јованке Ковачевић, супруге чувеног сликара са ових простора Мате Ковачевића Ескавиља.

Бјеловук је од 2005. године члан Удружења ликовних уметника Војводине, од 2010. самостални уметник ликовног и мултимедијалног стваралаштва у Републици Хрватској и члан Матице српске. Радио је и као новинар и технички уредник приштин-ског „Јединства” у редакцији за културу. Од 1996/97. године обављао је дужност пред-седника Одбора за очување традиције, обичаја и културе Срба избеглих из Хрватске на Косово и Метохију. Био је оснивач и директор КУД-а „Крајишник” у Приштини и оснивач и председник ликовног удружења „Ликовна група 2000”. 

Славко Бубало
Извор бр. 112
4.3.2015.