Осамнаестог октобра 2015. године Србију је задесио један снажан земљотрес, тектонски поремећај могло би се рећи. Председник једне од најугледнијих и најстаријих институција (постоји више од 160 година) нашег народа , Владимир Костић, обраћа се јавности са саопштењем преко Радио Београда како "Косово де факто није у рукама Србије и како треба наћи начина да се држава Србија достојанствено повуче од тамо"... да зло буде мало мање, рекао је да је то његов лични став, а не став читаве Српске Академије Наука и Уметности. Верујем да већина Срба није могла да верује шта то слуша, а међу њима први ја.

Да би ослушнуо глас свога народа, на нашем порталу је постављена анкета (три недеље), следећег става: "Владимир Костић председник САНУ треба бити...". Учествовало је 30 особа, а 13 особа (односно 43,33% анкетираних) је одговорило да треба бити смењен, 10 особа (односно 33,33%) је одговорило да треба бити чак и кривично гоњен, 2 особе (односно 6,67%) мисле да треба бити јавно укорен, једна особа нема став (односно 3,33%),  док 4 особе (односно 13,33%) мисле да треба бити награђен. Отприлике, 83,33% мисли да Владимир Костић, мора сносити било какву санкцију.

Ја не могу ни да замислим шта би се десило када би неки водећи човек неке угледне америчке институције рекао како САД треба да напусте Тексас, или рецимо да је њихов напад на Ирак, односно Кувајт била чиста агресија. Јер какав је истински интерес грађана САД у Вијетнаму, Ираку, Либији, Космету, Авганистану, Сан Салвадору, Сомалији... Исто тако, јел може ико од вас да замисли да неки Израелац, не мора да буде публициста или државни чиновник, да каже како Јевреји у току Другог светског рата нису доживели холокауст? Може ли ико од вас да помисли колико би се сати (или можда чак минута) одржао у животу нпр. председник Хрватске академије наука и "знаности", који би 1992-1994 рекао јавно на ТВ да Српска Крајина није у рукама Хрватске и да Загреб мора да одустане од борбе за ту територију?

Грци и данас после толико деценија не признају Србима из Вардарске Македоније право на државност. Баш напротив, и поред тога што морају да слушају диктат НАТО-а односно банкарског картела из Лондона, они и даље не одустају од своје борбе. Зато и постоје вековима. Британци који свима у свету деле лекције, па и нама (сетите се изјава њиховог амбасадора у Београду - Денис Киф), не одустају од борбе за Фокландска острва, чак су и 1982. године отишли тамо са својом војском да "објасне" Аргентинцима, да су та острва ближе Великој Британији, него Јужној Америци, односно Аргентини.

Све ово што се дешава последњих година, а Бога ми и деценија у нашој држави или државама, мене и не чуди, јер они који се боре против нас раде оваке ствари намерно и са предумишљајем. Свака активност, свака њихова акција, је годинама унапред пројектована. У наше редове, постављени су циљане особе на одређене руководеће позиције, које ће да нам говоре како је све изгубљено, како смо сиромашни, бедни, како нам треба помоћ са стране, како морамо да испуњавамо услове и сл. Владимир Костић је нажалост део те машинерије.

Постоје државе и народи код којих постоји нешто што се зове национална свест, част и понос... брига за истински патриотизам, без обзира где живели и радили. Код нас је то већ деценијама мисаона именица. Тако нешто постоји у главама неколицине људи у читавом српском националном корпусу, код осталих нажалост слабо, сувише слабо... Толико да ме некад буде срамота.

А вас?

Томислав Ковач
5.11.2015.