15. јун је Дан обиљежавања сјећања на све страдалнике госпићке групе логора (Госпић - Јадовно - Паг), гдје је од стране усташке руке страдало око 38 хиљада Срба. За 78 година није нађено рјешење да се кости недужних жртава ископају и пребаце у заједничку гробницу.
Удружење "Јадовно 1941",на челу са предсједником Душаном Басташићем, неуморно ради на томе, као и на дозволи за подизање капеле на локацији поред Шаранове јаме.
На подручју овог монструозног "комплекса" смрти познато је постојање 32 јаме безданке у које су бацани Срби: Шаранова јама, јама на Гргином бријегу, Јарчија јама код Рисове греде (Дивосело), јама Бадањ, јама Близница, јама Кијевац, јама на Плочама, Вранзина јама, јама Јасеновац, јама Јамина, Шевић јама, јама на Кулашевој страни, јама Орешковић станови, Мацолина јама, јама Угљенача, јама у Ператовим драгама...
Па онда јама Думан код Личког Лешћа, јама Света Ана код Горњег Косиња, јама Нездравка код Доњег Косиња, јама Ошпороча код Широке Куле, јама Голубњача, јама Сњежњача код Кузмановаче, јама Кварте код Перушића, јама Руњевац, јама Павкуша, јама Дулиба, јама Дупчан код Рибника, Чошић јама код Коњског брда, јама Крижаново брдо у Дражици, јама на Пагу и двије јаме удаљене само 40 метара од самога логора Јадовно.
Неке од њих су усташе, које су пред крај рата прешле у партизане, вриједно забетонирале у покушају затирања трагова једног од најсвирепијих злочина над српским цивилима у Другом свјетском рату.
Касније су им Тито и КПЈ својим ћутањем "благословили'" тај рад.
+ + +
15. јун 2019.
Дан је прошао мирно. Српске православне ходочаснике овог пута нису дочекали поштоваоци "лика и дјела" Анте Павелића, који су раније долазили овдје са фотографијама свог крвавог идола, узвикујући да би опет Србе радо упознали са садржајем на дну јама.
Није било ни хапшења као прошле године када су из аутобуса неоусташки полицајци буквално, отели пензионисаног пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића, те подигли оптужницу против њега за ратне злочине у логору Мањача, које никада није ни починио.
Република Србија, научена да сама цинкари, хапси и предаје своје комаданте и браниоце народа свога, очекивано је оћутала и на овај срамни чин.
Нађоше се поштени муслимани из Кључа, Фахрудин Кривић и Мехмед Бегић, некадашњи затвореници логора на Мањачи, те посвједочише и потврдише истину да је Дане Лукајић чист као суза пред лицем правде.
Бегић је чак искрено поручио да је Дане као гост, добродошао у његову кућу.
И поред тога, Жупанијски суд у Загребу, 2. маја 2019. године, осудио је Дану Лукајића на шест година затвора - првостепена пресуда. Многи Срби су и у оптужницу и у казну, више повјеровали џелатима него часном припаднику своје војске.
Није био тренутак "за зам(ј)ерити" се "браћи" Хрватима.
Циљ данашње НДХ 2.0 је застрашити ходочаснике (кад већ не могу да нас, преко ђедова и прађедова, згурају у исте јаме), који држе предање и сјећање на оне које прогуташе бајковите шуме несретног Велебита. Оставили су нам отворено питање:
" Ко је од нас следећи Дане?!"
Бог је намјестио тако да увијек има оних који неће ни помишљати на страх и неће заборављати кости предака расуте по окупираним српским земљама.
+ + +
По доласку на Велебит дочекала нас је табла са натписом "Добродошли на Јадовно"...
Након парастоса, ходочасници и потомци страдалника кренули су мученичком стазом до мјеста некадашњег сабирног логора "Јадовно" у Чачића доцу, гдје је подигнут Часни крст.
При повратку за Републику Србију, учесници молитвеног окупљања посјетили су личко село Медак, код Госпића и манастир посвећен Усековању главе Светог Јована Крститеља, гдје је приређено послужење.
Не заборавимо претке, обиђимо Јадовно!