Плашила сам се испита, а било је и физички напорно. Теоретски испит, на којем је било 24 питања, почео је у седам ујутро и трајао до готово седам навече. Пре испита полагали смо физичке норме, стварно сам се уморила. Сад ми је још остао практични, најлакши део, три утакмице у 3. ХНЛ лиги, и онда сам готова с тим, задовољно каже Јована Кукић из Каранца, жена која ће ускоро стећи звање савезног фудбалског судије.
Уводне речи јунакиње ове приче старе су тек десетак дана, али вратимо се на почетак. За разлику од њених вршњакиња које су се у детињству махом играле луткама Јована Кукић играла се фудбалском лоптом. Њен избор најдраже играчке изненадио је многе мештане барањског етно-села Каранац и то изненађење донекле траје још и данас, 17 година касније, колико је ова крхка девојка верна најважнијој споредној ствари на свету.
Љубав према фудбалској лопти Јована је, осим у детињству, показивала и играјући фудбал у ЖНК „Полет-Барања“ све док клуб није престао да делује но то је није поколебало. Са навршених 19 година, иако је прерано окачила копачке о клин, Јована је донела одлуку да остане у њеном најдражем спорту, овај пут, као фудбалски судија. Само годину дана касније, у финалу фудбалског купа Барање за млађе узрасне категорије, делила је фудбалску правду са Драганом Јанковић и Сањом Турк.
За разлику од њених некадашњих колегиница на терену, које је живот одвео у друге воде, Јована је наставила каријеру фудбалског судије и као таква постала једина жена у црном из Барање на зеленом терену. Након шестомесечног приправничког стажа у Барањској лиги делила је правду на 15 утакмица у 1. Осјечко-барањској ЖНЛ. На првој контролној утакмици коју је судила Јована је добила оцену 8,4, а на другој 8,5.
- Иако сам жена немам никакве олакшице јер су судијске норме једнаке за све. Колеге судије коректне су према мени, а и не желим да због мог пола имам некакав попуст. Највише волим да судим дербије јер ме такве утакмице додатно мотивишу да још боље судим, каже Јована.
РУЖНА СТРАНА МЕДАЉЕ
Иако је ова девојка дечачког лица, висока 157 цм и тешка свега 50 кг, у својој досадашњој каријери фудбалерима показала само три жута картона и то пре почетка утакмице јасно ставља до знања да је њена реч задња те да на њу ни не покушавају да врше притисак. Нажалост прича ове младе жене која покушава да напредује у каријери доминантно мушког спорта има и своју ружну страну.
- За разлику од фудбалера који углавном уважавају моје одлуке публика је та на коју не могу да утичем. На једној од утакмица у Кешинцима један помахнитали човек је хтео да ме запали претећи ми да када ХДЗ дође на власт више нећу судити. Иако сам о целом случају дала изјаву у полицији, а потврдили су је и моје колеге судије, и иако су сви, укључујући и делегата утакмице, знали о ком човеку је реч, јер су га ословљавали именом, ево и након 15 месеци ђаковачка полиција није предузела ништа. Било је још пуно ружних сцена и на другим утакмицама, али то је ваљда део овдашње (не)културе и фолклора, прича Јована о ружнијој страни њеног најдражег спорта.
У овој такмичарској сезони Јована суди у Међужупанијској фудбалској лиги, а што се планова тиче њена је жеља да кроји правду у 1. ХНЛ лиги за жене, а ако се посложе коцкице да постане и судија ФИФА-е. Познавајући њену упорност у коју се уверио и потписник ових редова, не би било никакво изненађење да Јована једног дана, а тек јој је 25 година, обуче дрес са амблемом ФИФА-е на грудима.
СЛУЧАЈ ДОСПЕО И ДО САБОРА
Због сумње на сполну дискриминацију у односу на мушке колеге Јована Кукић се два пута, 2014. и 2015. године, обратила правобранитељки за равноправност полова Вишњи Љубичић. Притом се пожалила на поступање Осјечко-барањског Жупанијског ногометног савеза, Ногометног центра Бели Манастир, али и на поступање Ногометног центра Осијек. Приликом испитивања наведених притужби, као и заузимања свог става, правобранитељка Вишња Љубичић упозорила је како из притужбе произилази да се Јована Кукић и даље налази у потенцијално дискриминирајућем положају на основу свог пола, а везано уз могућност напредовања у професионалном смислу.
Правобранитељка је препоручила да се у конкретном случају хитно предузму одговарајуће мере како би се Јовани на једнак начин, као и њеним колегама мушког пола који се налазе у успоредивој ситуацији, омогућило напредовање у професионалном смислу, имајући притом у виду начело равноправности полова, а које искључује постојање било каквих полних стереотипа везано уз обављање послова у свим занимањима. Упозорење и препорука прослеђени су Министарству наука, образовања и спорта те Хрватском ногометном савезу.
О проблемима са којима се на фудбалским утакмицама суочава Јована Кукић недавно је упознат и Сабор РХ. У расправи о извештају правобранитељке за равноправност полова Вишње Љубичић за 2014. годину, одржаној 28. маја, саборски заступник и председник клуба СДСС-а, Миле Хорват, говорећи о извештају поменуо је, између осталог, и њен случај рекавши да је на фудбалским утакмицама навијачи прозивају и вређају и по националној основи, скандирају јој „четникуша“, а незаобилазни део навијачког фолклора су и расне пароле попут „Србе на врбе“ и сличних.
Аутор: Зоран Поповић
Извор бр. 119
10.06.2015.