Да Срби као уосталом и све друге националне мањине у овој држави нису нешто битно то смо већ одавно схватили, а и неки из новоизабране политичке гарнитуре су нам то отворено ставили до знања, као недавно Даринко Косор. Међутим, да ни грађане који припадају већинском народу нико ништа не пита и да није важно шта мисле, е то је већ новост. Јер, како другачије протумачити чињеницу да је мандатар за састављање нове хрватске владе постао човек за кога нико није гласао? А и како би када ни на једној листи није био кандидат? Кога брига што је човек потпуни анонимус, што пре избора није прозборио ни једну реч, што није учествовао ни на једном предизборном скупу, што је држављанин Канаде са пребивалиштем у Холандији, важно је да је он стручњак.

            Да на политичку сцену у Хрватској најмање утичу они који у њој живе тога смо свесни од раније јер дијаспора и исељеништво увек су били тај одлучујући ИКС фактор. Међутим, ово што се догодило сада је већ отворено ниподаштавање грађана Хрватске. Али то, по свему судећи, неће бити и једино изненађење.

            Само што је постао мандатар за састављање нове владе, још не и потврђени премијер, Тихомир Орешковић најавио је да ће увести промене у хрватско здравство. Од свих проблема које Хрватска има (незапосленост, корупција, енормни спољни дуг, низак бруто-национални производ, кредитни рејтинг у рангу смећа, исељавање радно способног младог и школованог становништва, општа депопулација, стагнација пољопривреде...),  нови, а надам се и никад потврђени премијер, се ухватио здравства.

            За претпоставити је да ће, пошто он долази из Канаде, као модел узети баш тамошњи приступ здравственој заштити.

            У Канади имам брата. У тој земљи живи већ пуних 18 година па о тамошњем здравству знам довољно да жестоко будем против увођења таквог модела. Тамо све прегледе обавља породични, или ако вам је тако јасније, обитељски доктор. Прегледи код лекара специјалисте су веома скупи, а и листе чекања су веома дуге. Док су братове кћерке биле мале код педијатра их је могао водити тек ако су биле болесне, а и тада би виленио јер у амбуланти би сатима чекао да дође на ред. Једном ми је у очају рекао да овде код нас човек бар може да се извиче па некога запече савест и озбиљног болесника пусти преко реда.

"У Канади те одмах посматрају као лудака и зову обезбеђење да те избаци из амбуланте, а ако се одупиреш добијеш бежично напајање струјом из електро шокера па се ти врти мајсторе" - причао ми је једном приликом.

            Све што раде, каже мој брат, а њему верујем више него неком тамо фармацеутском менаџеру па звао се он и Тим Орешковић, раде уз усиљен, добро извежбани осмех и потпуно неприродну љубазност од које се човеку диже коса на глави више него када га неко отера у мајчину. Када би га тај неко послао у родни крај бар би знао да прича са људским створењем од крви, меса и емоција, а не са прорачунато насмејаним зомбијем.

            Да је канадско здравство веома скупо потврђује и чињеница да наши људи који тамо живе и ипак солидно зарађују долазе овде или у суседну Србију да поправе зубе. Овога лета и мој брат је у Србији напунио уста зубима за далеко мању цену. У земљи са јаворовим листом на застави за то задовољство би се добро изуо. Канадско основно осигурање уопште не покрива трошкове стоматолога, протетике, кућне неге и лекова на рецепт. Тек мањим делом покрива трошкове болничког осигурања. Зато ми и није јасно због чега је нужно да баш у свему копирамо тај запад. Зар ни у чему не можемо бити своји? Зар Хрватска не би могла да профитира од јефтинијих здравствених услуга? Чињеница да су овде цене стоматолошких услуга приступачније може помоћи да се развије здравствени туризам који може да буде изузетно профитабилан? Али ту је потребан рад па је лакше одерати сиротињу. То не захтева неки труд, само пар измена закона.

            Али није Хрватска копирала само запад, него и земљу из непосредног суседства, Србију. Још су нам свежа сећања на премијера Американца, такође фармацеута, Милана Панића. Је ли потребно да на њега трошим речи? Дошао човек из далеког света, српски говорио са потешкоћама, сви га гледали и слушали збуњено, направио још већи хаос и онда опет отишао одакле је и дошао. Хоћемо ли сада доживети и хрватски римејк?

            Изгледа да није било довољно што смо изабравши Колинду Грабар Китаровић за председницу и званично постали експозитура НАТО-а него још треба да будемо и полигон за експериментисање фармацеутских корпорација. Морам признати да ми се то не свиђа и да бих лакше поднео да је премијер Карамарко па макар је и званично најнеомиљенији човек у Хрватској. Да је он председник владе, бар би знали да су избори нешто важно, а овако смо се уверили да праве преваре тек долазе.

            И док нас ХДЗ редовно забавља својим стандардним светоназорским НДХ носталгичарским  фолклором преко Рајнеровог Хрватског Државног Сабора од њих ћемо, како чујемо, добити и једно ново министарство. Министарство усељеништва и демографске обнове или ти МУДО.

            Оно тврђе од тога добићемо, чини се, од новог премијера.

Славко Бубало
Извор бр. 133.
6.1.2016.