Пре 20 година, на Косову и Метохији, убијено је 14 српских жеталаца из села Старо Грацко. Овај злочин, познат и као Крвава жетва, остао је нерасветљен. У нападу на Србе, који су изашли на њиву да да пожању пшеницу, убијено је четири члана породице Јанићијевић, Слободан, Миле, Момир и Новица,  који је имао 17 година, браћа Јовица и Радован Живић, Андрија Одаловић, Станимир и Бошко Ђекић,  Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован   Јовановић. Чланови породица убијених, у више наврата, за различите медије, говорили су о том јулском дану.

Несрећни Срби, вратили су се својим кућама, ручали и одморили се, јер се комбајн покварио. Кад је комбајн био поправљен, жетаоци су поново отишли на њиву са које се више никада нису вратили. Како је већ пао мрак, а мушкараца није било, њихове породице су потражиле помоћ КФОР-а, али је нису добили. Убрзо, они који су се сами упутили тамо, вратили су се у село са лошим вестима…У неколико наврата, чланови породица убијених, говорили су и пред камерама да су тела њихових најмилијих била масакрирана. Осам кућа, тог дана,  заувек је завијено у црно, а и дан данас, поставља се питање:

Зашто баш тог 23. јула 1999. године српски жетаоци нису добили пратњу КФОР-а?

И поред обећања да ће починиоци бити пронађени, ни 20 година касније, нема наговештаја да ће злочинци бити изведени пред лице правде. У октобру 2007.године  ухапшен је Мазулум Битићи, Албанац из села Велики Алаш, који је био осумњичен да је учествовао у овом злочину. Битићи је у притвору провео свега  месец дана, а онда је пуштен због недостатка доказа. Из Еулекса, пре две године, саопштено је да је ''случај познат као Старо Грацко због недостатка доказа окончан''.

Такође, и Специјално тужилаштво у Приштини обуставило је истрагу против осумњичених.  А како изгледа живот житеља овог села 20 година након стравичног злочина?

У селу Старо Грацко, према сведочењу мештана, пре овог масакра живело је више од 400 Срба. Осим једне куће досељеника из Албаније, како кажу поједини житељи, све друге куће припадале су српским породицама. 

Било је страдања и током НАТО агресије, али масакар над жетаоцима, а касније и мартовски погром, довели су до исељавања људи. Данас, у овом селу, над којим и даље лебди сенка стравичног и нерасветљеног злочина, живи око двеста Срба. Једна за другом, између приземних и лепих српских кућа, ничу огромне грађевине, опасане високим оградама испред који су паркирани луксузни аутомобили.

- То граде Албанци који живе и раде у иностранству. Овде проводе лето, за сада - причају мештани. У центру овог лепог села налази се велики спортски терен, али српски ту малишани ту не проводе своје дане.

- Са Албанцима из села имамо коректне односе, али на полигон долазе Албанци из суседних места и праве проблеме и провоцирају-причају мештани. Последњих 19 година, у спомен на трагично настрадале жетаоце, одржава се Меморијални турнир у малом фудбалу. Ове године, испред спомен плоче у Старо Грацком, одржан је парастос страдалима. Својим најмилијима, пријетљима и комшијама на гробове не иду, јер је гробље минирано, а у више наврата споменици су скрнављени. Спомен плоча, такође, пре три године, била је поломљена, а на зиду, поред ње, исписан је графит ’’хакмарја’’ - што на албанском језику значи освета.

- Међународна заједница сноси највећу кривицу за ово злодело. Од доласка међународне заједнице ништа се није помакло и нико није кажњен. Кажњавају Србе којима не дозвољавају прелазак на Косово, оптужујући их да су злочинци, а шта су ови? Окупаторска је чизма овде крочила и донела непрвду и крвопролиће. Зато, нека се боље повуку, када већ ништа не раде за нас Србе”, казала је Верица Младеновић, која је тог 23. јула изгубила 8 рођака.

Аутро: М.Ћ
29.07.2019.