Председник судског већа Жупанијском суда у Загребу Здравко Мајеровић рекао је образлажући пресуду да је утврђено да је Мерчеп крив, јер као фактички заповедник резервне јединице МУП-а није спречио припаднике те јединице да чине злочине, већ им је дао прећутно одобрење и за време док није био на терену.
Томислав Мерчеп из ратних дана
Оптужница је теретила Мерчепа да као фактички заповедник резервне јединице МУП-а, познате као "мерчеповци" и смештене у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, није спречио припаднике своје јединице да незаконито хапсе, муче, злостављају и убијају цивиле српске националности.
На тај начин су убијене најмање 43 особе међу којима и три члана породице Зец из Загреба, као и нестанак још три особе. Шест особа је преживело мучење.
На почетку суђења оптужница је теретила Мерчепа да је наредио злочине, али је прошле године тај део оптужбе ублажен, па му се у наставку поступка судило због оптужби да припаднике јединице није спречио у злочинима.
Тужилаштво је у завршној речи тражило да судско веће Мерчепа прогласи кривим и примерено казни, јер је у доказном поступку недвосмислено утврђено да је Мерчеп у својем поступању остварио сва обележја ратног злочина што су осим увида у документацију потврдили и бројни сведоци, међу којима су и преживеле жртве злочина из 1991. године.
Иако није било довољно доказа да је Мерчеп био формални командат резервне јединице која се назвала његовим именом, тужилаштво сматра да је доказано да је он био фактички командат и неоспорни ауторитет, као и да је знао за злочине и није их спречио.
На суђењу Мерчепу испитани су бројни сведоци, од припадника тадашњег политичког и војног врха до припадника јединице.
Сведочиле су и преживеле жртве злочина које су описивали злостављања, међу осталим, и мучења заробљених струјом и ликвидације других затвореника.
Мерчеп је ухапшен крајем 2010. године, а суђење му је почело почетком 2012. На почетку суђења одбацио је кривицу за ратни злочин, а од почетка је негирао да је био надређен јединици која се називала његовим именом.